Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta obeležen u Negotinu

Na pitanje sadržano u nazivu izložbe “Kako je to ljudski bilo moguće?” izložbeni panoi, njih 19, pokušali su da odgovore.

Vremensku osu od 1933. do 1945. autori izložbe iz Odeljenja za putujuće izložbe Muzeja Jad Vašem, prikazali su dokumentarnim fotografijama, ličnim pričama, svedočenjima onih koji su preživeli Holokaust i onih koji to nisu.

A svedočenja jevrejske dece koja su doživela Holokaust na otvaranju ove izložbe, preneli su učenici Tehničke škole Negotin, a direktor negotinskog Muzeja uputio je poziv svim obrazovnim ustanovama u opštini da dođu i posete ovu izložbu.

Koncipirana je tako da se u svega nekoliko koraka, može usvojiti osnovno istorijsko znanje o ključnim elementima Holokausta, razumeti princip hronologije i dobiti uvid u različite dimenzije Holokausta i razmišljati o istoriji ne samo kao o nizu događaja već i ljudskih priča, kako se navodi u pedagoškom vodiču kroz izložbu “Šoa – Kako je to ljudski bilo moguće’”.

Izložbom su, u kratkim crtama, predstavljeni najvažniji istorijski aspekti evropskog Holokausta, od života Jevreja u predratnoj Evropi do oslobađanja nacističkih koncentracionih logora.

Stvaranju kompletnije slike doprinosi i izložba ”Neke reči o Holokaustu u Srbiji”, autora Miška Stanišića, koja na šest panoa obrađuje najvažnije elemente i događaje vezane za istoriju Holokausta u okupiranoj Srbiji, takođe postavljena u Muzeju Krajine u Negotinu.

Izložba je otvorena do 8. februara.

Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.

Još vesti iz ovog grada

Borba svih protv svih i svako za sebe osnova je kapitalizma: Umetnički duo Doplgenger, o „Vlaškoj buni“, medijskoj slici uzimanja rude nekad i sad

Ekološki aktivisti iz Majdanpeka optuženi za versku, rasnu i nacionalnu mržnju protiv Kineza u Srbiji

Restrikcije vode na plus 40 stepeni: Zašto presušuju vodoizvorišta?

„Ceo grad nije imao vodu, a rudnik jeste“: Odbornica iz Majdanpeka za Danas o prekidu vodosnabdevanja