Mediteran kao inspiracija

Direktor ovog centra Rafael Dipui mi je sa velikim entuzijazmom ispričao priču o istorijatu vile i aktivnostima koje u njoj organizuje. Gospodin Dipui je veliki poznavalac slikarstva, pogotovo neoimpresionizma, novinar, fotograf i sineasta. On je lično snimio i vrlo interesantan film o životu Tea Van Riselberga, koji se može videti u centru. Trenutno je u toku izložba posvećena kolekciji Katarine Žid, slikareve unuke i ćerke Andrea Žida, francuskog pisca i Nobelovca.

* Ispričajte nam malo više o slikaru, ovoj prelepoj kući i predelima koji su dugo godina bili izvor njegove inspiracije.

– Pre nego što počnem da vam pričam o kući, voleo bih da vam kažem nešto o samom mestu u kome se ona nalazi, Sen Kleru i umetnicima, neoimpresionistima, koji su se ovde doselili zbog izuzetne svetlosti i potrage za novim temama za slikanje. U to vreme, krajem devetnaestog veka, Azurna obala nije bila poznata. Uz more su živeli ribari i seljaci, tek mnogo kasnije, zahvaljujući umetnicima, ovaj deo Francuske postaje centar mondenskog života. Među prvim slikarima koji su se tu naselili je bio Edmond Kros, kao i čuveni Pol Sinjak, koji je imao jedrilicu i koji je živeo u Sen Tropeu. Teo Van Riselberg upoznaje ovu grupu slikara u Parizu i odlučuje da se i on sa svojom ženom, iz Genta, doseli u Sen Kler, gde je već boravio njegov brat, arhitekta, koji je 1910. izgradio ovu kuću za Tea. Slikar je tu proveo dvadesetak godina, a u njoj je i umro 1926.

* Da li je Teo Van Riselberg odmah postigao uspeh?

– Teo se, pogotovo po uzoru na Sinjaka sa kojim se mnogo družio, posvetio divizionizmu-poentilizmu. Ova tehnika je sama po sebi vrlo teška, jer se primarne i komplementarne boje nanose na slikarsku površinu kratkim potezima jedna do druge. Teo je izabrao da se usavrši u portretima u ovoj tehnici, što je za njega predstavljalo veliki izazov. Stekao je relativni uspeh tako što su bogate porodice naručivale portrete kod njega i na taj način se pročuo. U pismima koje piše prijateljima-umetnicima, pomalo izražava svoje žaljenje što se okrenuo portretisanju, ali u isto vreme shvata da je praktično jedini divizionista-portretista i da je možda bolje da se posveti upravo tome. U jednom trenutku, dolazi čak i do svađe između Van Riselberga i Sinjaka, jer je Teo hteo da se vrati nekoj konvencionalnijoj slikarskoj tehnici. Njegovi portreti su i danas izuzetno cenjeni, pre izvesnog vremena je jedan od njih prodat na aukciji za deset miliona evra! Možda se Teo nije obogatio za života od svog slikarskog rada, ali je ipak živeo komotno i mogao da priušti sebi i svojoj porodici mnoga putovanja, pogotovo u rodnu Belgiju.

* Kada je kuća pretvorena u kulturni centar?

– Kuća je bila zapuštena i čak je bilo u planu da se sruši i da se umesto nje naprave stambene zgrade, jer se nalazi na izuzetno privlačnom mestu, blizu plaže. Srećom, predsednik opštine to nije dozvolio, tako da je opština otkupila kuću 2007. i u njoj osnovala školu slikanja. Tek 2017. godine je ostvaren projekat kulturnog centra „Vila Teo“. Imali smo sreću da svi vlasnici, koji su tu živeli posle porodice Van Riselberg nisu imali sredstava da renoviraju kuću, tako da je ona ostala netaknuta, uključujući tu i ogromni prozor koji se nalazi u ateljeu slikara i koji pruža neponovljivi pogled na prirodu. Pored četiri izložbe koje organizujemo godišnje, za posetioce je interesantan i „put slikara“, u blizini vile. Tako se u mašti mogu pratiti svi ovi slikari koji su tu boravili i pomoću reprodukcija postavljenih na određenim mestima, mogu se posmatrati predeli koji su ih inspirisali.

* Recite nam nešto o vezi porodice Van Riselberg i pisca Andre Žida.

– Teo van Riselberg je upoznao Andre Žida još u Parizu, pre dolaska na jug Francuske. Njih dvojica su se često viđali, dopisivali i veoma poštovali. Žid je redovno boravio u kući Van Riselbergovih u Sen Kleru i mnogo godina kasnije se oženio Teovom ćerkom Elizabetom, od koje je bio stariji trideset godina! Slikar nije bio oduševljen ovom idejom. Iako je bio vrlo napredan u umetničkom pogledu, s druge strane je bio izuzetno konzervativan.

* Znate li da li su ljudi koji su u to vreme ovde stanovali kupovali slike Tea Van Riselberga?

– Mislim da ne. Oni koji možda imaju poneki njegov crtež ili skicu nasleđene od roditelja su unuci, jer je Teo povremeno činio poklone svojim prijateljima. Njegova glavna dela su prodavana na izložbama koje je on organizovao, tako da se ona nalaze u privatnim kolekcijama i pogotovo u muzejima u Briselu i Gentu. Jednu od njegovih najpoznatijih slika „Kupačice“ kupio je grof Kesler, veliki kolekcionar umetničkih dela, pa se ova slika nalazi u Nemačkoj. U Sen Kleru, nažalost, nije bilo vizionara koji su mogli da kupe sva ta dela i da ih sačuvaju na lokalnom nivou.

* Da li trenutna izložba ima uspeha s obzirom na pandemiju koja vlada? Kakvi su vam planovi?

– Izložba pod nazivom „Kolekcija Katarine Žid“ je počela u junu i traje do kraja septembra. Naravno da je zbog trenutne situacije poseta znatno manja nego obično, ali sam zadovoljan što su ovog leta ljudi ponovo počeli da dolaze. Katarina, Teova unuka, nasledila je bogatu kolekciju fotografija, crteža, slika, skulptura, estampi… koje su predstavljene na ovoj izložbi. Među umetnicima se nalazi svakako Teo van Riselberg, zatim Edmond Kros, Odilon Redon, Kamij Pisaro, Felisjen Rops, Vanden Ekhaut, kao i japanski majstori Hirošiga, Hokusai, Kunijošo i mnogi drugi.

Plan je da nastavimo saradnju sa originalnim umetnicima i da pokušamo da se držimo parole: „Uvek raznovrsno, uvek interesantno“, koju sam pronašao u knjizi utisaka, ovde u centru. Smatram da je to veliki kompliment.