INTERVJU Matijaš Namai: „1984“ je knjiga koja ima mnoštvo tema, ali mislim da je glavna da smo svi ljudi koji se plaše i kojima manipulišu

Tu smo saznali da je Matijaš Namai takođe radio stripove pod nazivom „Černobilj: Pad Atomgrada“ o katstrofi u Pripijatu i da sada radi „Poslednjeg Dalaj Lamu“, biografsku priču čiji kraj još uvek ne zna.

Nakon što je rekao da je on samo tip koji voli da crta i stavlja na papir ono što ga inspiriše, strip „1984“ je „kršten“ u Češkom centru u Beogradu simboličnim polivanjem češkim pivom.

Mi smo sa njim popričali o tome šta ga inspiriše, kako se provodi u Srbiji i koji su mu dalji planovi.

Da li ti je ovo prvi put u Srbiji i kakvi su ljudi prema tebi?

– Srbi su zaista fini, podsećaju me na češki narod. Kada uporedim sa ruskim jezikom, srpski razumem mnogo više jer imate neke glasove koji su mi čisti jasniji.

Ovo mi je prvi put u Beogradu, ali pre toga sam bio u Novom Sadu kada je on bio Evropska prestonica kulture. To je bila drugačija energija, ali takođe je iskustvo bilo sjajno.

Da li si iznenađen što je tvoj grafički roman „1984“ preveden baš na srpski jezik?

– Moj agent mi uvek javlja koja prava su prodata gde, pa sam znao da bi trebalo da izađe na srpskom. Ali sam proces izrade bio je dug i zbog korone, prava, novca itd. tako se na kraju jesam iznenadio kada je srpski došao na red.

Češki centar u Beogradu povezao me je za izdavačkom kućom Darkvud i pozvao me ovde, pa je bilo lepo iznenađenje što su htel da ovde „krstimo“ strip. To je bilo zabavno, nisam očekivao toliki broj ljudi ovde, osećam se skromno, ali sjajno zbog toga.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Bára Mü (@bara_mu)

Takvi su fanovi stripa u Srbiji, nas kad kupiš jednom, jedva čekamo šta ćeš naredno da objaviš. Čekamo „Černobilj: Pad Atomgrada“ i „Poslednjeg Dalaj Lamu“.

– Iz Darkvuda su mi rekli da je prava „Černobilj“ otkupio neko drugi, ali sam se ja povezao sa svojim agentom i nadam se da će on dobiti isto lepo izdanje kao i „1984“.

Kod nas su tvdokoričena kolekcionarska izdanja sve češća. Kako se tebi dopada ovo izdanje?

– Sjajno. Pre svega, tvdokoričeno je, a ja ne volimo toliko mekokorićena izdanja, osim ako nisu u pitanju kraće priče, a ova je ipak na skoro 300 strana.

Rekao si da nisi toliko posvećen čitanju stripova, ali šta je nešto što si čitao tolikom odrastanja?

– Tokom 1990-ih u Češkoj Republici, bio je jedan „Spajdermen“ kog sam voleo. U srednjoj školi sam čitao „Betmena“, voleo sam i „Sendmena“, dosta njih sam iznajmljivao iz biblioteke. Zaista sam voleo rad Dejva Mekina, koji je takođe radio „Betmena“, pa je to bilo međusobno povezano.

Nakon toga sam se više posvetio stripovima koji su „za odrasle“, tu je „Maus“, vrlo uticajan na mene, Faks iz Sarajeva Džoa Kuberta, koji volim, i drugi. Ne smatram sebe posvećenim ljubiteljem stripova jer ne volim da kupujem serijale, već volim kada je u pitanju jedna celovita priča.

„Betmen“ je super, ali se to često ponavlja, sve likove vidite iznova i iznova, u različitom svetlu, to nije loše, ali vam u nekom trenutku bude dosta. To je slučaj i sa Marvelovim filmovima, gledao sam ih verovatno sve, ali dođe do zasićenja superherojiima.

Zato mi se sviđaju „Dečači“ i „Nepobedivi“, jer se oni bave sivom oblašću i pomalo izvrću očekivanja naglavačke.

Koje su ti inspiracije kada je u pitanju crtanje i ilustracije? Da li tu ima i nešto uticaja mange?

– Volim anime i mangu, ali ne volim kada crtaju velike oči. Volim njihovu preciznost, kada crtaju prave linije i anatomiju. Ono što baš volim je „Helboj“ Majka Minjole, koji ima sjajnu atmosferu. Nikad mi nije uspelo da proizvedem to što on radi. On je super uticaj, ali nikad ne mogu da ga dostignem, taj osećaj gotskog horora.

Da li te nekad za crtanje inspiriše ono što vidiš oko sebe, u svakodnevnom životu?

– Najviše arhitektura, gotske građevine, brutalizam, post-sovjetski uticaj, stare sovjetske kocke u kojima su ljudi živeli. To ima i u Beogradu i u Pragu, video sam to i u Gruziji i Jermeniji. Volim te male, naizgled napuštene, napukle kuće i uske ulice, prljavo podzemlje, to pokušavam da ubacim u svoje priče. Kada posetim neko mesto, posle ga crtam tako što zamislim šta bi sve moglo da ga dopuni, da kroz crtež dodam ono što mi fali.

Za likove volim one koji su obični, ali imaju neku zanimljivu karakteristiku, gospođe sa čupavom kosom ili tipove sa ogromnim brkovima i cigarama. Tražim obične oblike koje prikazuju siluete, to često vidim u gradskom prevozu.

Da li je masovna manipulacija najvažniji deo „1984“ i danas ili je samo deo jedne slagalice?

– Naravno, u knjizi postoji mnoštvo tema, ali mislim da je to kao jedan trougao, čija je najveća strana činjenica da smo svi ljudi koji se plaše i kojima manipulišu, jer možete imati tehnologiju, ali se sve svodi na ljusko ponašanje i reakcije.

Mislim da je masovna histerija najviše povezana sa pojedincima koji žele da budu deo nečega, koji se plaše da budu sami i zbog toga prave greške, to važi za sve nas. Zato se često žrtvujemo da bismo se popeli na planinu prosperiteta.

Da li misliš da su mladi ljudi danas upoznati sa „1984“ i Orvelovim delima?

– Ovih dana sam imao prezentaciju o „1984“ u jednoj beogradskoj privatnoj srednjoj školi. Nemam ništa protiv tinejdžera, i ja sam bio tinejdžer i prvi put sam čitao ovaj roman tada. Od oko 20 ljudi, možda ih je bilo jedan ili dvoje koji su pročitali, što me uvek iznenađuje.

Sa druge strane, video sam recenzije koje kažu da je knjiga preduga i predosadna i razumem kako bi nekome bila prevelik zalogaj, zbog čega možda nije dovoljno cenjena. Možda ovaj strip pomogne nekome da otkrije tu priču.

Strip je malo rečitiji, jer sadrži glavne teme iz knjige i možda bi mogao da bude malo kraći. Nije sve za svakoga, ali ovo bi možda trebalo da bude za svakoga.

Planiraš li da adaptiraš još neka književna dela?

– Nisam baš razmišljao tome, glavni cilj mi je da objavim sopstvene priče o starim gradovima. Imam neku ideju o izgubljenoj, zaboravljenoj državi, nalik na sovjetske i slovenske, sa malo misterije, psihodeličnih droga i tamnim šumama prepunim smrti i opasnosti.

Imam nekoliko kratkih priča na tu temu i voleo bih da ih sakupim i objavim kao jednu celu svoju priču. Na tome još uvek radim i sve što sam radio u međuvremenu su koraci ka ostvarivanju te ideje.