“Tokom rata nisam mogao da pevam dok ljudi ginu”: Kako je govorio Massimo Savić u intervjuu za Danas 2016. godine

* U poslednje vreme sve češće viđamo „pune ulice praznih ljudi“. U vreme kada tonemo u banalni konzumerizam i opsednuti smo materijalnim stvarima, da li mislite da Vaše pesme inspirišu i vraćaju nas na prave vrednosti?

– Tokom rata sam se bavio reklamom i odbijao sam da se bavim glazbom. Meni je bilo strašno i suludo da pjevam svoje pjesme dok ljudi ginu. I posebno sam ponosan što sam radio istovremeno za Coca-Colu i Pepsi Colu, a to je sve zbog mog dinamičnog vokala. I dalje mi je jako čudno da ja radim glazbu kakvu zapravo radim, a pritom posjedujem toliku popularnost. Meni je to svjetsko čudo, jer ja ne živim ni u Belgiji, ni u Londonu, ja živim na Balkanu, gde je nepismenost još uvek vrlo veliki faktor, a kamoli poznavanje beletristike. Živim na području gde će ljudi uvek pre odabrati pornografiju nego dobre pesme. Na takvom području je teško raditi i godinama mi je govoreno od strane tzv. velikih znalaca da ovde nema publike za glazbu kakvu ja radim, treba raditi popularnu glazbu, glazbu za mase, ali ja sam ipak pomislio da bi mogla postojati jedna grupa ljudi kojima bih ja mogao biti interesantan.

* Kako komunicirate sa svojom publikom?

– Ja do prije 10 godina nisam ni razgovarao sa publikom, meni je to bila fora. Strani bendovi kada nastupaju kod nas kažu samo ime sledeće pjesme, ali ja nisam razumeo da oni jadni ne znaju govoriti naš jezik i zato deluju tako daleko i rezervirano. Onda sam shvatio da nije loše reći po koju misao, jer ljudi te ne mogu upoznati samo kroz pjesme, ljudi moraju čuti i kako razmišljaš, ali ne samo čitajući iz novina, već kao razmišljaš u datom trenutku, te i te sekunde u dvorani i šta ćeš im tada reći. Meni je vremenom postalo interesantno obratiti se ljudima i tu i tamo volim nešto da izgovorim.

* Vas većina doživljava kao kosmopolitu i u vašem slučaju ne postoji etiketiranje i svojatanje, na ovom postkonfliktnom prostoru dobro ste prihvaćeni od strane publike i medija. Sa kim biste voleli da sarađujete u budućnosti?

– Čujem se sa mnogim glazbenicima ovde u Beogradu, baš juče sam sreo Đuleta Van Gogha, Sergej me je danas zvao, a on mi je posebno drag jer se i moj otac zvao Sergej. Sergej na ovim prostorima i jeste pandan meni u Hrvatskoj. Kod tog čovjeka osjećam želju da se bavi kvalitetnom pop glazbom i da ostane na toj liniji. Sa njim sam razgovarao o potencijalnom duetu, poslao mi je jednu pjesmu, ja to moram poslušati, ali ja nikada glazbu ne slušam usput. Desi se da mi mnoge kolege pošalju pjesme i odmah sutradan me zovu i upitaju da li sam slušao i šta mislim, a ja im kažem da mi treba vremena da se posvetim baš slušanju, jer puno ću imati bolje mišljenje o tome kad to budem slušao miran, odmoran, sa željom da čujem nešto novo, a ne da to poslušam i da kažem da me nije pogodilo. Uvijek biram pravi trenutak za slušanje glazbe i uvijek sam brutalno iskren. Takođe, imam veliku sreću što za mene svi ljudi koji pišu ono najbolje što imaju najpre ponude meni, to je jako velika privilegija, za koju sam ja takođe vrlo dugo radio. Često se dogodi da se radi o dobroj kompoziciji, ali ja vidim da nije za mene, pa nazovem Badrićku ili nekog drugog, tako da nisam loš kanalizator ideja koje dolaze u Zagreb što se pjesama tiče jer nisam ni škrt da dam dobru kompoziciju drugome. Pjesma treba da živi.

* Koliko Vam je teško da osmislite repertoar za koncert?

– To je definitivno najteži posao, odabrati kompoziciju koju ćete izdvojiti u datom trenutku, a pogotovo sada sa Zagrebačkim solistima. Oni su velike svjetske zvijezde, a našli su volje i vremena da rade sa mnom. Najteži proces je odrediti koja je prva, druga, deseta, zadnja pjesma, šta je prvi bis, drugi, ako do njega dođe. Pošto nemam jaku disciplinu koja se odnosi na zagrevanje glasa pre početka koncerta, onda biram pjesme koje me lagano uvode u pjevačkom smislu, koje mi razrađuje „motor“ u grlu, a tek treća-četvrta budu zahtevnije. Mnogo radim, predajem na raznim sveučilištima, a često sviram gitare raznim ljudima u studiju, ako me pozovu. Užasno puno proba imam sa svojim bendom i jednostavno nemam kad zagrejavati svoj glas pred koncert.

* I van scene Vi ste konstantno posvećeni muzici?

– Muzika je moj satelit kojim putujem kroz svjet, to je moj brod. Bavim se najtajanstvenijom umjetnošću na svjetu, jer sliku možete videti, kip možete dodirnuti, možeš ga obići, ali glazbe nema, glazba nema masu, ona ima samo energiju, a po Ajnštajnu energija i brzina jednako masa, tako da se radi o jednoj veoma magičnoj stvari i nikada nisam prestao biti oduševljen tom alkemijom glazbe. Ovo što ide iz zvučnika ne postoji, ovaj zvučnik titra i potiskuje zrak na jedan određeni način. Glazba je jedno neopisivo čudo koje me još uvek intrigira.

* Čovek ne treba ni sa kim da se meri, već da kroz svoju umetnost pronalazi sebe. Da li možete reći da ste uspeli u tome?

– Moje ime je jedno veliko preduzeće koje upošljava jako puno ljudi. Ja sam preponosan da sam na vrhu piramide koja prehranjuje mnogo obitelji, ja se samo ne smijem razboleti. Bio sam gitarista u bendu, radio sam reklame i znam kako je teško zaraditi i stoga jako cijenim svoj tim. To sam izgradio, proizveo sam dosta dobrih pjesama da se sada mogu i odmarati, ali ja ne želim. Na mojim koncertima je problem što ne stignem sve da otpjevam, a često ima i ljutih kada izostavim neku pjesmu. Ja sam zadovoljan sa svojom pozicijom i već dugo imam apsolutnu kontrolu nad svim što radim, i finansijsku i kreativnu. Ne zaboravite da imate izbor, nakon koncerta vam ostane nekih 30 posto zarade, a vi birate da li ćete doći sa velikom svitom i produkcijom i zaraditi vrlo malo ili ništa ili ćete odabrati malo jeftiniju binu, malo jeftiniji razglas i odmah nakon koncerta kupiti novi BMW. Ja ću se uvijek odlučiti za produkciju.

Bavljenje muzikom u samoodbrani

– Kao dijete kada pravi kule u pesku i sasvim se uživi kao da radi nešto strašno važno, tako se i ja igram sa glazbom i ubjeđen sam da i ja radim nešto strašno važno. Kao što je Arsen rekao: „Ja se glazbom bavim u samoodbrani“. Isto tako se ja od toga ne mogu odbraniti, to je vokacija, to je jedan poriv. Volim otkrivati umjetnost, isto kao što ne volim da otvorim vrata i vidim sasvim ponuđenu nagu ženu na stolu. Ja volim otkrivati i meni je interesantniji gležanj od nage žene.