Predstava zabranjivane poeme „Marija Ručara“ u Muzeju primenjene umetnosti: Krik svih nas ućutkanih

Zabranjivana predstava „Marija Ručara“ Hleb Teatra u Muzeju primenjene umetnosti: Krik svih nas ućutkanih

Predstava „Marija Ručara“ scenska interpretacija poeme srpskih nadrealista Aleksandra Vuča i Dušana Matića iz 1935.godine, biće održana u subotu u 18 sati u Muzeju primenjene umetnost u izvođenju Hleb teatra a sklopu izložbe Aktivitet: 100 godina nadrealizma.

Poema je izašla u Knjižarnici „Svetlost“ Lazara P. Vukićevića iz Beograda, 1935. godine kao prva knjiga edicije „Poezija i kritika“, ali je još pre puštanja u prodaju bila zabranjena, a nepovezani primerci uništeni.

Poema Marija Ručara Dušana Matića i Aleksandra Vuča predstavlja vrhunsko reprezentativno delo srpskog nadrealizma koje u sebi sažima avangardne tendencije tridesetih godina XX veka.

Kao takva, ova poema svedoči o razvoju moderne umetnosti u Beogradu, kao i o njegovom značaju kao jednom od evropskih centara avangardne umetnosti.

Iz vizure modernističke paradigme ocenjivana kao zasićena propagandom i politikom, poema je dugo bila izostavljana iz genealogija savremene srpske književnosti.

Međutim, novi uvidi i razumevanje neodvojivosti političkog života i društvenog konteksta, od umetnosti zahtevaju preispitivanje ovakvog kritičkog suda.

Činjenica da poema Marija Ručara nije bila postavljana na beogradskim scenama rezultat je, pre svega, politike cenzure u Kraljevini Jugoslaviji.

U vezi s tim, postavljanje Marije Ručare na scenu danas, jeste ogroman doprinos za razumevanje istorije srpskog nadrealizma, kao i srpskog umetničkog nasleđa uopšte.

Istovremeno, to je i snažna poruka da želimo da gradimo društvo u kome ne cenzurišemo slobodu govora i umetničkog izraza, navodi se u pozivu za ovaj događaj.

Način na koji je ostvarena inscenacija poeme Marije Ručara, u stilu brehtovskog epskog pozorišta, sa upotrebom recitacionih horova, u saglasju je sa istorijskim kontekstom u kome je ovo delo nastalo.

On je u skladu sa najnovijim istraživanjima kulture, književnosti i umetnosti ovog perioda, a ujedno i rezultat samostalnih i originalnih umetničkih istraživanja ansambla Hleb teatra.

„Marija Ručara“ i u sadašnjem vremenu snažno progovara o položaju žene, radnice,i predstavlja jasan krik obespravljene žene, kao svih nas koji smo ućutkani i čije se mišljenje i stav o gradu i zemlji u kojoj živimo ne uvažava, već je najglasniji zov profita a surovo ekspoloatatisanje ljudi, prirode, zemlje, vidljivo na svakom koraku.

Kroz ovu temu, autori žele da ukažu na potencijalne perspektive prevazilaženja i revolucionarizovanja uslova svakodnevnog života u vreme globalnog neoliberalnog kapitalizma, njegovih paradigmi, politika, tehnika kontrole, zastrašivanja, uslova rada, migracijskih režima i demokratije.

Predstavu su podržavali: Rekonstrukcija ženski fond RŽF i MKM.