Maroko – prva arapska zemlja počasni gost

Na prvoj predsajamskoj konferenciji za novinare u petak je najavljeno učešće više od 500 direktnih izlagača i više od hiljadu učesnika, povratak SAD na Beogradski sajam knjiga, a gosti će biti: „naprovokativnije pero Latinske Amerike danas“ Santjago Ronkaljolo, čuveni marokanski pisac Tahar Ben Želin, jedan od američkih autora epske fantastike Piter Bret, svetski poznat portugalski umetnik renesansnih talenata i jedan od dobitnika Nagrade „Saramago“ Valter Ugo Mai, slovenački pesnik Robert Simonišek, prevodioci srpske književnosti na ruski i nemački jezik Jelena Sagalovič, Mirjana i Klaus Vitman… Grad gost Sajma je Niš.

– Drago mi je što je Kraljevina Maroko prva arapska zemlja koja ima čast da bude počasni gost na ovom važnom događaju koji okuplja svake godine najznačajnije pisce, pesnike i druge stvaraoce u domenu književnosti i znanja iz Srbije i celog sveta – rekao je danas u obraćanju novinarima u Skupštini grada Beograda ambasador Kraljevine Maroko u Srbiji Mohamed Amin Belhaž, uz ocenu da je to „potvrda posebnih odnosa dve zemlje na kulturnom polju“.

Prema njegovim rečima, štand Maroka u Hali 2 prostiraće se na više od 100 kvadratnih metara, biće izgrađen u originalnom marokanskom arhitektonskom stilu i na njemu će biti izložena izdanja najznačajnijih nacionalnih izdavača i javnih institucija. Marokanski štand biće mesto gde će ovogodišnja zemlja počasni gost organizovati niz tematskih tribina na kojima će, pored Tahara Ben Želuna, učestvovati i istoričar i generalni sekretar Marokanske zajednice u dijaspori Abdela Busuf i književnica i prevodilac Sana Šairi. Najavljene su i teme: „Marokanski model religioznosti“, „Literarni prevod kao most između kultura i naroda“ i „Šta može književnost u ovom vremenu krize“. Marokansku muziku predstaviće pobednik takmičenja „Glas“ (The voice“) za Srednji Istok Farid Ghanam, koji 22. oktobra održati koncert u beogradskom Domu omladine.

– Od svih kulturnih događaja u Beogradu i Srbiji Beogradski sajam knjiga ima najdužu tradiciju i najveću posetu. Odbor Sajma se tokom svog petogodišnje rada trudio da služi tom cilju i unapredi ovu manifestaciju izlazeći u susret i izdavačima i čitaocima. Savladao je mnoge društvene, političke i ekonomske izazove, a sada se suočio i sa izazovima digitalne civilizacije, koja je temeljno pomerila sve aspekte knjige. Uveren sam da će i ovaj izazov savladati i da će Beogradski sajam knjiga i dalje biti vodeća kulturna priredba u Beogradu i Srbiji – naglasio je Zoran Avramović, predsednik Odbora Sajma knjiga.

On je, analizirajući „profile“ Sajmova između 2014. i 2017, ocenio da se za ove tri godine povećao broj i domaćih i stranih izlagača, kao i posetilaca, da je izložbeni prostor sa 15 hiljada povećan na 30 hiljada kvadrata, da je broj programa koje organizuje sajamski Odbor povećan, kao i broj nagrada, a da je cena ulaznica ostala nepromenjena.

Kako se juče čulo, osnovni izlagački koncept Beogradskog sajma knjiga ostaje nepromenjen – „bazira se na predstavljanju savremene domaće i svetske izdavačke produkcije, a uz prisustvo eminentnih pisaca na tribinama na kojima se pokreću aktuelna književna i društvena pitanja“. Najavljen je dolazak izdavača iz: Belorusije, BiH, Irana, Japana, Kine, Mađarske, Crne Gore, Ruminije, RS, Rusije, Slovenije, SAD, Ukrajine, Hrvatske i Švajcarske.

Na ovogodšnjem sajmu planirano je sedam dijaloško-tribinskih celina: „Pišem, dakle postojim“, baviće se portretima domaćih pisaca iz dijaspore, savremenom poezijom, razgovorima pisaca različitih generacija i poetika. O statusu teorijske literature, popularizaciji istorije i tabu temama u savremenoj književnosti biće reči na tribinima pod zajedničkim nazivom „Misliti o knjizi“, a slikovnica kao prva knjiga na 63. Sajmu zavredela je temat „Bajka o kratkovečnoj“. Na tribinama „Knjiga u javnosti“ biće reči o medijskom prostoru za pisanu reč, dok će „Vreme pamćenja“ biti posvećeno jubilejima – dva veka od objavljivanja Vukovog rječnika, vek i po od rođenja Mihala Petrovića Alasa, 125 godina od rođenja Miloša Crnjanskog i 120 godina od rođenja Desanke Maksimović.

Ovi jubileji biće teme i sajamskih izložbi, kojima će se u nizu obeležavanja „okruglih“ rođendana“ pridružitii 150 godina od rođenja Alekse Šantića, koliko je stara i Srpska čitaonica u Banjaluci. Izložbom na Sajmu šest decenija rada obeležiće Radio Beograd 2, a posetioci Sajma moći će da vide i postavke: „Sto slovenskih romana“, „Stara dečija srpska knjiga od kraja 19. veka do 1944.“ i tradicionalnu izložbu „Kultura ćirilice“.

Za Školski dan 63. Međunarodnog sajma knjiga u Beogradu određen je 25. oktobar, dok su porodični sajamski dani ove godine 22. i 23. oktobar. Sajam će 21, 26. i 28. oktobra raditi od 10 do 21 sat, a ostalim danima od 10 do 20 sati.

Organizatori Sajma kažu da će u Hali 1 biti domaći izdavači, kojima je izdavaštvo primarna delatnost. U Hali 2 štand zemlje biće počasnog gosta, strani izlagači, nacionalne prezentacije, izdavači školske i stručne literature, dok će u njenom gornjem nivou biti smeštene izložbe, Festival stvaralaštva mladih i pres centar. Hala 4 rezervisana je za domaće i strane izdavače, državne institucije Srbije, izdavače religiozne literature, distributere. Programske sale su u Hali 1a, a prodaja antikvarnih izdanja na galeriji Hale 4.

Sajam plus

Tokom najvećeg praznika knjige u ovom delu Evrope, na Beogradskom sajmu održaće se i 49. Sajam obrazovanja i nastavnih sredstava (Hala 2B) i Medija market – sajam informisanja, komunikacija i marketinga u Hali 3.

Estradizacija, prostor, realnost

Posle prošlogodišnjeg Beogradskog sajma knjiga oglasio se Službeni glasnik ultimativnim zahtevom za promenu koncepcije ove manifestacije, što je podržao jedan broj srpskih privatnih izdavača. Nekoliko meseci pre početka ovogodišnjeg Sajma došlo je do „incidenta“ zbog preraspodele prostora u Hali 1, gde je izdavačka kuća Karpos Iz Loznice prvobitno dodeljen štand morala da prepusti „Srpskoj reči“, iza koje stoje visoki funkcioneri SRS i pređe u novi prostor. Na pitanje Danasa šta treba očekivati od 63. Sajma knjiga, čija se koncepcija nije promenila Zoran Avramović odgovara: „Na Sajmu je uvek problem prostor. Mi nemamo još jednu halu da bi zadovoljili sve zahteve. Imamo pravila, ali ne možemo svima da izađemo u susret. Važno je da su svi izdavači dobili prostor i to prihvatili. Što se tiče estradizacije, ona nije samo problem Sajma knjiga, nego daleko šira pojava. Ne možemo mi da idemo u restrikcije, a Službeni glasnik to što je u jednom trenutku rekao više nije ponavljao. Pretpostavljam da je shvatio realnost, jer mi ne možemo puno da intervenišemo kad su u pitanju neki kulturni i izdavački „ambijenti““.