Marko Krstić: Da kultura bude još vidljivija

To se poklapa sa našom namerom da što više informišemo javnost i sve one koje se bave kulturom o tome čime se zapravo bavimo, a bavimo se jako važnim stvarima: razvojnim i primenjenim istraživanjima u oblasti kulture i kulturne politike, konstantnim praćenjem trendova u kulturi, informatičkim prikupljanjem informacija koliko građani Srbije posećuju kulturne događaje, najpre, bioskope, pozorišta, muzeje i galerije, organizovanjem međunarodnih konferencija, pomenuću, Beogradski kontrapunkt i Forum o opravdanju stvaralaštva, izdavaštvom, i naravno, ono na čemu počiva međunarodna aktivnost Zaprokula – učešće i saradnja sa Uneskom – kaže direktor Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka Marko Krstić u razgovoru za Danas.

O kakvim je istraživanjima reč?

– Prvo što ćemo prvi put predstaviti javnosti jeste istraživanje „Identiteti žene u savremenom vizuelnom stvaralaštvu“, u kome ćemo da pokušamo da odgovorimo na pitanja koliko danas vizuelne umetnice imaju prostora u javnoj i umetničkoj sferi, ali koliko i kao žene imaju prostora u odnosu na već uobičajenu praksu da su muškarci ti koji prednjače. Srećan sam što smo to mogli da radimo sa nekim ko je verovatno najpozvaniji za ovu temu, a to je direktorka Muzeja primenjenih umetnosti Biljana Jotić, inače autorka projekta, koja je sa našom koleginicom iz Zaprokula Draganom Martinović vodila projekat i intervjuisala poznate umetnice i kustoskinje iz Slovenije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Makedonije i Hrvatske. Za 29. septembar zakazana je promocija istraživanja u našoj galeriji o tome koliko su zapravo vizuelne umetnice vidljive u odnosu na svoje muške kolege u institucionalnom i vaninstitucionalnom sektoru. Istraživanja su pokazala da vizuelne umetnice nisu dovoljno predstavljene i da im je potrebna jača podrška i zaštita u promovisanju svojih dela, kao i bolja komunikacija između njih i kustosa i kustoskinja, odnosno, institucija i civilnog sektora. Ciljevi istraživanja su afirmacija i što veća vidljivost ženskog stvaralaštva.

Vaša ustanova istražuje i oblasti kulture koje nisu puno vidljive za širu javnost.

– Mislim da će ovo zanimati našu kulturnu javnost. Reč je o dugogodišnjem istraživanju „Kultura pristupačnosti – inkluzija muzeja“, odnosno u kojoj meri su naši muzeji pristupačni osobama sa invaliditetom. Rezultati istraživanja pokazuju da osnovni problem leži u nedovoljnom poznavanju značenja pristupačnosti i načela diverziteta, inkluzije i ravnopravnosti za osobe sa invaliditetom u sektoru kulture, odnosno nedovoljno prisutne edukacije kadrova muzejskih ustanova za uvođenje ili unapređenje pristupačnosti i inkluzivnih praksi, što predstavlja inicijalnu barijeru. Jedan od ključnih problema uočenih tokom istraživanja je nedovoljno poznavanje zakonskih obaveza, kako u primeni postojećih propisa o pristupačnim javnim objektima, tako i u vezi sa zapošljavanjem osoba sa invaliditetom u odnosu na ukupan broj zaposlenih. Tokom terenskog dela istraživanja, ali i analize upitnika, zaključilo se da predstavnici muzeja pod pristupačnošću smatraju gotovo isključivo fizičku pristupačnost, i to najčešće samo ulaz u ustanovu.

Ima li izuzetaka?

– Muzeji i galerije koji su najviše odmakli u obezbeđivanju pristupačnosti su, i u tom smislu jesu primer dobre prakse, Galerija Matice srpske, Narodni muzej Leskovac, Zavičajni muzej Knjaževac i Muzej savremene umetnosti (ovaj muzej je u potpunosti prilagođen za osobe sa otežanim kretanjem i korisnike invalidskih kolica).
Stiče se utisak da kao društvo još uvek ne obraćamo dovoljno pažnje na pitanje pristupačnosti, pa se ova situacija prenosi i na javne ustanove kulture. Jasno je da moramo više da radimo na tom polju, da budemo konstruktivni. Važno je pričati i o tome da je potrebno pojednostaviti zakonsku regulativu, jer muzeji jesu zainteresovani da rade na razvoju kulture pristupačnosti i da to bude jedna od ključnih infrastrukturnih stvari koje će se raditi u kulturi narednih godina.Af

Zaprokul

Zavod za proučavanje kulturnog razvitka oživeo je izdavačku delatnost. Posle 55 godina redizajniran je kultni časopis „Kultura“, a pre nekoliko dana bila je promocija knjige „Ukusi Deliblatske peščare“ o kulturnom nasleđu i gastronomiji „evropske Sahare“. Objavljeno je i kapitalno izdanje na francuskom jeziku „Liberté ! Égalité ! Bande dessinée ! („Sloboda! Jednakost! Strip!“) Zorana Stefanovića o francusko-srpskim vezama u stripu, dok su tri knjige iz edicije „Kulturni kod“ koju uređuje dr Slađana Ilić i u pripremi: „Knjiga o Popi“ povodom stogodišnjice od rođenja, „Tesla“ i, po prvi put kod nas, „Antologija kulturnih obrazaca Srbije u poslednjih sto godina“. Spisak svih izdanja nalazi se na atraktivno osmišljenom i preglednom sajtu www.zaprokul.org.rs. Posebnu pažnju javnosti privukao je književni program ČIP (Čitanje poezije), koji je ovog leta imao i festivalski format, a zbog velikog uspeha ovog programa uskoro bi trebalo da krene ČIP2 (Čitanje proze). Izložba „Vorhol – polaroidi i portreti“ bila je jedna od najposećenijih u gradu i zbog velikog interesovanja publike trajaće do kraja septembra.