Melanholija i provokacija

Šileova prva glavna dela koje je pravio sa samo 20 godina od 1910. obeležena su dubokom melanholijom i tugom ali i oduševljenjem neobičnim i ekstatičnim stvarima. U njegovoj prvoj samostalnoj izložbi 1911. nalaze se najvećim delom elegična dela koja podjednako dovode do izražaja mračnu, mističnu obojenost, setu sa naglaskom na sadržaju i radikalno prikazivanje sopstvenog tela. Mnoga njegova dela nastala između 1910. i 1914. godine stavila su umetnika u središte javne umetničke kritike. Publika se pre svega zgražavala nad Šileovim provokativnim prikazima aktova koji su zbog drastičnosti i direktnosti prekoračili sve tadašnje konvencije. Čak i Šileov samo nekoliko godina stariji kolega Oskar Kokoška se nije usuđivao na toliko provokativne prikaze. Šileove slike tela predstavljaju rana remek-dela ekspresionizma zahvaljujući nezgrapnoj proporcionalnosti i smelosti boja. Primeri iz njegovog umetničkog okruženja kao i dela koja su u uskom tematskom odnosu dodatno treba da podvuku jedinstvenost Šileovih radova.

Još jedno težište izložbe posvećeno je pozi i pokretu u opusu Egona Šilea. U ranim prikazima njegovih najbližih prijatelja ili u krajnje originalnom sopstvenom poziranju pred kamerom njegovog prijatelja oseća se Šileovo oduševljenje da pretvori čovekovo telo uključujući i sopstveno u sveobuhvatno umetničko delo.

Projekat Egon Šile podrazumeva da će šest odabranih umetnica i umetnika iz oblasti likovne umetnosti, plesa i performansa svako u svojoj prostoriji stupiti u uzbudljiv dijalog sa delom i ličnošću ovog ekscentričnog umetnika na prelazu vekova. Radi se o živim umetnicima (osim jednog preminulog bečkog akcioniste) čija dela imaju markantan profil na savremenoj umetničkoj sceni.