Marina Abramović: Sada se budim srećna i pevam ceo dan

Ranije ove godine, njeno telo se malo osvetilo.

„U maju, nakon što je otišla u bolnicu zbog manje operacije kolena, umetnica je pretrpela plućnu emboliju od koje je umalo umrla.

Bila je na intenzivnoj nezi šest nedelja, imala je tri operacije, devet transfuzija krvi i neko vreme je provela u komi.

Za nekoga ko je godinama – za publiku koja posećuje galerije – ležala gola na blokovima leda, bila desetak dana na podignutoj platformi bez hrane, namerno izazvala nesvest i skoro se živa spalila, bolnica je bila šok, piše „Gardijan“

Autor intervjua Tim Adams, prisetio, da je kad je prvi put razgovarao sa Marinom Abramović u njenom domu u državi Njujork , pre mesec dana, umetnica  podigla na ekran sliku dugačkog niza krvnih ugrušaka koji su joj bili uklonjeni iz pluća i smejala se toj neobičnosti.

Objasnila mu je kako je verovala da je praksa izdržljivosti u njenom radu – posebno najpoznatijem performansu „Umetnik je prisutan“, gde je sedela nepomično šest sati dnevno tri meseca dok su hiljade ljudi stajale u redu da zauzmu sedište preko puta nje – ubrzala njen oporavak.

„Za početak, doktori su mi davali opioide svaka četiri sata. a ja ne mogu da se nosim sa tim“, rekla je Marina
„Ne mogu da uzimam alkohol, ne mogu da uzimam drogu, čak ni aspirin. Želim da osećam sve u svom telu, uvek. Pa sam prestala da ih uzimam. Bol je bio neverovatan. Ali znala sam da će mi ovo omogućiti brži oporavak, da mogu da iskoristim svu svoju snagu volje i sve što sam naučila da brže ustanem iz kreveta. U suprotnom, možda bih i dalje bila tamo.”

Upitana da li je intezivna nega neka druga vrsta performansa, Marina je odgovarila odrično.

„Ne, jer ako odlučite da radite teške stvari pred javnošću, kako bi drugi ljudi videli i našli snagu u sopstvenom životu, to je vaš izbor. Evo, ne možete to kontrolisati.“

Rad Marine Abramović je često bio fokusiran na smrtnost.

Za svoj komad „Akt sa skeletom“ iz 2002. godine, prilagodila je praksu tibetanskih monaha i ležala gola na podu galerije sa ljudskim skeletom na sebi, kostima koje je animiralo njeno disanje.

U intervjuu kaže kako je joj je to iskustvo bilo „veoma zanimljivo“.

„Neprestano sam razmišljala o sopstvenoj smrti. Ali trenutno samo živim! Ne želim da se bavim nikakvim skeletima. Juče sam pravila hleb od maslina! Inače nikada ne kuvam. Nije ispao loše. Sada sam u fazi kada se budim srećna i pevam ceo dan“, izjavila je Marina.

Ona će u Londonu ove jeseni imati retrospektivu i prva je umetnica u 255-godišnjoj istoriji Kraljevske akademije kojoj je dat kompletan prostor Kraljevske Galerije za izložbu.

Marina nastupa  i u svojoj operi Sedam smrti Marije Kalas, promoviše dve knjige i ima najavljena četiri gostujuća predavanja.

O tome da li je razmišljala da neke aktivnosti i ponude odbije , to jest da li je ikada pomislila da kaže ne?“ odgovorila je :

„Imam 76 godina, u novembru 77. Šta ću da radim? Sedim kući i čekam penziju?“