„Marina, ti si već sada svetska umetnica“

Ali ako je njen prvi nastup s „Ritmom 10“ u Edinburgu izveden u nekoj vrsti „magnovenja“, njegova verzija s 20 noževa u Rimu je, može biti, upriličena „s mnogo više koncentracije i s mnogo više priprema“, smatra istoričar umetnosti Ješa Denegri. On podseća da je izložba „Kontemporane“ u Rimu održana februara 1974. godine, da je njen autor bio Bonito Oliva i da je Marina Abramović u to vreme bila bez ikakvog statusa kao umetnica na međunarodnoj sceni.

– Imao sam prilike sad u Bonu da je pitam. „Marina, kako si ti došla do te izložbe?“ a ona mi je odgovorila da ju je preporučio Jozef Bojs.

Na izložbi u Beogradu „Ritam 10“ će biti predstavljen sa dokumentacijom iz Rima, a ne iz Edinburga. Denegri smatra da bi bilo bolje da na tako detaljnoj retrospektivi „Ritam 10“ bude predstavljen i sa Edinburgom ali da je pitanje da li je ta dokumentacija adekvatna i da li ona može i danas da se koristi. On tvrdi i da je „Kontemporane“ po svim karakteristikama bila velelepna i svetska izložba savremene umetnosti i trenutak u kome je jasnim pravcem rapidno krenuo Marinin umetnički put.

– Nema sumnje ni u to da su „Ritmovi“ išli jedan za drugim. Marina ih je sve izvela u najmanje dve godine i svi su bili podjednako uzbudljivi, potresni, neverovatni za posmatranje, u koncepcijskom pogledu savršeno odrađeni. U tom smislu, reputacija koju ona danas ima u umetničkom svetu verifikovana je na visokom profesionalnom nivou u jeziku kojim se ona služi. Tih njenih pet „Ritmova“ čine idealnu mikrocelinu, a oni koji su ih propratili su bili svesni da prisustvuju nečem što će jednog dana biti jedna ozbiljna istorija – podvlači Denegri.

U to vreme je bilo i drugih umetnika koji su se bavili performansom i Marina je bila deo te svetske struje. Recimo, američki umetnik Kris Burden je pucao sebi u mišić leve ruke, dakle, kao i Marina, dovodio je sebe u opasnost, ali se on u nastavku svoje karijere preusmerio na instalacije.

– Ima jedna anegdota, ne znam koliko je tačna, ali tokom jednog putovanja automobilom Marina pita Đankarla Politija, urednika Flash Arata: „Jesam li ja dovoljno mlada i lepa da budem svetska umetnica“, a on joj odgovori: „Marina, ti si dovoljno mlada i lepa, ali ti si već sada svetska umetnica.“ On je, prosto, kao znalac, prepoznao da su ti prvi njeni nastupi, ti „Ritmovi“, izvedeni načinom dostojnim svakog od pionira performansa tada u svetu – i Bojsa, Vita Akončija, Brusa Nojmana. Da nije bilo tako Marina ne bi bila pozvana u Milano, u Napulj… Takođe, mislim da je ona u odnosu na druge odskočila zato što su svi njeni nastupi bili životno opasni – po njen mentalni i po njen fizički habitus – konstatuje Ješa Denegri.