Marina Abramović na putu da postane počasni akademik SANU: Zvezda performansa dobila glasove za drugi krug

Na podugačkim listama predloga (nikada dužim, kako saznaje Danas), koje daje svih osam odeljenja SANU, za Odeljenje za jezik i književnost ove godine su predloženi pisci Milisav Savić, Vladan Matijević, Vida Ognjenović, Mihajlo Pantić, pesnik Miroslav Maksimović, profesorka Filološkog fakulteta Zorica Nestorović…

Kako saznajemo, ovo odeljenje će imati sednicu 23. aprila, a od petnaestak predloženih imena, kako nalaže procedura, glasanjem će se odabrati tri – četiri, o kojima će se pisati referati.

Neka odeljenja su, poput Odeljenja za umetnost završila prvi krug glasanje, na ovoj listi su, uz reditelja Želimira Žilnika, kompozitorku Aleksandru Verbalov, arhitektu Dejana Miljkovića i još dvadesetak umetnika, ali nismo uspeli da saznamo o kojima će se u maju pisati referati i ko ima šansu da postane akademik.

Jedino što Danas saznaje ovog trenutka je da dirigent Dejan Savić nije dobio potreban broj glasova članova ovog odeljenja i da je eliminisan iz dalje trke.

Za počasne, inostrane članove SANU predloženi su američko-srpska umetnica u oblasti performansa Marina Abramović, srpski pisac koji živi i radi u Hrvatskoj Drago Kekanović, a većinom glasova „prošla“ je, kako saznajemo, Abramović.

Ali, uprkos planetarnoj slavi, Abramović je uz Dejana Savića ove godine najosporovaniji kandidat za mesto u SANU među boljim poznavaocima umetnosti i naših kulturnih zbivanja, ne samo zbog toga što bi to bio prvi slučaj da umetnik koji se bavi performansom postane akademik.

Ne bi se, međutim, moglo reći da su kritike upućene na adresu Abramović sada potpuno besmislene. Jer, podsećanja radi, umetnica koja je za deo svetske javnosti neprikosnovena zvezda i ikona performansa, dok neki kritičari, takođe svetskog imena, (poput Džonatona Džonsa), stavljaju njenu umetnost pod znak pitanja, posle niza decenija prisetila se da je Srbija zemlja njenog porekla tek septembra 2019. godine.

Tada je na otvaranju svoje retrospektivne izložbe „Čistač“ u Muzeju savremene umetnostu izjavila da je „došla u Beograd čistog i otvorenog srca“, a njeno otvoreno srce koštalo je naše građane milion i 300 hiljada evra, koliko je iz budžeta, preko Ministarstva kulture, plaćena njena izložba i gostovanje.

Ostalo je upamćeno da naša umetnica koja je uvek na svetskom političkom mejnstrimu na kojem se tog trenutka avanzuje, nije bila raspoložena za intervjue za nezavisne medije, domaćin njenog dolaska bila je premijerka Ana Brnabić i platforma „Srbija stvara“, pa se i držala te pozicije.

„Želimo da podržimo sve naše talentovane i uspešne umetnike, naučnike, inovatore koji su u svetu postigli značajne rezultate i koji su već najbolji ambasadori naše zemlje. Osim što smo našoj publici omogućili da vidi Marinina dela, ova izložba je marketinški uradila mnogo za Srbiju, svetski mediji danima su prenosili najpozitivnije utiske iz naše zemlje, i ovo ulaganje se višestruko isplatilo za našu promociju“, izjavila je tada između ostalog Ana Brnabić.

Međutim, čak i oni sa najboljim pamćenjem ne mogu da se prisete da li je Abramović tokom više od pet decenija karijere u inostranstvu svojim ličnim stavom ikada bila naš ambasador i da je išta uradila za afirmaciju svoje zemlje – ratnih devedesetih bila je među onima koji su u javnim nastupima eksplicitno stavljali znak jednakosti između Miloševićevog režima i čitavog naroda, nikada nije pominjala glasove naših umetnika koji su se žestoko borili protiv te politike, niti im je ikada dala javnu moralnu podršku.

A kad je jedne od tih teških godina, kao što pamte neki ljudi,  Jovan Ćirilov pozvao da otvori BItef, tražila je ogroman, nezamisliv novac, naročito nezamisliv za umetnicu koja ima „otvoreno srce“ prema svom rodnom gradu. Cinično je bilo i to, primera radi, što su neki svetski umetnici, poput Roberta de Nira, Olivera Stouna, Džonija Depa ili Breda Pita, javno ustali protiv bombardovanja Beograda i Srbije 1999, a Abramović je ćutala.

Ali, u trenutnoj političkoj konstelaciji interesa progovorila je njena solidarnost sa građanima Ukrajine i napravila je performans protiv rata u ovoj zemlji, a bila je i među onima koji su 2021. tražili sankcije za ruske umetnike i zabranu njihovogdolaska na 59. Bijenalu u Veneciji.

Podsećnja radi, te 2019. godine posle otvaranja izložbe u MSU, tada već bivši ministar kulture Ivan Tasovac objavio je u Kuriru autorski tekst „E, opozicijo moja, međ šljivama… Nećete svesti Marinu Abramović na svoju meru“, nazivajući tako kritičare njene umetnosti, ali i načina i cene njenog dolaska, a dotakao se i naših najpoznatijih karikaturista, Koraksa i Petričića.

Svoje mišljenje o umetnosti Marine Abramović, Koraks je tada iskazao kroz karikaturu u Danasu na kojoj umetnica gleda u magarca sa šajkačom.

„Sve nas je napravila magarcima“, istakao je tada Koraks za naš list, dodavši da njen dolazak nadopunjuje laž kojom nas svakodnevno zasipa predsednik Vučić.

„To su dve velike laži koje su kompatibilne. Jednu stalno slušamo od Vučića, a druga laž je umetnost, odnosno obmana Marine Abramović. Te dve laži se jedna drugoj dive. Ogromne pare su bačene, a ne zna se zašto“, izjavio je Koraks.

Oktobra 2021. ambasador u SAD Marko Đurić, u ime srpskog predsednika, uručio je Marini Abramović u Njujorku Zlatnu medalju za zasluge, a kako je u svom pismu javnosti tada istakao AV,  „ona je pokazala ne samo Srbiji, nego i celom svetu kako se ruše zidovi i barijere, i to je ono što Srbija želi da usvoji kao svoj model“.

Prisećajući se (vrlo „setno“) svog detinjstva, umetnica koja nikada ne izjavljuje da je iz Srbije, rekla je tom proilikom da je „toliko medalja gledala kod svog oca i majke“.

„Oboje su bili partizani, i uvek je bila velika stvar dobiti medalju za nešto. I onda sam mislila, možda ću jednog dana i ja dobiti medalju iz ove zemlje, ali se nisam nadala da će se to ikada desiti, zato što je performans toliko težak kao vrsta umetnosti, da je mnogi ljudi ne razumeju“, rekla je Marina Abramović zahvaljujući se AV na priznanju.

I sva je prilika, pošto je dobila dovoljan broj glasova od članova Odeljenja umetnosti za drugi krug,  da će posle medalje za zasluge verovatno dobiti  još jedno priznanje i da ćemo Marinu Abramović gledati u njenom novom performansu „Počasni akademik SANU“.

A kako Danas saznaje, svih osam odeljenja akademije priložila su ove godine dugačke liste sa predloženim imenima za članstvo, kao i institucije sa strane, koje su kao nove akademike videle, između ostalih, psihologa Žarka Trebješanina, teatrološkinju, estetičarku i filozofkinju Divnu Vuksanović, etnološkinju Draganu Radojičić…

Do kraja ovog meseca sva odeljenja SANU treba da završe proceduru glasanja i daju svoje predloge, a onda će se na osnovu referata u maju ponovo glasati – predloženi kandidati moraju da dobiju dve trećine glasova članova odeljenja, posle toga idu na Skupštinu SANU i završnu proceduru u novembru.

Prevara režima uz doprinos MA

„Ulaganje u izložbu Marine Abramović marketinški nam se višestruko isplatilo, i sada ostaje da smislimo kojim sledećim sličnim događajem ili kreativnim projektom da nastavimo ovaj pozitivan trend“, izjavila je Brnabić januara 2020, povodom zatvaranja izložbe „Čitač“ u MSU.

Pisac Marko Vidojković, zapisao je tada u svom autorskom tekstu na portalu Buka.

„Ipak nikako da im uspe da taj hepening pretoče u neki svoj uspeh jer ljudi imaju mozak i oči. I sami vide da je reč o novoj prevari režima u kojoj je saučesnik Marina Abramović. Samim tim, svi potencijali režima, uključujući i bivše potencijale u koje spada i Tasovac, moraju da se nađu pozvanim da odbrane tu prevaru u Muzeju savremene umetnosti“, objavio je Vidojković.

Mrđan Bajić: „Žuta“ štampa

Kako su objavili naši mediji, Marinu Abramović je za inostranog iliti počasnog akademika predložio vajar Mrđan Bajić, inače dopisni član Odeljenja umetnosti SANU. Bajić je trenutno u Milanu, a naš pokušaj da dobijemo odgovor da li je on zaista njen predlagač, završio se bezuspešno:

– Ne komentarišem „žuta“ pitanja i šta objavljuje „žuta“ štampa – rekao je Bajić.

Scenograf Miodrag Tabački, dopisni član istog odeljenja, ekspilicitno nam je rekao da je članovima SANU strogo zabranjeno da javno govore o predloženim kandidatima dok traje izborna procedura.