Marković: Vlast „Tajvansku kanastu“ digla na viši nivo, oni određuju sva pravila

Govoreći o svom filmu „Tajvanska kanasta“, koji je nedavno digitalizovan, rekao je da je vlast digla tu nepostojeću igru bez pravila na viši nivo – oni određuju pravila, a većina ljudi se ponaša kao da razume ta pravila, a onda im s vremena na vreme neko da pare što učestvuju. Marković napominje da je na delu terorisanje ljudi koji su u stanju potpune obamrlosti.

Govoreći o tome kako se desilo da izda knjigu umesto filma, on kaže da ovo nije prvi put da radi tako nešto. I knjiga „Beogradski trio“ nastala je umesto filma Goli otok koji nije mogao da snimi jer je bio zabranjen.

Isto kaže da se desilo i „Doktoru D“, posle sredstava odobrenih na konkursu Filmskog centra Srbije, predsednica Upravnog odbora uz glas jednog reditelja je oborila konkurs, a on, Srđan Dragojević i Želimir Žilnik su ostali bez filmova.

„Oni su se uplašili za svoje pozicije, svoje mesto u hijerarhiji Vučićeve oligarhije i to je bedno. Ajde šta Jelena Trivan, ona je niko i ništa. Ali u tome je sedeo jedan moj kolega koji je digao glas da se zabrani. Ova vremena tako lako otkrivaju slabe i jake ljude. Slabići uvek nastoje da se predstave kao jako značajni i jaki ljudi“, rekao je Marković.

Kaže da je sličnu stvar prošao i za vreme Slobodana Miloševića, ali da je sada stavljen u kontekst spiska ljudi koji ne odgovaraju režimu, a da osim njega trpe i ljudi koji su mu bliski.

„Jedna studentkinja je htela da upotrebi jedan javni prostor za svoj performans. Pozvali su je da im pokaže rad i kada su videli da je mentor Goran Marković, rekli su – ne može“, ispričao je reditelj u emisiji Njuznajt.

Ističe da pritisci čine čoveka da bude jači, a da je prvo takvo iskustvo doživeo sa svojim prvim, diplomskim filmom, koji je bio izviždan u Domu sindikata.

„Ja sam odmah otišao u vojni odsek i da me prime u vojsku preko reda. Mislio sam da sam završio priču s filmom. Ali onda se desilo da neuspesi čeliče, a uspesi korumpiraju“, napominje Marković.

Govoreći o uvredama i kritikama koje je doživeo od predstavnika vlasti, među kojima je bila i izjava Darije Kisić da je „umetnički impotentan“, Marković kaže: „da profesorka epidemiolog meni sudi kao umetniku. I još upotrebi jedan seksistički izraz. Očigledno smišljaju te koncepte kako neprijatelja režima što više uniziti i onda im daju“.

„Navala primitivnog nasilja koja je ipak u krajnjoj liniji kontraproduktivna“, napominje reditelj.

Nedavno je digitalizovan njegov film iz 1985. godine „Tajvanska kanasta“. Goran Marković kaže da se gledajući ga ponovo zapanjio koliko film korespondira sa ovim trenutkom.

„Za glavnog junaka sam imao jednog gubitnika koji upada u kandže manipulatora. Da bi ga testirali igraju s njim jednu nepostojeću igru bez pravila. Tada sam to uzeo kao neki model, ali sada se ispostavilo da celokupna vlast igra s nama tu igru. Svi igraju igru koja navodno ima neka pravila, oni određuju pravila, a većina ljudi se ponaša kao da razume ta pravila i učestvuje u tome. Onda im svremena na vreme neko da pare što učestvuju u toj igri. I oni misle vidi ja igram dobro tu igru, oni me plaćaju, oni su dobri. Ta igra je dobila viši nivo. To više nije zavitlavanje dokonih ljudi, to je zavitlavanje nekih koji terorišu ljude i koji ih drže u stanju potpune obamrlosti“, rekao je gost Njuz najta.

Upitan o tome da li su revolucije i danas moguće, on kaže da to nema logiku koja se može predvideti i da je to pokazao i peti oktobar.

„Ljudska pobuna protiv besmislenog načina na koji ih teraju da žive može da dođe iznenada i lako. Gajim nadu da će ljudi jednom reći dosta. Kao petog oktobra, a ko je 4. oktobra očekivao da će ono da se desi? Ljudi jesu manipulisani, jesu zombirani, jesu hipnotisani, ali stalno laganje ne služi da ljudi počnu da veruju u laži, nego da prestanu da veruju u bilo šta“, citirao je Marković Hanu Arent.

Dodaje da se nada da će, ipak, jednog momenta početi da veruju svojim očima.