Teško je zamisliti boravak u Parizu bez poseta izložbama i muzejima, a teško je i organizatorima da se snalaze u ovim čudnim vremenima i da se dovijaju kako da omoguće ljudima da ostanu u dodiru sa umetnošću, a da to bude u skladu sa merama koje se stalno menjaju zbog epidemije i da uz sve ne pretrpe velike materijalne gubitke.
U pariskom centru Bobur je krajem oktobra otvorena izložba posvećena sto pedesetoj godišnjici od rođenja francuskog slikara Anri Matisa (1869-1954).
Centar Bobur je trenutno zatvoren zbog sanitarne situacije, ali su posete moguće određenih dana ili virtuelno do 22. februara 2021.
Izloženo je preko 270 dela i sedamdesetak arhivskih dokumenata.
Izložba je podeljena na devet hronoloških sekvenci, koje opisuju, kao u nekom romanu, evoluciju ovog umetnika bez premca kada je reč o inovacijama u pogledu tehnike, kolorita ili tema.
Na izložbi se mogu po prvi put videti dela iz kolekcija nekoliko muzeja moderne umetnosti, iz dva Matisova muzeja u Francuskoj, iz bogate kolekcije muzeja u Grenoblu, kao i iz međunarodnih privatnih kolekcija.
Matis je svakako jedan od najznačajnijih modernih umetnika dvadesetog veka.
On počinje da se bavi slikarstvom relativno kasno, jer prvo studira prava, ali ubrzo shvata da je njegov put na drugoj strani, tako da se posvećuje likovnom obrazovanju.
Već 1905. godine stvara poseban stil i sa nekolicinom sledbenika osniva novi pravac – fovizam.
To je i početak prave slikarske revolucije koja uvodi odsustvo perspektive, deformaciju formi i izuzetno žive boje.
Uočljiv je njegov smisao za pokret i krive linije koje se postepeno preobražavaju u arabesku.
Njegovi likovi su prikazani u intimnom, bogatom mediteranskom enterijeru ukrašenom vazama sa cvećem i mrtvom prirodom.
Matis je često nalazio inspiraciju na egzotičnim putovanjima, u predelima okupanim suncem.
Izložba počinje delom iz Matisovog ranog perioda (1894) gde se jasno vidi njegova inspiracija stilom francuskog slikara Koroa.
Već na toj slici, malog formata, mrkih boja, nazire se tema koja će Matisu biti omiljena – figura u intimističkom enterijeru.
Početak XX veka za Matisa je obeležen traženjem sopstvenog izraza. On je pod uticajem neoimpresionista, naročito Sinjaka.
U tom periodu je naslikao nekoliko dela u divizionističkom stilu, koja predstavljaju za njega kraj jedne epohe u kojoj su crtež i boja odvojeni.
Zatim se seli u malo mesto na obali mora blizu Pirineja, gde radi sa Andre Derenom i dolazi do novog revolucionarnog izraza u pogledu kolorita, koji se smatra prvim korakom prema fovizmu.
On shvata da jedna boja nema ulogu sama po sebi, već da je bitan odnos između više boja.
Matis se 1906. seli u Pariz i slika niz portreta.
Omiljeni model mu je bila ćerka Margarita.
Na izložbi se može videti jedan od najuspelijih u ovoj seriji koji je slikar poklonio svom večitom rivalu, ali i velikom prijatelju, Pikasu.
Prekretnica je svakako bila 1911. kada je Matis počeo da slika enterijere sa mnoštvom predmeta uklopljenih u šarenilo živih boja.
Jedno od njegovih kapitalnih dela je „Enterijer sa plavim patlidžanima“, koje je muzej u Grenoblu ustupio Boburu za ovu priliku.
Ovde je prikazan slikarov atelje u Pirinejima, prepun predmeta bez ikakve hijerarhije među njima.
Posmatrač postaje vrlo brzo integrisan u taj magični svet, gde se sve odigrava u vrtlogu boja i detalja.
Slikar se seli u Nicu 1917, gde je ostao do kraja svog života.
On je neprestano razmišljao o promenama koje bi mogao uneti.
U tom periodu, na njegovim platnima počinju da se pojavljuju figure, dok njihovo okruženje ostaje nepromenjeno sa mnoštvom dekorativnih ukrasa.
Pored slikarstva, Matis se bavio i skulpturom, pogotovo tridesetih godina prošlog veka.
Interesantna je prostorija koja pruža pogled na Pariz sa ženskim aktovima s leđa, od bronze, koje je Matis izveo kao murale.
Njegov uzor u skulpturi je oduvek bio Roden.
Kada je zbog teške operacije 1941. bio primoran da koristi invalidska kolica, Matis se posebno posvetio kolažu. Koristio je dekupaž tehniku da bi dobio različite forme: figurativne, floralne, apstraktne ili ornamentalne i slagao ih u likovne celine.
Kritičari, zbog razigranosti formi, porede ovu njegovu tehniku sa improvizacijama u džez muzici.
U Boburu se mogu videti mnogi kolaži različitih formata od kojih je jedan od najpoznatijih „Plavi akt“, izrađen pred kraj umetnikovog života.
Optimizam koji zrači iz Matisovih dela je bez premca.
On je vrlo često poklanjao slike svojim prijateljima kada su imali neke probleme kako bi ih na taj način oraspoložio.
Nije uzalud francuski pesnik Lui Aragon jednom rekao da je Anri Matis najlepši poklon našoj civilizaciji u nevolji.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
