Marko Čkonjević: Umetnički film je proteran na festivale

Čkonjević je, takođe rekao i da nije prirodno da će mlada publika koja je nastajala organski u revitalizaciji bioskopa, a koja nije učena šta je to arthaus (art house) program, šta je filmska priča, pogotovo angažovana, u multipleksu videti vrstu filma.

Govoreći o distribuciji arthaus filma izneo je zahvalnost multipleksima koji u svoj repertoar uopšte uvrste takav film, jer neće imati dovoljno publike jer su to komercijalni bioskopi, postavjeni po biznis modelu na bazi gledanosti.

,,Kada razmišljate o arthaus filmu, razmišljate i o tome da i oni imaju različite ciljne grupe, a bioskop je mesto kome je publika odana i uvek se zna da neka vrsta žanra i neka vrsta filma u određenom bioskopu radi bolje“, nastavio je Čkonjević.

Osnivač FAME Solutions-a izrazio je žaljenje što smo izgubili imidž koji smo kao Jugoslavija, na prvom mestu, a potom kao Srbija imali i važili smo za jedno sofisticirano tržište na kome su svetski sales agenti govorili da smo u to vreme bili jedni od retkih tržišta na kojima rade filmovi ,,sa dijalogom“.

Napravio je i paralelu sa drugim dnevnikom RTS-a: ,,Čuo sam komentar da neko ne gleda ništa što ima u drugom dnevniku. To je ono što kod publike mora da se izgradi, da arthaus film nije drugi dnevnik, da arthaus film daje kontekst drugom dnevniku. I u toj priči upravo leži razlog zašto treba da se radi na razvoju arthaus publike“.

Rekao je i da se nalazimo u situaciji u kojoj kažemo da se arthaus filmovi ne gledaju, a festivali koji ih prikazuju su izuzetno posećeni i da je to je posebna niša filma i pritom dao podršku studentima: ,,Ako podržavamo mlade treba da postoji prostor za studenstki film, koji je dominantno arthaus film, možda nije najkvalitetniji, ali mislim da i to što je studentski vrsta kvaliteta. Ako ne dobiju taj prostor, to je nečiji ozbiljan propust“.

,,Ako smo uložili u neke ljude, da budu autori i naprave neko delo kroz koje publika treba da ih proceni, a mi nemamo gde da vidimo te filmove, onda postoji jedan suštinski problema kojem treba raditi. To su filmovi koji mogu da donesu ogroman kvalitet kinematografiji, a negde su skrajnuti, na prvom mestu jer nemaju finansjski potencijal“ zaključio je Čkonjević.