Meditacija i strastvenost

Sve ove radnje koje povezuju iznova i ponovo kompozitore, urednike programa, izabrane interpretatore i okupljene slušaoce, imaju toliko neizrecivu važnost. U svakom vremenu, ovim se postupcima pospešuje krvotok muzičkog dejstva. Dela se otržu zaboravu, veća i čuvenija podižu u svoje okrilje ona raritetna ili potpuno još do tog časa neupoznata. Relacije između njih – spontane/namerne – počinju da rade same od sebe, dodajući nove kružnice razleganju svog značenja. Ova eha se sustižu i kreiraju vrstu autentične vizure trenutka. Jedan takav vidokrug obasjan nam je decembarskim izdanjem ciklusa „Uzvišenije“ Beogradske filharmonije. Istinski maestro Kristijan Mandeal za dirigentskim pultom i mladi posvećenik klavira David Frej (1981), kao solista u Šopenovom Klavirskom koncertu br. 2 u ef-molu, pravili su društvo orkestru Beogradske filharmonije ovom izuzetnom prilikom. Jer, na programu su, pored pomenutog Šopena, bili i Arvo Pert, engleski kompozitor Frederik Dilijus (1862-1934), kao i Rihard Štraus.

Već sam onaj zaleđeni kadar stvarnosti u uvodnom delu „Fratri“ (verzija za udaraljke i gudače, 1991) Arva Perta gotovo da je bio dovoljan sam za sebe. To lebdeće pomicanje tonskih masiva, njihovo skupoceno lelujanje u slušnom prostoru pred nama, to pripovedanje priča starodrevnih opojnim jezikom čula, bez i reči, privlači vas kao začarane u kakvom zarobljenom oblaku sebi, izmamljujući vam dušu napolje ili bar ono nešto što bi se takvim imenom moglo zvati. Neizreciv je stepen ganuća koji momentalno izaziva ma i sama pomisao na približavanje nam ove zanjihane kugle vibracija, tog klupka električnih vlasi zvuka. Beogradska filharmonija i gospodin Kristijan Mandeal prouzrokovali su ovakvo stanje u publici jednim preciznim iščitavanjem Pertovih zapisa. Kao da smo slušali muziku od pre ko zna koliko hiljadugodišta. A nastala je originalno pre četrdesetak godina, u ovoj svojoj verziji još i skorije. I slušaće se još ko zna koliko dugo, spremna bez ikakve sumnje za komunikaciju i van ove planete.

Šta još kazati o Šopenovom Koncertu za klavir i orkestar br. 2 op. 21 u ef-molu? Delo prefinjene lepote, na otmen način prineto je auditorijumu sa nedvosmislenim orkestarskim elanom. Dobili smo tako povratak izvornom duhu, sa oštricom britko srezanog izraza. Beogradska filharmonija odista je dala zlatni okvir za pažljivo bdenje pijaniste Davida Freja nad svakim tonom, njegov ukusni ali provocirajući virtuozitet, očišćen od svake patetične čestice, sijao je energijom koja rečito svedoči o izvođačkoj umetnosti od formata. Zadivljeni smo zvucima i bojama Davida Freja koje on ovde demonstrira. A tek orkestrom što je okolo svega topao, instinktivan a promišljeno vođen, umekšanog a opet kristalizovanog tonskog obilja, držeći čvrsto dizgine pred izazovom zapadanja u emotivno i ekspresivno preterivanje. Retka prilika za prepuštanje rafiniranom pijanizmu, delotvornom orkestarskom ambijentu i emocijama pre oporim nego slatkasto dopadljivim.

Dilijusova naredna „Šetnja u rajskom vrtu“, delo je sveže poput povetarca, geršvinovskih ‘a la jazz’ odseva, ali sročeno još 1907! Sve ono najprirodnije, ljupko, gipko pokretljivo i ozareno svojevrsnom naivnošću, prikupljenom sa obe strane Atlantika, krasi ovaj minijaturni repertoarski dragulj. Da bi odmah zatim njegov savremenik Rihard Štraus, sa simfonijskom poemom „Smrt i preobraženje“, ponovo zaprepastio pravom kišom orkestarskih zvučnih alata u strelovitim prikazanjima, smenjujući godišnja doba života pred našim očima u svom dubokom filozofskom uvidu.

Prvi i drugi deo koncerta korespondiraju tako putem odnosa meditacije i strastvenosti, gotovo do efekta čarobnih odraza ogledala. Mnoštvo je poveznica o kojima bismo mogli da raspravljamo ovde – dva dela zrelih autora sa svojom kontemplativnom fantazijom u uvodu oba odseka večeri, što se nastavljaju vrelim osećanjima i zapožarenom osetljivošću genija mladića u onima koja slede. Dva Frederika u halucinantnom dodirivanju na programu i tako dalje. Divno je kada se vaša mašta raspali toliko da satima i danima kasnije razmišljate, prizivajući u sluhu ovaj kaleidoskop zvukova i ideja iz muzičkog ognjišta jedne jedine večeri.