Melanž različitih motiva crtanih prstom na telefonu

Kuriozitet izložbe, koja će biti postavljena do 10. oktobra, je u tome što umetnik stvara crtajući prstom u telefonu, u sistemskoj aplikaciji “notes”.

– Iako se danas veoma “brzo” živi, to nije opravdanje za lošu komunikaciju, po mom mišljenju. Nego najčešće mrzovolja, površnost, strah od suočavanja ili nezainteresovanost odnesu pobedu, a to je vazda recept za loš razvoj i pogrešnu percepciju sveta koji nas okružuje – dodaje Zorkić pojašnjavajući naziv izložbe, kojom ujedno najavljuje i istoinemi album – “Tête-à-tête”.

Naime, izloženi radovi su nastali kao vizuelna priprema za njegov drugi studijski album i na njoj će biti predstavljeni i audio-video zapisi demo snimaka pesama nastalih u proteklih godinu dana.

Zorkić svira perkusije, gitaru, bas gitaru, a kada zatreba služi se još nekim instrumentima.

Prema njegovim rečima muzika na novom albumu je fuzija fanka, zatim disko muzike, soula, afričkih ritmova i latina.

Na albumu će kako kaže, gostovati perkusionista Rhani Krija, dugogodišnji član Stingovog benda, Vasil Hadžimanov, naš biser među pijanistima, Serg Dimitrijević, gitarista čuvenog Earth, wind & fire, disko/fank sastava, zatim Marko Louis sa kojim dugo godina sarađuje, kao i naša flautistkinja Milena Jančurić, pijanista Nenad Paunović, trubač Miloš Nikolić, saksofonista Max Kochetov i dr.

Upitan kako je došao do neuobičajene tehnike crtanja Zorkić otkriva da je od malena slikao iz hobija.

– Bavio sam se slikanjem iz hobija, još kao klinac, pa sam uz majku, slikarku, naučio šta je kompozicija, perspektiva, kako boje reaguju međusobno, senčenje itd. Ove postulate je veoma bitno savladati i postaviti ih kao bazu u svakoj vizuelnoj umetnosti. Nisam se nikad bavio digitalnim crtanjem u programima na računaru, već isključivo na papiru, platnu… Jednog dana sam zgrabio telefon kako bih napravio skice za vizuelni identitet albuma koji će uskoro izaći i uvideo da u sistemskoj aplikaciji “notes”, koja služi za beleške, postoji ogromna paleta boja i nekoliko ponuđenih debljina kičice – pojašnjava Zorkić.

On dodaje da je počeo da se igra u aplikaciji kako bi uvideo do koje mere se u njom može crtati, od bazične skice do kompleksne slike.

– Dosta je nezgodan proces jer sve radim na telefonu koji staje u šaku, zumiranja nema, tako da se i sve greške vide vrlo jasno. Pošto perfekcija ne postoji, naročito u umetnosti, sa zadovoljstvom sam ostavio greške – kaže Zorkić.

On pojašnjava da sam format (telefonskog ekrana) na kome radi mu ne dozvoljava mnogo detalja, ali neke stvari uspe detaljnije da prikaže od drugih.

– Imao sam slobodnog vremena za vreme tzv. “zaključavanja” na vrhuncu pandemije prošle godine, da se ozbiljnije pozabavim mogućnostima koje mi pruža crtanje u telefonu. Rezultat toga ću da prikažem na izložbi u Parobrodu – najavljuje on.
Prema njegovim rečima radovi su melanž različitih motiva: „od rasprave anđela i đavola i njihovog dogovora, preko aktova koji personifikuju lepotu ženske figure. Zatim od biljaka, insekata i životinja koje treba neprestano da nas upozoravaju da ih čuvamo i da bez njih ne možemo da opstanemo“.

– Izdvojio bih portret kornjače Džonatana koji je najstarija životinja na svetu, rođenog davne 1832. god. (o njemu su pisani brojni tekstovi) – ukazuje on i dodaje da među radovima postoje i motivi muzičkog karaktera..

A s obzirom da je kantautor on ističe da dok crta, obavezno sluša muziku.

– Žanr muzike koji biram za vreme crtanja zavisi od teme samog crteža i od mog raspoloženja. Nekad pustim funk, nekad jazz ili klasiku. Dakle nema pravila. Što se tiče odabira instrumenta prilikom stvaranja muzike, kad imam neku temu ili ideju koju želim da razradim, najpre odredim koji će instrument da nosi glavnu harmoniju ili na kom instrumentu će neke melodije da se sviraju. Naravno ritam je veoma bitan takođe. Uglavnom sklopim preliminarni aranžman u glavi i onda redom počnem da dodajem potrebne zvukove – ukazuje Zorkić.

Kada piše tekstove za pesme o ljubavi, uvek unosi dozu humora, realnosti ili erotike.

– Ne volim patetiku i lament. Puno maštam, ali ne volim da mi mašta zamagli realnost. Tekstovi mi se dosta baziraju i na temama o međuljudskim odnosima, na pokušajima razumevanja, razmene, mogu da kažem, ponekad i pomirenja. Neretko koristim i motive ili situacije iz svakodnevnog života koji se odnose na bahatost, netrpeljivost, ali nikad ne besnim – objašnjava Zorkić i dodaje da je tekst jedne od pesama sa ovog, narednog, albuma pisan iz vizure mrtvaca koji je otišao na “onaj svet” pa priča kako je otišao i šta je doživeo u trenutku odlaska.

– Nastojim da mi poruke ne izlaze iz frustracije i nezadovoljstva, već da nekako racionalno pristupim poetici koja je dakako u službi teme – ukazuje kantautor Petar Zorkić povodom svog rada.

Od himne Exit-a do pozorišne muzike

Petar Zorkić je rođen u Bangkoku (Tajland) 1986. godine. Završio je sociologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu, a autorskom muzikom se bavi od srednjoškolskih dana. Na festivalima i koncertima u zemlji i inostranstvu, nastupa kao kantautor i lider svog muzičkog projekta „PetarZ“ i kao član drugih muzičkih sastava. Objavio je debitantski album „Riddlephore“ za izdavačku kuću „Mascom records“ 2019. godine. Koautor je himne „Exit“ festivala pod nazivom „Tribe“, kao i muzike i aranžmana numere „Samo bez straha“ izvedene na „Beoviziji“. Kao tekstopisac, aranžer, kompozitor i instrumentalista učestvovao je na više muzičkih izdanja u zemlji i regionu (Marko Louis, Jelena Petošević, MVP, Božo Vrećo, Ron Holsey i dr.). Radio je kao muzički saradnik na predstavama u pozorištima „Duško Radović“ i „Boško Buha“.