Marko Šelić Marčelo: Sve nas pojedinačno čeka posao da popravljamo ovu zemlju

Muzičar Marčelo je najavio koncert sa svojim bendom 6. decembra, i eto dobrog razloga da popričamo sa Markom Šelićem.

Uhvatili smo ga pre susreta sa fanovima, popularnim meet and greet dešavanjima, na kojim muzičari imaju malo više vremena za druženje sa onima koji ih slušaju, vole i na neki način prave zvezdama. Iako uživo, počinjemo razgovor skoro pa ko mejlom, sa onom sad već opštom frazom, nadam se da te ovaj mejl/razgovor nalazi u dobrom raspoloženju.

„Sa koncertima generalno, njihovom organizacijom i očekivanjima nema ništa loše. Sve je na radost. Ovo je događaj iz kog viri mnogo obaveza, ali u suštini smo vazda spremni, a i malo smo se uželeli. Poslednji put smo svirali Beer Fest letos, ali to nije tvoj koncert, a naš koncert je bio jedna manja svirka u Božidarcu pre korone“.

Dok smo pričali već se stvarala velika gužva klinaca, ali i onih starijih, na prvi pogled različitih subkultura i godišta. Zanimalo nas je kako održava kontakt sa svim njima.

„Moramo odvojiti kontakt uživo i na mrežama. Na mrežama ljudi su skloni da imaju prevelika očekivanja. Svi nekako misle da ti samo oni pišu. U ovo novo doba svi misle da su samo oni došli na ideju – ‘hej, snimi video čestitku za moju sestru / brata / pašenoga’. Naši omiljeni autori se malo doživljavaju kao položajnici. Generalno neko se i ljutne što ne dobije odgovor. Ja mnogo više pažnje polažem na uživo druženje. Mi i sa svirke ne odlazimo dok svi ne dobiju autograme, fotke, dok se svi na ispričamo“.

Svirka stiže pred kraj godine, vreme kad se svode računi prethodnih 12 meseci. Hvala bogu (ili ne) kad nas uvek ima nekih dešavanja, i prilike za razmišljanje o istima.

I pored toga što nam je prvo rekao kako mu ipak treba vremena da razmsili šta su mu neki pozitivni ili negativni utisci, za pozitivan je ipak odmah našao odgovor.

„Jedan od ličnih utisaka je svakako kolumnisanje za Danas. Ta ponuda je stigla pred kraj prošle godine, a nisam se time bavio petnaestak godina. Kolumnisanje je jako dobro za sve one koji se bave pisanjem, jer traži onu vrstu discipline i traži da ne budeš razmažen kakvi svi umemo da budemo mimo svoje želje. Nema onoga – ‘Oh danas nije taj dan, danas nije inspiracija“. Kolumna se piše dan pre nego izače, imaš rok, možeš malo da ga probiješ, o čemu bi vam Draža rekao mnogo više'“, kroz smeh nam priča Marko, a onda se dotakao i stvari koje ga pre svega nerviraju.

„Negativno je taj generalni utisak koji se zove – ono naše. Koliko se to nije pomerilo. Sad će ljudi da protestuju zbog zagađenja. Žene zbog intervjua u Informeru, što je dobro jer je otvorilo niz pitanja van tog spornog intervjua. Sve te bitke se dešavaju na ulici što je nesumnjiv znak da ovde institucije ne rade. To mi je znak da se ovde ništa nije pomerilo. To znači da sve nas pojedinačno čeka posao da popravljamo ovu zemlju“.

Vraćamo se ipak na neke veselije teme. Poslednji album Nojeva varka, kako i sam kaže, imala je cilj da se zavrti kao celina i album.

„Albumi postaju prevaziđena kategorija, nažalost. Singlovi se slušaju samostalno. Nojeva varaka je imala svoj koncept i mi smo šaptali publici da moraju da slušaju odjednom i redom, i deluje da smo uspeli. Ekranizacijom spotova probaćemo da dopričamo priču sa albuma, tako da oni mogu samostalno da je pričaju, a album bi onda tu bio kao neki director cut. Autorski posao je kao da sediš sam na svojoj planeti, a kad se te pesme fizički pojave, pogotovo na koncertima i književnim večerima, ili ti ljudi pošalju pisma sa svojim utiscima, shvatiš koliko je to živo i koliko ta osećanja nisu samo tvoja. To mi mnogo znači jer je uvek za nijansu bitniji lični pristup nego ono što zovemo društveno angažovani. Bez ličnog, društveno angažovani se pretvara u hladno popovanje ‘ja znam šta treba’. Normalna rekacija na to je – ‘izvini, a ko si ti’. Tako da se ja uvek osećam da moram da sednem na isti taj operacioni sto na kom sečem društvene pojave. Nisi ni ti savršen. I zato je poslednji album najbolja kombinacija ta dva, jer naše društvene bitke su postale vrlo lične i naše“.

Godinama unazad uz fanove stvorio je i listu svojih hejetera, ali i onih kojima nije simpatičan, ili onih koji su vremenom odlazili od njegove muzike, smatrajući da je pre bilo bolje.

Međutim, mnogi od ovih navedenih su se vratili u njegov tabor posle prošlogodišnjeg hita JBG. Nije baš siguran zašto je ta pesma prošljakala na taj način kod drugih ljudi.

„Možda je ona bila udarnija. Na sredini je albuma, a sama njegova radnja je lični opoziv samog sebe i odustajanje od svega, za koji osećamo da ipak nije emotivno tačan i pratimo kako se, tom meni sa albuma krcka ta kupola, da bi se vratio nekoj novoj borbi i nadi. Da bi se dotle stiglo, morala je da se nađe ta eksplozija na sredini. Iz tog, dramskog razloga, ta pesma je morala biti pucanje iz svih topova. Ljudi su naravno pred pucanjem i to je energija sa kojom su se najviše poistovetili. Možda je do toga, ali treba pitati njih“.

Upravo ova priča nas je dovela do priča o publici koja nije nužno njegova i gde je njegovo mesto na, nazovimo je tako, pop sceni Srbije.

„Mi smo totalni fusion. Nama nije najjasnije kad nas slušaju publike nekih komercijalnijih izvođača, ali to se dešava. Ne bih da zvučim nadmeno, ali to nije moja stvar, to je van dometa mojih uticaja. Ja nemam nikakvu ogorčenost prema tom univerzumu, ja samo to prosto ne osećam. Ta muzika mi se ne obraća ni muzički ni vokalno. Ima gomila pesama gde smo mi pop i pevljivi. Barem nam se tako čini. To ti je ono kad Majk Paton sedne da napravi Lovage album, pa kaže – ‘ja zamišljam da ovako treba da zvuči radijska muzika’. Tako da kad ja kažem da smo pevljivi, ko zna dal’ je to tako (smeh). Ja samo smatram da postoje neke stvari koje su baš šund i gledamo da na taj teren ne zalazimo“.

Sledeće godine navršava se dvadeset godina od njegovog albuma prvenca DeFacto. On dobacuje da je i sledeće godine njegov 40 rođendan. Ne želi da o obe stvari razmišlja dok ne dođe 2023.

„Prijatno je, jer to su lepe stvari, dobro je dočekati tako nešto. Više je nego u najluđim snovima koje smo sanjali. Imati takvo poverenje od publike, i da su neki ljudi šest albuma i dvadeset godina kasnije tu. Nema tu onoga – ‘o kako smo matori’, nije stvar u matorenju stvar je u sazrevanju. Ne treba da na sedmom albumu zvučiš kao na prvom. Nekom će biti prijemčiviji prvi, nekom sedni. ‘Ajde ovi kojima nisi simpatičan, nisi, ali ima onih koji otpadnu tokom godina, njih zameni neko novi. Ne možeš da ne primaš k srcu, ali možeš da gledaš kao normalnu pojavu. Arctic Monekys izbace album AM, meni bude strava, a onda izbace sledeći, koji bude hermetičan i čudnjikav. To ne znači da neću preslušati i ovaj naredni album. Samo u tom trenutku se nismo bend koji volim i ja tako srećno našli kao prethodni put. Oni su poželeli da probaju nešto novo, to nije za mene, ali vidimo se na sledećem“.

Kad smo već zagnjurili u nostalgiju, tamo nas čekaju neke velike pesme kojima je zadovoljan i dan danas, ali i neke koje pod naletima političke korektnosti i promenjene percepcije stvari, danas ne bi mogle da nastanu.

„To je klasična naknadna pameti, moja, ali i društvena. Te stvari ne bi tako funkcionisale da mi nismo bili mnogo mlađi nego sad. Nisi ti ni svestan, ti misliš da je nešto dobro i zafrkancija, a onda tek kasnije skontaš da to nekog vređa. Tako gledam i danas. Ne zameram ja što neko sa dvadeset godina nije svestan, zameram ljudima koji su moji vršnjaci, a ostali su nesvesni. To je problem. Od naše drugog albuma ima sve više sjajnih pesama, kojima ništa ne bih menjao. Evo sad mi pada na pamet Mimohod sa trećeg albuma, svi u ekipi volimo, ali zaista ima ih dosta“.

Za kraj ostalo je još samo da nas i zvanično pozove na koncert 6. decembra u mts Dvorani.

„Ovaj koncert će biti posvećen Nojevoj varci, biće maltetne ceo, uz neke fine dodatke starijih stvari, nadamo se pa dobro uklopljenih na dobrim mestima. Svirka će trajati oko dva sata, za neke možda prekratko, ali uvek je tako. Posle kad pričaš sa publikom, uvek neko kaže – ‘mogli ste još dve pesme’. Jednom smo svirali tri i po sata, sa Elementalom, i opet su nam ljudi prilazili i tažili barem još dve pesme, tako da ne možeš svima udovoljiti“.