Peške 2.500 kilometara i tri meseca do rastanka: Marina Abramović povodom izložbe u Kini

Sada, trideset i šest godina kasnije, šangajski Muzej moderne umetnosti (MAM) otvorio je prvu izložbu ove umetnice u Kini, pod nazivom „Marina Abramović: Transformisanje energije“ („Marina Abramović: Transforming Energy)“.

Izložba predstavlja seriju radova inspirisanih mineralima i terenima na koje je umetnica nailazila tokom svog tromesečnog putovanja Kineskim zidom, uz više od 1.000 dosad neviđenih fotografija s performansa, piše Jutarnji list.

Izložba uključuje i predmete i biljke koje je otkrila na putu tokom noći provedenih u različitim gradovima i zajednicama s kineskim seljacima.

U razgovoru za Artnet prisjećajući se te svoje avanture Abramović je otkrila da se jednom u ranim jutarnjim satima izgubila.

„Nemam dobar osećaj za smer; Uvek se izgubim. Moja orijentacija nikad nije dobra. Ustala sam prerano i na kraju hodala potpuno u pogrešnom smeru šest sati“, kazala je., dodajući da vojnici,koji su joj bili pratnja nisu da joj to kažu da je ne bi uvredili.

„Ne znam zašto nisu progovorili“, rekla je Marina, dodajući da je potom stigla na mesto koje je već fotografisala. Shvativši da je tu već bila, konstatovala je da je hoda u pogrešnom smeru i vratila sena ispravan put.

Svaki dan, ispričala je, predstavljao je za nju zastrašujući izazov penjanja od 30 kilometara u društvu sa njenim suputnicima – vojnicima i kineskim vodičima.

“Bilo je puno trenutaka kada fizički nisam mogla da izdržim”, priznala je Marina, dodajući šta je ipak pomislila kada je stigla do cilja.

„Mogu da pređem još 2.500 kilometara i budem prva žena koja će prepešačiti Kineski zid.
„Ali, koncept je bio drugačiji, pa nisam i sad mi je žao. Mogla sam preći celi zid bez ikakvih problema.”, kaže danas Marina.

Perfomans „Šetnja velikim zidom“ su inače osmislili Ulaj i Marina Abramović i to osam godina ranije.
Prva ideja im je bila da se kada se susretnu da se venčaju.

Ali, njihova veza je tokom narednih godina zapala u krizu, tako da su odustali od venčanja, ali ne i od performansa koji su u novim okolnostima zamislili kao konačni rastanak.

Kada su se susreli na zidu, nakon 90 dana hodanja, zapisala je Marina u autobiografiji, plakala je dok ju je grlio.

„Bio je to zagrljaj druga, a ne ljubavnika: toplina je nestala iz njega. Srce mi je bilo slomljeno. Ali moje suze nisu bile samo zbog kraja naše veze. Izvršili smo monumentalno delo – zasebno“.

I dok publika nije mogla da bude prisutna tokom legendarnog hoda Marine Abramović Kineskim zidom izložba „Transforming Energy“ omogućava posetiocima da uđu u interakciju s radovima napravljenim kao odgovor na taj njen performans.