Medimus u gradu sa više svetinja nego Srba

Trebalo bi da ga otvori novoosnovani istoimeni ansambl festivala Medimus, sastavljen od umetnika sa prostora cele Evrope, a tokom tri festivalska dana u jednom od najpoznatijih pravoslavnih prizrenskih hramova u Potkaljaji nastupiće i mađarski ansambl Muzika Profana, beogradski „Renesans“, koji ove godine slavi pola veka rada, Simonida Stanković sa projektom „Hiperboreja“, kao i Grčki vizantijski hor iz Atine. Ovu manifestaciju, čiji je cilj predstavljenje srednjovekovnog muzičkog nasleđa u gradu u kom se negovala muzička kultura i spajanje ovog prostora sa savremenim muzičkim stvaralaštvom, stručni časopis Muzika klasika proglasio je najboljim festivalom od regionalnog značaja za 2018. godinu.

– Ova nagrada nas je, moram priznati, prijatno iznenadila. Lepo je znati da su naš trud i zalaganje dali neke rezultate. To je veliki podstrek, koji nas je učvrstilo u veri da treba više da radimo na podizanju kvaliteta manifestacije – kaže za Danas Bojan Babić, direktor Medimusa i predsednik Društva prijatelja manastira Svetih Arhangela kod Prizrena.

* Kako se rodila ideja o festivalu srednjovekovne muzike u gradu koji je teško stradao u martovskom pogromu 2004. i u kome je ostalo dvadesetak Srba?

– Društvo prijatelja manastira Sveti Arhangeli kod Prizrena, koje je jedan od organizatora ove manifestacije, kao i mnogih drugih aktivnosti koje za cilj imaju očuvanje i prezentaciju srpske kulturno-istorijske baštine, na ovaj način htelo je da skrene pažnju na srpsku srednjovekovnu tradiciju grada Prizrena. A to što u Prizrenu trenutno imamo više svetinja iz srednjeg veka nego Srba, bio je za nas izazov više i jedna vrsta borbe da se sačuva ono što nam je ostavljeno u nasleđe.

* Šta znači organizovati ovakvu manifestaciju u sadašnjim okolnostima u Prizrenu i da li imate bilo kakvu saradnju sa lokalnim kosovskim vlastima?

– Da, to pomalo izgleda neverovatno kada sagledamo sve okolnosti. Ali, uz pomoć institucija Republike Srbije, veliku podršku Eparhije raško- prizrenske i na kraju velike upornosti članova našeg udruženja, nekako uspevamo i nemoguće. Interesantno je da nema otpora kod lokalnih kosovskih vlasti i da u pojedinim slučajevima čak imamo i neku vrstu saradnje.

* Ko je publika koja dolazi na koncerte u crkvi Hrista Spasa i koliko je ovaj neverovatan prostor doprineo uspehu festivala?

– Publika dolazi iz srpskih enklava sa Kosova i Metohije, centralne Srbije, sve više dolaze i meštani Prizrena, ljudi iz raznih međunarodnih organizacija. Sam prostor i energija grada Prizrena daju ovom festivalu nešto posebno i nešto što ostavi utisak na svakog posetioca.

* Ove godine zemlja partner Medimusa je Mađarska, kako je došlo do ove saradnje?

– Saradnja sa Mađarima je ostvarena preko Doma kulture Gračanica, koji je takođe jedan od organizatora ove manifestacije. Već treću godinu mađarska ambasada u svojoj organizaciji dovodi veoma dobre umetnike na naš festival.

* Medimus sledi trag srednjovekovnog muzičara Dragana iz Prizrena. Možete li reći nešto više o ovom umetniku i srpskoj srednjovekovnoj muzičkoj tradiciji?

– Nažalost, saznanja o srpskoj srednjovekovnoj muzičkoj tradiciji su veoma oskudna. Sve to praktično stane na dva lista papira. Uveren sam da je u skoro dva veka stabilne i bogate srpske države za vreme Nemanjića bilo mnogo više od toga, ali je vrlo malo zabeleženo, tako da je i Dragan Prizrenac, muzičar koji je 1335. godine svirao po dubrovačkim trgovima, a 1346. izveo Carsko kolo na krunisanju cara Dušana u Skoplju, jedan od retkih upamćenih srpskih muzičara tog vremena.

* Šta to što danas može učiniti za Prizren i očuvanje njegovog srpskog duhovnog, nacionalnog i kulturnog identiteta, imajući u vidu potpunu demografsku promenu sastava stanovništva?

– Jednostavno treba biti uporan i istrajan. Sve se menja…

* Da li se i zašto u silnim političkim pričama o KiM potpuno zaboravio povratak Srba u gradove i postoji li uopšte takozvana politička volja da se oni vrate, recimo, u Prizren?

– Mislim da je Prizren jedan od retkih gradova na Kosovu i Metohiji, ako ne i jedini, u kome je moguć povratak Srba. Sigurno ne masovan, ali je moguć. Prizren je sa svojim velikim istorijskim bogatstvom i određenim stepenom nacionalne i verske tolerancije, svakako nešto što bi pre svega naše političare trebalo da podstakne da se malo time pozabave.

Druga kuća

– Društvo prijatelja manastira Svetih Arhangela je u svojih petnaest godina postojanja uspelo da pokrene mnoge akcije na očuvanju srpskih svetinja u Prizrenu, da bude organizator nekoliko kulturnih manifestacija kao što su: Spasovdanski dani u Prizrenu, Medimus festival, Svetoarhangelska letnja škola kaligrafije i istorije, radi se i na izdavaštvu… Moram napomenuti da su manastir Svetih Arhangela kod Prizrena i njegovo monaštvo nešto što nam daje snagu i podršku za sve naše ideje i napore. To je jednostavno naša druga kuća – kaže Bojan Babić. Pored njega u Medimus timu su: umetnički direktor Festivala Darko Karajić, Ivica Veličković, Sanja Đirić i Jovan Tarbuk. Uz Društvo prijatelja manastira Sveti Arhangeli i Dom kulture Gračanica, organizator Medimusa je i Fondacija Sveti Arhangeli.