Dvodnevni seminar Kapilarne reforme i nova kultura učenja – model INTERNEST, održan je tokom vikenda u Domu omladine. Centralna tema je već sedmogodišnje nastojanje Udruženja Biblioteka plus da realizuje projekat koji podstiče preobražaj školske biblioteke u infoteku i svojim programima unapredi medijsku kulturu u srednjim školama u Srbiji, stvarajući uslove za razvoj društva znanja. Smisao infoteke je motivisanje samostalnih istraživanja, podsticanja i povezivanja talentovanih učenika, predavača iz škole i stručnjaka van nje.
Ove godine u program su uključene 22 škole.
Iskustva iz prethodnih ciklusa sprovedenih u školama u Srbiji, preneta su tokom dela seminara, a ovogodišnji se nastavlja predavanjima u školama i tematskim radionicama koje omogućavaju projektnim timovima pripremu iz oblasti medijske pismenosti i posetama učenika medijskim kućama.
– Naša briga je kultura govora, medijska pismenost je naš zadatak, da mladi ljudi steknu kritičko mišljenje prema sadržaju iz medija. Odvikli smo od čitanja i navikli na kratku formu iz medija i fotokopirnica. Bitno je razumeti pročitani tekst, podtekst, kontekst… Mediji treba da nam služe, a ne da im robujemo. Oni ne mogu nadomestiti deo nas, niti nas spasiti od nedostatka bliskosti. Medijska pismenost je sposobnost kritičkog stava, razvoj duhovnosti… – navela je tokom prvog dela seminara Marina Marković, dekanka Fakulteta dramskih umetnosti.
Na godišnjem nivou projekat se realizuje konkursima na kojima učestvuju timovi srednjih škola. Njihov projektni zadatak zasniva se na multimedijalnom proširivanju štampanih knjiga. Projektni timovi predstavljaju svoje radove u kategorijama Internet prezentacija, interaktivni kviz, Strip/grafički narativ, PR kampanja, edukativna kompjuterska igra, kratki film, scenski spektakl, zvučna knjiga/radio-drama i nove medijske forme.
– Prevashodni problem jeste medijska pismenost, odnosno pitanje raspodele medijskog prostora, to što su nam spisateljice dive na istim policama sa bitnom i kvalitetnom literaturom. Naše društvo pati i od nepoverenja prema medijima jer su čak i vođe države prepoznati u kriminalnim grupama. Nepoverenje stvara strah, a neprestani strah osećaj poniženosti, zato ljudi odustaju od kreativnog života. Vodilja ovog projekta je proširivanje medijskog prostora prepoznavanjem digitalnih mogućnosti. Tako, tokom naredne dve godine planiramo internet povezivanje sa školama iz inostranstva. Predložićemo i da se projekat proširi na osnovne škole. Naš cilj je da podstaknemo individualnu komunikaciju, bez posredstva institucija – kazao je Zoran Hamović ispred Udruženja Biblioteka plus.
Prisutni predavači, vođe projekta u školama, istakli su bitnost i prijemčivost projekta za učenike, a u cilju hvatanja koraka sa promenjenim zahtevima savremenog školovanja. Učenici su učili na neformalan način, učili se timskom radu, ali i upoznavali se sa budućim tržištem rada, te naučili se samostalnom istraživanju i stvaranju. Naročitu prednost predstavlja sprovođenje ovog projekta u školama u provinciji, jer tamošnji đaci shvataju da su deo sveta i da ono što oni kažu, urade, napišu mogu drugi da vide, ali i da koriste u sopstvenom obrazovanju. To u velikoj meri briše strahove učenika u malim mestima, smatra Slavica Jurić iz škole „Sveti Sava“ u Bačkoj Palanci (prva OŠ koja je uključena u projekat).
Festival kreativnosti
Radovi projektnih timova biće predstavljeni na završnoj manifestaciji u okviru projektnih aktivnosti, Četvrtom festivalu kreativnosti, 24. i 25. maja. Najbolji timovi po oceni stručnog žirija biće nagrađeni, a prva nagrada je studijsko putovanje u neku od zemalja Evropske unije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
