Marko Krstić, v. d. direktora Etnografskog muzeja: Muzej treba da bude živ, interaktivan i zabavan

Reč je o postavci „Nasleđe/Legacy: Kolekcija predmeta Nadežde Petrović“. O ovim izložbama govori za Danas nedavno imenovani v. d. direktora Etnofrafskog muzeja Marko Krstić, ali i o novim planovima i projektima koji čekaju muzej.

Bili ste na čelu Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka (Zaprokul), tu državnu instituciju ste umnogome otvorili javnosti, sada ste imenovani na mesto v. d. direktora Etnografskog muzeja, čini se da je veoma dobro prihvaćena u javnosti izložba „Italija je u modi“, može li se očekivati još nešto slično?

– Da, izložba svetskog formata „Italija je u modi“, koja je neposredno pre Beograda predstavljena u Seulu, jedna je od najposećenijih izložbi u ovoj godini i mi smo zaista srećni zbog toga. Za nepunih 20 dana izložbu je videlo oko 4.500 ljudi, što je fantastična vest, imajući u vidu da nas je neposredno pred otvaranje zadesila tragedija u osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ koja je uzdrmala čitavo društvo. S druge strane, Etnografski muzej je povodom te izložbe produžio svoje radno vreme sa 17 do 20 časova, sa idejom da se radno vreme muzeja od 10 do 20 časova ustali. Mi moramo da imamo sluha za radno vreme naših građana, ako mislimo da povećamo broj posetilaca, pa će tako radno vreme tokom letnjih meseci biti od 9 do 13 i od 18 do 22 svakog dana osim srede. I inače je jedan od naših strateških ciljeva, pored rekonstrukcije stalne postavke i depoa, da značajno povećamo broj posetilaca – 30.000 posetilaca godišnje nije dovoljno. Uveren sam da će se narednih godina taj broj rapidno uvećavati.

Hoće li vaša misija biti prožimanje prošlosti i sadašnjosti, spoj tradicije i savremenog umetničkog stvaranja, koja je vaša vizija Etnografskog muzeja?

– Ideja zbog koje sam i došao u Etnografski muzej jeste da na jedan nov, atraktivniji i komunikativniji način reinterpretiramo i rekodiramo naše kulturno nasleđe, našu etnografiju i da ih prenesemo u 21. vek, u savremeni muzeološki kontekst, primenjujući sve vidove vizuelnog izražavanja kroz medije budućnosti. Ako pogledate Etnografski muzej u Budimpešti ili Etnografski i antropološki muzej u Madridu ili Etnografski muzej u Pragu, videćete da je kulturno nasleđe jedno od najvažnijih trendova evropske muzeologije. U tom smislu, vredi pomenuti i Slovenački etnografski muzej. Moja vizija je da Etnografski muzej bude živ, interaktivan, zabavan i moderan, mesto susreta svih generacija, posebno tinejdžera, i to jeste naš osnovni cilj. U naš dizajnerski tim uključili smo mlade i talentovane umetnike sa Akademije primenjenih umetnosti kako bismo što bolje iskomunicirali sa mlađim generacijama, a uskoro pokrećemo jednu veliku kampanju „Etno nije setno“ sa porukom da etnografija nije nešto dosadno, daleko, stvar folklora, već zanimljivo, blisko, da se ona i mladih tiče. Mislim da su oni jako zainteresovani da se upoznaju sa svojom antropološkom bazom, samo im to treba predstaviti na način koji će razumeti. Dakle, aktivacija mora biti važnija od paternalizma, a komunikacija od akademizma.

Hoće li muzej biti inkluzivniji, kada to kažem mislim ne samo na pristup osobama sa invaliditetom već i na upotrebu novih tehnologija i primera savremene svetske muzeološke prakse, veću interaktivnost, prisustvo na društvenim mrežama?

– Inkluzivnost je deo savremenih civilizacijskih tokova, i mi kao kultura moramo dovršiti taj proces u svim muzejima. To je i deo odgovornosti srpske kulture koja je krenula u taj proces, naša građanska obaveza, i u tom smislu Etnografski muzej će rekonstrukcijom zgrade dovršiti pitanje pristupačnosti osobama sa invaliditetom. Da, pored toaleta i pristupne rampe i lifta, omogućimo inkluziju i drugim društveno osetljivim grupama.
Nove tehnologije su deo naše strategije, što će biti vidljivo ne samo na društvenim mrežama koje su podrazumevajuće, već i u kampanjama, na izložbama, novim formatima, posebno na stalnoj postavci čija je, da tako kažem, repostavka, prioritet za sledeću godinu kad proslavljamo 120 godine od prve stalne postavke Etnografskog muzeja. U saradnji sa Republičkim sekretarijatom za javne politike, uskoro pokrećemo platformu za onlajn prodaju karata. Trenutno samo Muzej savremene umetnosti ima tu mogućnost, ali očekujemo da nam se u tome priključe i drugi muzeji. Razumemo šta je digitalna kultura danas, šta znači biti onlajn i zašto je, pored identitetskih, važno koristiti QR kodove.

Možete li najaviti neke od projekata na kojima radite?

– Mi razmišljamo i infrastrukturno i programski. Već sam pomenuo neke projekte, ali ono što je od naročitog značaja je da želimo da muzej postavimo, da tako kažem, kao svojevrsni kulturni tržni centar, da unesemo neke nove sadržaje kako bi jedna savremena srpska porodica mogla provesti nekoliko prijatnih sati u muzeju, nevezano za izložbe – najmlađi u etnoigraonici, roditelji u kafeu ili digitalizovanoj biblioteci, a onda se porodično okupiti na stalnoj postavci ili našem bioskopu. Mi smo, čini mi se, jedini muzej koji ima svoj bioskop i to u centru grada. Vratićemo sjaj i kultni status koji je nekada imao Art Museum bioskop. Radimo i na novom izgledu biletarnice, kao i na kreiranju novih paketa ulaznica za naše posetioce. Što se tiče ovogodišnjih izložbi, evo, već 29. juna otvaramo jedinstvenu izložbu „Nasleđe/Legacy: Kolekcija predmeta Nadežde Petrović“, kustoskinje Jelene Sekulović, povodom 150 godina od rođenja nacionalne heroine, gde ćemo upoznati Nadeždu Petrović kao kustosa-etnografa; krajem avgusta predstavićemo izvrsnu izložbu „Moć održivog: boje i tekstil“ o načinu povezivanja boja, tekstila i ekološke agende; posebna izložba će biti predstavljena na dan muzeja 20. septembra „Timor mortis: Razotkrivanje smrti“, koja će iz perspektive života i etnografskih instalacija govoriti o smrti. Najavljujem i fenomenalni festival „Etnolodži fest“, koji će se ubuduće tradicionalno održavati u muzeju početkom oktobra. Dakle, puno izazova je pred nama, a pred publikom puno lepih i uzbudljivih događaja.