Marina Abramović predložena je za akademika SANU i to kao počasni, inostrani član, ali taj proces čini se, još uvek nije gotov.
Kako piše Radmila Stanković za Radar, u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti još nije bilo glasanja ni u jednom krugu za prijem novih članova SANU.
Održano je samo evidentiranje mogućih kandidata. To znači da svi članovi svakog odeljenja imenuju one ljude koji bi po njihovom mišljenju mogli da budu članovi SANU.
Prilikom tog evidentiranja, osim ako nema neke jasne prepreke, uglavnom se niko ne odbacuje.
Tako je, recimo ove godine, od dvojice arhitekata slične dobi i karijere, odmah odlučeno da se ne uzima u obzir arhitekta, dekan Arhitektonskog fakulteta u Beogradu Vladimir Lojanica, sin akademika Milana Lojanice koji je akademik u istom odeljenju, već drugi arhitekta.
Ako se ovo ima u vidu, likovna umetnica Marina Abramović, koju je predložio dopisni član SANU vajar Mrđan Bajić, nije prošla na Odeljenju umetnosti, već je samo evidentirana.
Jednako kao i ostali predloženi na tom Odeljenju – filmski reditelj Želimir Žilnik, kompozitorka Aleksandra Vrebalov, književnica i rediteljka Vida Ognjenović i arhitekta Dejan Miljković.
Sada se čekaju predlozi koji stižu od strane institucija koje imaju pravo predlaganja. Prvo glasanje svih osam odeljenja SANU biće održano krajem aprila, kada stignu i ostali predlozi.
Konačno izglasavanje liste predloženih koji će biti birani na Skupštini SANU obaviće se u maju ove godine, piše Radar.
Treba znati da je Abramovićeva predložena za inostranog člana, što predstavlja svojevrsno rušenje elementarnog zahteva da se biraju stranci koji to zaslužuju. Marina jeste svoju karijeru sticala tokom decenija u inostranstvu, ali ona je poreklom Srpkinja, ovde školovana i odavde otišla u svet, bila bi više domaća nego inostrana članica.
Priča o onima koji predlažu kandidate van SANU je posebno ilustrativna. Oni od kojih bi se očekivali najkvalitetniji predlozi, nastavno-naučna veća Univerziteta u Beogradu, po pravilu ih ne daju, il vrlo malo predlažu.
I umesto toga, događa se ovogodišnji primer: rektor Univerziteta u Novom Sadu Dejan Madić (njegova uža naučna oblast istraživanja su osnovne naučne discipline u sportu i fizičkom vaspitanju), predložio je za Odeljenje društvenih nauka doktora borilačkih veština, Patrika Drida, potpredsednika Evropske sambo federacije, dekana novosadskog Fakulteta za sport i fizičko vaspitanje.
Neka se za izbore 2027. spremaju vlasnici Megatrenda, Pinka, crnih pojaseva, zlatnih ploča i zlatnih mikrofona…!
Slučaj sa brojnim institutima je druga priča. Oni, kao da su otuđeni od realnosti, predlažu po deset-dvadeset kandidata, što može samo da svedoči o njihovoj nameri da niko od predloženih ne prođe.
To je radilo Udruženje književnika Srbije, to je radio Institut za filozofiju i društvenu teoriju, i drugi, pokazujući neverovatnu brigu da neko dobar slučajno ne postane akademik.
Zašto, recimo, jedan ugledni profesor doktor Đuro Šušnjić, sociolog i filozof sa velikim delom, nikada od tog Instituta nije predložen, i nikada ni od koga drugog! Ovog 2. maja on će napuniti 90 godina.
Krajem aprila u svim odeljenjima će se glasati za sve predloge. Za one koji dobiju više od 50 odsto, pišu se referati, tačnije određuju se akademici koji će to uraditi.
U maju će biti obavljeno konačno glasanje u odeljenjima, s tim što se referati ne pišu za kandidate koje su predložile institucije van SANU.
Jer, prilikom predlaganja, već se obavezno prilaže iscrpno i temeljno obrazloženje za svakog kandidata. U maju mesecu je na redu konačno izjašnjavanje u odeljenjima o svim kandidatima.
Oni koji dobiju dvotrećinsku većinu idu na Skupštinu sa predlogom odeljenja. Oni koji dobiju samo polovinu glasova, idu na Skupštinu bez podrške odeljenja.
To im nije prepreka da ako tamo dobiju potrebnu većinu, postaju akademici.
Ostatak teksta pročitajte na sajtu Radara.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.