„Test za SANU, ali i institucije uopšte“: Sagovornici Danasa o predlogu da Marina Abramović bude inostrani član

Izbor novih redovnih i dopisnih članova Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), uvek prate ogromna pažnja javnosti i polemike u medijima, tako je i ove godine.

Za počasnu, inostranu članicu SANU predložena je američko-srpska umetnica u oblasti performansa Marina Abramović. Naše sagovornike smo upitali za komentar, i mišljenja su podeljena.

Vladan Jeremić, umetnik i član Upravnog odbora ULUS-a smatra da je predlog akademika Bajića da Marina Abramović postane članica SANU je relevantan.

– Ona je među začetnicama umetničke discipline performansa u svetu. Ova disciplina se u praksi autonomizovala sedamdesetih godina prošloga veka. Konzervativne institucije bile su nažalost u stalnom kašnjenju sa prihvatanjem ove posebne i kompleksne umetničke discipline. Jugoslovenska konceptualna umetnost je bila izuzetna u međunarodnim okvirima. Rad Marine Abramović je dokaz da je socijalistička Jugoslavija iznedrila ozbiljne umetničke i kulturne pojave na globalnom nivou – kaže Jeremić i zaključuje da bi SANU mnogo toga dobio sa Marininim članstvom.

– Ostaje nam da vidimo imaju li sluha za savremenu umetnost – ukazuje Jeremić.

Novi Nebojša Milenković, pisac i istoričar umetnosti ističe da Marina Abramović ovu vrstu počasti svakako zaslužuje.

– Ovo je, po meni, pre neka vrsta testa za SANU (ali i naše institucije uopšte), čiji je odnos prema umetničkim avangardama do sada bio u najmanju ruku problematičan. Ukoliko predlog bude prihvaćen svakako će na većem dobitku biti SANU nego ona. Ako pak ne bude, neću se iznenaditi. Naprotiv! – ukazuje Milenković.

Borka Božović istoričarka umetnosti, osnivačica Galerije Haos ističe da je Marina Abramović dobila toliko nagrada i raznih priznanja u svetu koja mogu da joj budu ulaznica za mesto počasnog, inostranog člana SANU.

O njenoj privatnoj ličnosti, odnosu prema Beogradu i Srbiji prethodnih decenija, kao ni o njenoj izložbi 2019. u MSU kojom je marketinški dala podršku ovoj vlasti, Božović ne bi sada govorila.

– Svojevremeno sam iznela jasan stav šta mislim o Marini Abramović, njenoj umetnosti i angažmanu. Inače, smatram da je jako malo umetnika u SANU i da je nepravedno što mnogi znameniti umetnici nisu postali njeni članovi, bilo dopisni ili redovni, i jako zameram, primera radi, što niko nije predložio Rašu Todosijevića. On je naš vrhunski umetnički stvaralac svetskog ranga, koji je na jugoslovensku scenu 70-tih godina među prvima uveo konceptualnu umetnost – Novu umetničku praksu, i nove medije. Među brojnim priznanjima Raša ima i nagradu na 54. Venecijanskom bijenalu, njegovi radovi se nalaze u stalnim postavkama mnogih svetskih muzeja, i apsolutno je nedopustivo što nije akademik – primećuje Borka Božović.