Međunarodnu nagradu „Zlatni vitez” pisac Venko Andonovski posvetio Kragujevčanima

Venko Andonovski je redovni profesor koji na Univerzitetima u Skoplju i Podgorici predaje više predmeta, među kojima su svetska i slovenska književnost, naglasio je Bjeletić.

– Njegovo umeće pisanja smo imali prilike da pre dve godine upoznamo na Velikom školskom času kada je izvedena njegova poema „Izrešetane duše”. Veoma mi je drago da se ovom nagradom nastavlja kontinuitet koji je u kulturi veoma važan i potreban. Mi imamo poznate pisce koji su osvajali prestižne nacionalne i međunarodne nagrade, kao što su Vidosav Stevanović, Vladimir Jagličić, Mirko Demić i drugi i drago mi je da se Venko Andonovski pridružio toj plejadi pisaca, podsetio je član Gradskog veća za kulturu.

Profesor Andonovski je makedonski romansijer, dramski pisac, esejista, kritičar i književni teoretičar koji živi u Kragujevcu. Oženjen je Kragujevčankom, ali ga i porodični koreni vezuju za grad Kragujevac za koji kaže da je „jedna mala dnevna soba” za kojom je čeznuo čitavog života.

Prema njegovim rečima, „kamerna atmosfera” Kragujevca ga inspiriše da stvara svoja dela, a njegov novi roman je nedavno objavljen u Skoplju.

– Moji koreni su iz Kragujevca. Kragujevac je locus natalis ne samo moje porodice, već i moje književnosti, istakao je Andonovsk, čija je majka rođena u ovom gradu, a deda po majci je 1941. godine streljan u Šumaricama.

Zbog toga je ovu međunarodnu nagradu posvetio Kragujevčanima.

– Nagradu „Zlatni vitez”, koja mi mnogo znači, jer predstavlja međunarodnu nagradu za dramaturgiju, posvećujem Kragujevčanima i mojim precima. Ovu nagradu su pre meni dobijali veoma značajni stvaraoci poput Dušana Kovačevića, Emira Kusturice, Ivane Žigon… rekao je on, dodavši da se „Tri drame za pozorište” bave njegovom opsesivnom temom, a to je zapadnjačka slovenofobija, odnosno, neprihvatanje Slovena kao važnog kulturnog agregata sveukupnog čovečanstva.

Inače, Venko Andonovski je jedan od najznačajnijih savremenih makedonskih pisaca.

Njegov najpoznatiji roman je „Pupak sveta” („Papokot na svetot”), objavljen 2000. godine (srpsko izdanje je izašlo 2019. godine).

Za ovo delo, prof. Andonovski je dobio brojne nagrade, među kojima su “Balkanika” za najbolju balkansku knjigu godine i nagrada “Jugra” u Rusiji na najbolji roman južnoslovenske književnosti preveden na ruski jezik.

Njegov roman „Azbuka za neposlušne” je preveden na ruski jezik i bio je u izboru za Nagradu „Jasna Poljana”.

Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.

Još vesti iz ovog grada

Važan i neizostavan dokument jugoslovenske popularne kulture: Monografija grupe „Smak”

Petar Mošić predstavlja samostalnu izložbu – „Spavači“

Priča o ugnjetavanoj ženi jedna od najgledanijih u istoriji italijanske kinematografije: Film „Uvek postoji sutra” u kragujevačkom SKC-u

„Od betona do kanona” i „Neispričana priča”: Dani Milutina Milankovića u Istorijskom arhivu Šumadije