Peške 2.500 kilometara i tri meseca do rastanka: Marina Abramović povodom izložbe u Kini

Svi smo gledali „skrivene kamere“, kada se, kao normalno ljudsko biće, nadjete u nenormalnoj, apsurdnoj, ljudskom umu neuobičajenoj situaciji… e, to su vam ovi „performansi“. U čemu je njena „genijalnost“? Niko se do tada nije suočio sa ničim izazvanim magarcem, da se gledaju „oči u oči“? Niko nije osluškivao kako ona mokri? Niko nije u stanju da sedi i nasuprot njega da se redjaju kreteni, koji su spremni da se gledaju, pa gledaju… Ono, što je ona promovisala (ubadanje noža, izmedju prstiju leve ruke), kao svoj vrhuski performans, mi smo pre 60 godina, kao klinci „uvežbavali“…

Rupa u kojoj se nalazi umetnost nije iskopana rukama tipa Hollywood, Pink, Veliki brat, Dinastija, Dalas, Kasandra, super-heroji u filmovima i stripovima, pop pesmice i slicno vec su je iskopali ovakvi, koji su kopali iz unutra. Trziste sve unistava a masovno trziste masovno unistava. Ima u tome poetske pravde.

Одавно знамо да је варала на овом путу, који зове „перформанс“. Кога брига за овом осведоченом сатанисткињом више?