Marković: Surova i tužna sudbina glumaca

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Da, da. Samo dok su Janezi vikali „Europa zdaj“ on je sa entuzijazmom snimao antibirokratski film „Tito i ja“. Da ga ne pitamo sa kojim parama vec na kojoj adresi je njegova moralna konstitucija…

   1. Neverovatno koliko glup komentar. Eto,dokaz koliko je drustvo zatrovano gluposcu,primitivnoscu,bezobrazlukom od kada se pojavio onaj ko sebe uporno smatra nekakvim predsednikom.Dosdta je. Kraj je blizu.Srbija ce postati normalno drustvo uskoro jer pickousti je pri kraju.

2. Zao mi je sto u filmu nema odlicnih Marka Zivica i Milana Cucilovica koji su, pored Ejdusa nosili predstavu – bez napora, majstorski i sa iskrenim glumackim nadahnucem. Anita Mancic odlicna, i Vesna Cipcic takodje.

3. G.Marković je kulturan čovek sa kojim se ne moram ideološki slagati ali ga poštujem. Mislim da ljudi iz umetničke branše, u ovom slučaju on, dete glumaca, prenaglašava značaj i težinu sudbine glumačke profesije. Njima je lakše da to rade jer su medijski sveprisutni pa tako mogu lakše uticati na javno mnjenje. Da li je sudbina glumaca teža ili im je život opasniji od sudbine rudara, ribara, električara, hirurga, medicinskih sestara, đubretara, vozača, pilota….Sudbinu ovih potonjih nema ko da opeva u onoj meri u kojoj glumci, reditelji i ceo umetnički esnaf može da svoju profesiju predstavi kao tužnu, surovu, gorku, moguće i najznačajniju u državi. Da podsetimo da se glumci do Francuske revolucije nisu mogli sahranjivati na gradskim grobljima, takav im je bio rejting.