Marko Rat, reditelj i gost 31. Palića za Danas: Imam visoke standarde za psihološku istinu

Osam prizora je istočnjačka umetnička tradicija koja opisuje stanje uma čoveka kroz osam pesničkih motiva, kao što su večernji sjaj, prvi sneg, jedra koja se vraćaju uveče, noćna kiša, jesenji mesec, zvono u hramu, svež povetarac, let divljih gusaka.

Ovi motivi pružaju okvir za osam isprepletenih tragičnih ljubavnih priča smeštenih u moderna staroverska ribarska sela blizu Čudskog jezera, koja stoje na obodima estonsko-ruskih naselja i kulture.
Sa Markom Ratom razgovaramo o njegovom ostvarenju i filmskim svetonazorima, i o tome šta za njega znači dolazak na festival na Paliću.

Gledalac koji se prvi put susreće s vašim filmom, na osnovu naslova mogao bi pomisliti da je lociran na japansko jezero Biva. Umesto toga fokus je na jezeru Pejpus (ruski – Čudsko jezero, op.a.) između Estonije i Rusije. šta vas je inspirisalo za ovaj naziv, pored fragmentirane, osmodelne narativne strukture fima?

– „8 prizora“ je azijska umetnička tradicija koja je nastala u Kini i postala najpopularnija u Japanu oko jezera Biva. Dakle, fraza “8 prizora na jezeru Biva” je više opšti naziv ovog žanra. Odlučio sam da zadržim ovaj naziv iako sam snimao film oko jezera Pejpus. To vam je kao bugarski jogurt baziran na bakterijskim kulturama koji možete napraviti svuda. Ali u kulturi je to čak osnovna praksa – pozajmljivanje i preuzimanje elemenata od drugih. U mom slučaju, ispričao sam japanske ljubavne priče na estonski način i na evropskoj lokaciji.
Postoje i sličnosti – i Biva i Pejpus su ogromna jezera. Sa nekih mesta ne možete videti suprotnu obalu, zbog čega izgledaju kao more ili okean – sanjivi i beskrajni, gde možete gajiti svoje fantazije i skrivati tajne. Oba jezera su postala neka vrsta značajnih duhovnih centara za ljude koji žive oko njih, ne samo u praktičnom smislu.

Zbog čega vam je bilo važno da priče pozicionirate na ovo mesto?

– Živeti svakodnevni život zajedno sa velikom vodom je izazov i fatalističko iskustvo. Opasna voda može vam dati, ali i oduzeti sve. Istorijski gledano, oni su u svemu zavisili od jezera. Ova lokacija mi pružila i sjajnu priliku da potpuno izbegnem automobile u filmu, u našoj civilizaciji koja gaji kult automobila. Sva kretanja u filmu su isključivo na vodi.

Kritika je, između ostalog, konstatovala da vaš „apsurdni film prilazi eksperimentalnom terenu“. Kako gledate na ovakve reference i na koji način ste sami razmišljali o narativnim rešenjima?

– Svaki film koji započnem treba da bude eksperiment. Uvek moram da isprobam i testiram nešto u šta nisam siguran. Nisam veliki ljubitelj apsurdnog pristupa u umetnosti, u smislu da to znači nešto nelogično i besmisleno, iracionalno ili psihološki nerelevantno.
Moja početna tačka i cilj sa ovim filmom bili su da stvorim svet zasnovan na magijskom mišljenju i reagovanju kao što je to bilo uobičajeno za celo čovečanstvo, pre našeg sada dominantnog naučnog načina razmišljanja koji je izmišljen pre samo nekoliko stotina godina, tokom francuskog prosvetiteljstva. Takozvana glavna stvar u magijskom mišljenju je bila da ste kao čovek direktno povezani sa svime, što je dovodilo čoveka u odnos poštovanja sa duhovnom prirodom. Sa našim individualističkim i naučnim načinom razmišljanja, potpuno smo izgubili tu vezu.

U svojoj karijeri, režirali ste i igrane i dokumentarne filmove, takođe ste imali iskustva u pozorištu i raznim vrstama širih umetničkih projekata. Kako su ta raznovrsna iskustva uticala na vaš rediteljski rad?

-Sa svojim dugometražnim dokumentarcima, navikao sam da tražim maksimum intime sa svojim likovima. Dakle, imam visoke standarde za psihološku istinu. I to mi pomaže da zahtevam istu posvećenost i od svojih glumaca, što je bilo izuzetno važno u ovom igranom filmu. Da je bilo loše odglumljeno, to bila samo bezopasna „bajka“. Jer tek kroz psihološki duboke scene možemo emocionalno da prihvatimo i poverujemo ovaj, na prvi pogled, možda čudan i zbunjujući magični svet.

Koliko ste upoznati sa istorijom festivala na Paliću i kako se osećate povodom dolaska i prikazivanja filma u u takmičarskom programu Paralele i sudari?

– FEF Palić je prilično poznat u Estoniji. Pre nekoliko godina ovde je prikazivano delo Vejka Onpua (svetska premijera filma “Rukli” na festivalu održanom 2015. godine, op.a). Palićki festival najpoznatiji je po svom nemirnom i artističkom pristupu. Nastavite tako! To zaista cenim i čast mi je da budem ovde sa svojim filmom.