Marina je kasnila. Oko pet minuta, ali je ipak kasnila imajući u vidu tendenciozno zakazan termin konferencije u cik zore u 06: 23. Niko od predstavnika medija joj to nije zamerio, niti je ikoga zanimalo, postoji li neka dublja logika u tom ranom podizanju na noge takozvane „sedme sile“, osim onoga što se već moglo pročitati medijskim napisima.
Svi su bili potpuno oduševljeni kad se Marina pojavila, njene reči su nagrađivane aplauzom i smehom, iako nije baš precizno odgovarala na postavljena pitanja, ali već je predočila da joj maternji jezik predstavlja izvestan problem, plus je duboko emotivno uzbuđena što se njena retrospektiva posle 44 godine priređuje u rodnom Beogradu.
Ni traga bizarnoj atmosferi, koja je vladala pre toga – mrkli mrak, sa splavova trešte narodnjaci, novinari cvokoću od hladnoće, a vaša reporterka kontemplira nad natpisom „Serbia creates Art“ kojima su brendirane stolice za plažu na terasi Muzeja.
– Jaoooo, koliko ste vi nervozni u pet ujutru, da li ste bili takvi i u ponoć? – upitala je otegnuto jedna od menadžerki fotoreportera na rubu nervnog sloma zato što ne može da sedne u prvi red.
– Još od juče – odgovorio joj je.
– Pa, primećuje se – zajedljivo je nastavila menadžerka.
U šest sati sala je bila krcata predstavnicima medija koji su izvijali vratove u pravcu odakle je trebalo da se pojavi umetnica
– Sad će da krenu da čiste drugi red. Dolazi odbor SNS-a – nastavio je onaj isti fotoreporter, kome je buđenje očito veoma teško palo.
Kad se Marina konačno pojavila, a naročito kad je petnaestak minuta kasnije započela svoje izlaganje i on se smirio.
Pričala je o umetnosti i svojim stavovima spram nje i politike, porodice, ali i o svojim afinitetima prema hrani i muzici, alternativnoj medicini. Predstavila je i svog dečka Toda, a krešendo je usledio kad je Marinu jedna mlada novinarka zamolila da je u duhu izložbe „očisti“ valjkom za odeću. Na iznenađenje mnogih koji prate Marinin opus, umetnica je to i učinila obznanivši na kraju: „Dete je čisto!“
Iako je Marina istakla da nije ona od sebe napravila zvezdu nego da su to od nje napravili drugi, moglo bi se reći da je, baš taj njen status „art – superstara“ pojeo priču o umetnosti i izložbi na ovoj konferenciji.
– Divno izgledate. Htela sam da vas pitam kako negujete telo, a kako dušu i zašto volite pesmu „Čamac na Tisi“? – ređala su se jedno za drugim pitanja u ovom stilu novinara lajfstajl magazina, kojih je čini se bilo najviše. Međutim, i među novinarima iz kulturnih rubrika, bilo je onih kojima je ovakav iskorak došao kao osveženje.
– Meni je konferencija bila super. Nije bila toliko o umetnosti – prokomentarisala je jedna novinarka.
Na jedno od pikantnijih pitanja – kako se odljutila i konačno došla u Beograd, Marina je odgovorila da je četiri i po decenije jako dug period i podsetila da je za to vreme izlagala u svim muzejima u svetu i da je njena umetnost ušla u sve enciklopedije.
– Nisam nikad bila pozvana u ovaj kraj dok me u Oslu kad je videla moju izložbu nije pozvala premijerka Ana Brnabić – kazala je Marina.
Ona je skrenula pažnju da je za organizovanje retrospektive ipak postajao problem neophodne tehničke opreme koju Muzej nije imao.
– Najteže je bilo naći novac da se ta oprema obezbedi, ali zato je najbolja stvar koju sam uradila ta što sva oprema ostaje u Muzeju i svi umetnici posle mene će moći da je koriste – istakla je Marina.
Posle podsećanja da je u Beogradu bila pre 15 godina kada je dobila nagradu Oktobarskog salona i da je tada plakala jer je shvatila kakav je položaj umetnika s kojima je počinjala karijeru, usledilo je pitanje šta misli o položaju umetnika u Srbiji danas i da li će iskoristiti svoj uticaj među onima koji odlučuju o kulturnoj politici da se taj položaj promeni.
– Što se tiče mladih, imali smo 146 aplikacija za izvođenje performansa. Izabrala sam njih 12 sa kojima ću održati masterklas od tri dana. Podeliću svoje iskustvo sa njima kako bih im pomogla u razvoju njihove performans umetnosti. To radim baš onako iz srca i na sopstvenu inicijativu – naglasila je Marina. Ona je dodala da u vreme kad je ona bila mlada njoj niko nije pomogao i da se performans tada nije ni tretirao kao ikakva umetnost.
– Da sam čitala šta su o meni pisali 70-ih godina ne bih iz kuće izašla. Da sam čitala šta su o meni pisali ovih dana isto ne bih iz kuće – rekla je Marina, dok je u rukama držala list Danas i iz njega čitala: „Ko ne ode na umetnički performans Marine Abramović biće uhapšen“ .
– Imam još bolji od juče, dodala je: „Neki ljudi među vama će reći, ali to nije performans. To što je opisano je najobičnije kenjanje. Ja radim to svakog dana“, pročitala je umetnica rečenicu iz teksta pisca Marka Vidojkovića.
– Veoma zanimljivo da ljudi pišu loše o tome što nisu čak ni videli. Izložba je tek otvorena. Neke stvari se nisu izmenile u odnosu na ono vreme – zaključila je Marina, a predstavnici medija su se smejali.
Po završetku konferencije neki od njih su sami krenuli kroz velelepnu postavku izložbe „Čistač“, neki su ostali da u 13 sati sačekaju otvaranje za najširu publiku, a neki su odlučili da je ipak najbolje da se naspavaju.
Duboki radni odnos i kamene kocke
Prvi put u Muzeju savremene umetnosti na Ušću publika će moći da vidi reperformere, koji ponovo izvode kultne Marinine radove, ali i one koje je radila zajedno sa Ulajem. NJih je na tajnoj lokaciji pripremala Lindzi Pejsinger, Marinina asistentkinja. Ovi izvođači zbog svoje posvećenosti ostavljaju dubok utisak. U performansu „Radni odnos“ Marina i Ulaj prenosili su kamenje u kofi sa jednog na drugi kraj prostorije, sve dok progresivni zamor ne učini da se i njihov odnos menja. Ponovno izvođenje ovog rada unosi modifikacije u odnosu na performans iz 1978. pošto učestvuje više izvođača, a publika je pozvana da im se pridruži. Oni čine lanac ruku kojim se kamene kocke prebacuju sa jednog na drugi kraj označenog prostora. Performans je izveden u subotu, 21. septembra u parku ispred Muzeja savremene umetnosti, a biće ponovo izveden u toku trajanja izložbe. Neki bi rekli da se premeštanje kamenih kocki odvija i u drugim delovima Beograda, samo to premeštanje nije u umetničkom kontekstu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.