Iščašeni, zaumni, zapitani, provokativni, neočekivani, drugačijim jezikom realizovani filmovi: Marija Samardžić o deceniji PAFF-a za Danas

Ništa od gore pomenutih atributa ne manjka ni PAFF ekipi koju okuplja ljubav prema filmu, posebno iz oblasi autorske i umetničke kinematografije, jer Pančevo Film Festival ove godine slavi 10 godina postojanja.

NJega danas otvara film „Sve što zamišljamo kao svetlost“ indijske rediteljke Pajal Kapadija, koji je na ovogodišnjem Filmskom festivalu u Kanu osvojio Grand pri, drugu glavnu nagradu.

A na zatvaranju, 7. decembra, biće prikazan film „El Shatt – nacrt za utopiju“ hrvatskog dokumentariste Ivana Ramljaka, kao i film „Čovjek koji nije mogao šutjeti“ reditelja Nebojša Slijepčevića, koji je osvojio Zlatnu palmu za najbolji kratkometražni film na ovogodišnjem Kanu.

Pored pomenutih filmova, tokom festivala biće prikazani i: „Sveti elektricitet“ (Holy Electricity), „Žoktau“ (Joqtau), „Stvar veštine“ (Der Fleck), kao i kratkometražni filmovi mladih autora.

PAFF će biti održan na nekoliko lokacija u Pančevu, a o deceniji rada govori Marija Samardžić.

Podsetite nas kako je nastao, kako se razvijao i gde je sada Pančevo Film Festival.

– Pančevo Film Festival je internacionalni festival dugometražnog i kratkog filma koji su 2014. godine osnovali tada mladi (ili mlađi) filmski profesionalci i entuzijasti, gde pre svega izdvajamo Tatjanu Krstevski, Ognjena Glavonića i Stefana Ivančića. Od samog starta i do danas ideja je da se na PAFF-u prikazuju relevantni autorski filmovi sa snažnim umetničkim glasovima, često žanrovski i stilski hibridni, a koje publika uglavnom nema prilike da vidi na redovnom bioskopskom repertoaru. Na prvih šest izdanja festivala realizovane su tri takmičarske selekcije (o nagradama su odlučivali „veliki” žiri, mladi žiri i publika), tri revijalne selekcije, masterklasovi, radionice za decu, brojni prateći programi uz brojne goste – filmske radnike i umetnike iz Srbije i drugih zemalja – koji su istovremeno bili deo publike i učestvovali u životu festivala.

Da li ste nailazili na turbulencije u tom periodu?

– Od samog početka festivala nismo uspeli da se izborimo sa problemom manjka sredstava za realizaciju onakvog festivala kakav mislimo da treba da bude. Ubrzo nakon 6. izdanja festivala počela je pandemija korona virusa, koja nas je naterala da napravimo pauzu, koju smo potom i sami malo produžili pitajući se imamo li kapaciteta da nastavimo u formatu u kom je festival fukcionisao pre toga. Dva izdanja koja smo od tad realizovali su svakako manjeg obima, pred nama je još mnogo znakova pitanja koji se tiču situacije u društvu, finansiranja programa iz oblasti kulture, činjenice da svi mi iz ekipe, kao radnici i radnice u kulturi, obavljamo niz poslova istovremeno kako bismo opstali, i da nismo sigurni da možemo da se ozbiljno bavimo filmskim festivalom iz hobija. Svakako radost rada na festivalu nas održava, a videćemo u kom će pravcu to dalje ići.

Ko je pre svega publika PAFF-a, kome se obraća festival, u kom stilu, sa kakvom idejom?

– Publika Pančevo Film Festivala su dobrim delom, iako ne isključivo, mladi, srednjoškolci i studenti. Od starta želeli smo da što većem broju ljudi predstavimo filmove realizovane drugačijim jezikom od onog na koji smo navikli, ali da istovremeno ne mistifikujemo proces stvaranja filma. Zato smo okupili žiri mladih koji je radio pod mentorstvom iskusnih filmskih reditelja, organizovali razgovore sa publikom i masterklasove, ugostili filmaše iz raznih zemalja (Italije, Španije, Francuske, Nemačke, Izraela, Argentine, SAD-a, Austrije, Nemačke, država bivše Jugoslavije), što je sve zajedno publici približavalo različite pristupe rada na filmu, stilove, izraze, pristupa estetike do praktičnih stvari koje se tiču realizacije filmskog projekta. Jedan od rezultata koji smo dobili je i to što su mnogi mladi ljudi koji su bili prisutni na PAFF-u, bilo kao volonteri, članovi mladog žirija ili prosto publika, postali filmski entuzijasti i nakon toga upisali filmske škole i akademije, od koji neki čine tim novog izdanja festivala.

Koji su filmovi, programi i gosti obeležili njegov dosadašnji rad?

– Raduje nas što su neki od autora, kao što su Giacomo Abbrucezze, Igor Bezinović, Dane Komljen, bili predstavljani u selekciji „Svetla budućnost” namenjenoj autorima koji još nisu snimili svoj prvi dugometražni film, da bi nakon toga postizali ozbiljne uspehe svojim dugometražnim filmovima. Svi ovi reditelji su i boravili na PAFF-u ne samo kao gosti festivala, već i kao članovi žirija, mentori, predavači… Argentinski reditelj Eduardo Viliams bio je gost prvog PAFF-a na kom je prikazan njegov kratki film, da bi njegov dugometražni film „The Human Surge“, bio prikazan u Pančevu 2016. godine u okviru takmičarskog programa „Svetionici“. Ovaj film je dobio brojne nagrade, uključujući glavnu nagradu festivala u Lokarnu. Dokumentarni film rediteljke Salome Lamaš nagrađen je na PAFF-u 2016, a 2017. je kod nas održala masterklas.

PAFF ima specifičan stil, od programa, do publike pa sve do postera, šta ga izdvaja sadržinski i konceptualno od drugih filmskih festivala?

– Filmovi koje prikazujemo na PAFF-u, kao što je gore napisano, su autorski i/ili umetnički. Oni su često iščašeni, zaumni, zapitani, provokativni, neočekivani. Naši programi su besplatni i samim tim pristupačni, ali nisu baš opštepopularni i komercijalni, tako da su to dva aspekta koja se naizgled kose, ali zapravo dobro dopunjuju. Od starta smo se estetski povezivali sa strip-autorima čiji je rad takav da nalazimo veze sa filmovima koje prikazujemo, pa su za vizuelni izraz bili zaduženi Boris Stanić, Vuk Palibrk, Igor Hofbauer, Anna Ehrlemark, a na poslednja dva izdanja Olga Đelošević i Sofija Pašalić. NJihova vizuelna rešenja nalaze se ne samo na posterima, plakatima, flajerima, programima, već i na majicama, cegerima i ostaloj trikotaži, gde su završili na održanim žurkama/radionicama sito-štampe, koje su takođe jedan od zaštitnih znakova festivala. Možda je to jedan od naših koncepata – projekcije zahtevnih filmova od kojih su neki znali da traju i po šest sati, presečene koncertima, žurkama, provodom.

Da li se festival suočavao sa poteškoćama tokom ove decenije?

– Poteškoća su naravno uvek finansije. Da se nadovežemo na prethodno pitanje – možda nas program donekle izdvaja, ali ovo je zajednički imenitelj za većinu sličnih manifestacija u Srbiji. Trebalo je uskladiti našu „viziju i misiju” sa manjkom sredstava, nekad se činilo da prosto ne znamo da dođemo do novca, a da je on svuda oko nas. To svakako zna da stvori frustraciju, posebno kada si svestan kvaliteta programa koji nudiš, vidiš pozitivne reakcije i publike i stručne javnosti. Istovremeno, ljudi se umore od večitog volontiranja i rada za minimalni honorar, pa je s te strane teško održati ekipu koja bi radila samo na enturijazam.

Koji su generalno problemi sa kojima se suočavaju radnici u kulturi u našoj zemlji? I kako vidite kulturu u našoj zemlji?

– Naš utisak je da se iz ljudi preliva entuzijazam, kreativnost, marljivost, talenat, želja za udruživanjem, kritičko promišljanje stvarnosti, ali da društvene okolnosti idu baš protiv toga. Sredstva se često daju podobnima, brzinski osnovanim udruženjima i manifestacijama, a to se svakako ne odnosi samo na film i festivale. Posle nekog vremena jako je teško u takvoj sredini pronaći motivaciju za rad.

I za kraj jedno rođendansko pitanje, koje su vam želje i ciljevi u narednih10 godina?

– S obzirom na to da su poslednja dva izdanja festivala manjeg formata nego prethodna, voleli bismo da se vratimo našem starom septembarskom terminu i programima koje smo nekada imali. I ovaj razgovor je bio dobra prilika da se suočimo sa onim što smo radili – i dalje nam se dopada kvalitet (pa i kvantitet) realizovanog, stojimo iza njega i nadamo se da će biti prilike i mogućnosti da to ponovimo, sa novim licima i filmovima.

Mladi žiri i Miris svežnje farbe

Od četvrtka do subote, mladi žiri će, uz mentorstvo mlade dramaturškinje, rediteljke i književnice Nađe Petrović, analizirati filmove iz ovogodišnje selekcije kratkometražnih filmova iz zemlje i regiona. Nakon uvodnog predavanja, odgledanih filmova na festivalu, grupa srednjoškolaca i brucoša će analizirati sve aspekte filmskog stvaralaštva (režiju, scenario, fotografiju, montažu, glumu) i doneti odluku o najboljem kratkom filmu ovogodišnjeg festivala. Pored toga, posetioci festivala biće u prilici da pogledaju i Nađino kratkometražno ostvarenje Miris svežnje farbe, koje je ove godine osvojilo nagradu Srce Sarajeva za najbolji studentski film na Sarajevo Film Festivalu.

Avantura kroz Pančevo

U subotu, 7. decembra, u foajeu Kulturnog centra Pančeva biće održana tribina „Šta znači snimati film u Pančevu?”. Miloš Anđić, renomirani menadžer lokacija u filmskoj industriji, svojim bogatim iskustvom i stručnošću podeliće sa zainteresovanima priče i uvide sa snimanja filmova u Pančevu. Festival takođe uključuje i interaktivnu avanturu kroz Pančevo, poznatu kao Lov na blago. Kroz ovaj izazov, posetioci će imati priliku da otkriju skrivene filmske lokacije u Pančevu. Svaka ulica, svaka zgrada nosi priču sa velikog platna, a zadatak učesnika je da otkriju i reše tragove, posete legendarne lokacije i upoznaju kulturno nasleđe grada. Festival ove godine ima i muzički program. Prvog dana u Kulturnom centru Pančevo nastupiće pančevački duo Makonnen. Tokom drugog dana muzički program rezervisan je za Štab Pogon karaoke veče, dok su na završnom danu festivala u Štab Pogonu na programu DJ setovi Sare Veličkovski i Sergeja Krstića.