Marina Stefanović (1960-2021): Dobri duh klasične muzike

Rođena Beograđanka, odrasla je na Dorćolu, gde je završila Prvu beogradsku gimnaziju. Bavila se parternom gimnastikom, ali su je više privlačili svet filma, pozorišta i televizije – uzor joj je bio filmski kritičar Nebojša Đukelić, iako sebe, kako je govorila, nikad nije videla kao TV lice. Sa diplomom žurnalistike na Fakultetu političkih nauka, jedno vreme radila je na radiju sa kog je u svet klasične muzike „ušla“ slučajno – popunjavajući „prazan sektor“ na Art televiziji.

Verovala je da se novinarske „specijalnosti“ uče u hodu, da su novinarstvo, muzika i televizija „trojstvo“ koje će klasičnu muziku približiti publici i bez formalnog muzičkog obrazovanja, jer je klasika eliksir koji se nikad ne može spoznati do kraja i zbog činjenice da je svako izvođenje drukčije. Rezultat je bila popularna Art fantazija – TV emisija o klasici koja se je išla uživo i kroz koju su, tokom 18 godina njenog trajanja, prošla sva važna imena srpske kulture.

Marina Stefanović kratko je sarađivala i sa RTS-om i TV Metropolis, a posle gašenja Art televizije, koju su mnogi smatrali „jedinim ovdašnjim medijskim stožerom i zaštitnikom umetnosti i kulture, a protiv šunda, neukusa i opšte regresije“. Njena poslednja redakcija bila je TV Hram – televizija Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke SPC, gde je radila autorske emisije „Duhovni portreti“ i „Darovi“.

„Dugogodišnji saradnik i prijatelj Kolarca, Marina je bila profesionalno posvećena kulturi i umetnosti kroz autorske emisije koje je kreirala. Bila je autentična, nezavisna, istrajna i dosledna u odbrani lepote i najviših umetničkih i moralnih vrednosti kroz svoje emisije. Svetu umetničke muzike, kojem je posvetila svoj život, zauvek će nedostajati“, saopšteno je iz Zadužbine Ilije M. Kolarca, koja je prva objavila vest o odlasku Marine Stefanović.

„Kolarcu“ se pridružila i uprava Novosadskih muzičkih svečanosti porukom da su „ponovo zatečeni gubitkom koji ih je potresao, rastužio, podsetio koliko su im neke osobe bile dragocene“.

Dobri duh srpske klasične muzike scene, vedre, otvorene i radoznale prirode u kojoj su kolege i sagovornici prepoznavali iskrenog i dobronamernog sagovornika, Marina Stefanović duboko je verovala da novinar ne mora da bude angažovan samo politički, već je to i kad se bori za svoj grad, kulturu, umetnost, muziku i kad o njima govori i u ratnim i drugim (ne)vremenima… Za sebe je volela da kaže da je novinar Beograda.

Umetnike je činila vidljivim

„Avgust 2020, zemunska plaža Lido. Naš slučajni susret u uslovima ograničenog kretanja i kontakata zbog kovida izazvao je obostranu radost. Nekoliko dana zaredom Marina je sa Crvenog krsta dolazila na Lido da malo predahne i da se osveži. Volela je da se ispliva u Dunavu na špicu Lida, gde se oseti njegova snaga i vidi kako ga nebeski svod grli od izvora do ušća. Kako je nebo grlilo Dunav tako je Marina grlila muziku. Neumorno je radila na prikupljanju i pripremi materijala za nove emisije, bila je vrhunski profesionalac sa uvek spremnom kamerom negde pri ruci, ali neposredna, spontana. Pokretala ju je želja da nebrojenim umetnicima kako afirmisanim tako i mladima na počecima njihovih karijera da mogućnost da se predstave publici, da ih učini vidljivim. Njene emisije bile su zelene oaze mira i svežine u kojima je svakog gosta dočekivala širom raširenih ruku sa toplinom drage i bliske osobe. Naše poznanstvo i saradnja sežu do polovine devedesetih godina i u tih nekoliko dana susreta na Lidu smo se podsetili brojnih projekata, lepih druženja i anegdota, razmišljali o novim mogućnostima, ne dozvoljavajući da nas teret ove kovid pošasti pokoleba. Tu smo shvatili i da imamo jednog zajedničkog, novog prijatelja, bepca Oskara, koji je gotovo svakodnevno bio na plaži i koji je ne skidajući osmeh prilazio puzeći po pesku svima da bi se upoznao i igrao. Marina mu je donela jednu loptu na poklon, a on bi širio svoje ručice čim bi je ugledao da dolazi. Kovid je tada sprečavao zagrljaj, a Oskar je ostajao na plaži i mahao joj kad je odlazila da nastavi sa radom. Marina je otišla a nama ostaje nada da ćemo jednog dana biti gosti u nekim njenim nebeskim emisijama.“

Đorđe Stanković, dirigent