foto promoU Kombank dvorani je za predstavnike medija upriličena projekcija filma „Bilo jednom u Srbiji“, romantične melodrame o gradu Leskovcu između dva svetska rata, u režiji Petra Ristovskog, koja je „uvod“ u njenu bioskopsku premijeru zakazanu za večeras u istoj dvorani i u bioskopu Sinepleks Galerija.
Kako je na konferenciji za novinare istakao producent Zvonimir Šimunec, idejni tvorac ovog filma koji uz Đorđa Milosavljevića i Vladimira Andrića potpisuje i scenario, „Bilo jednom u Srbiji“ je oda Leskovcu u kojem je živeo dve decenije, gradu koji je zbog ubrzane industrijalizacije i razvoja u periodu između 1920. i 1940. proglašen „srpskim Mančesterom“, što su u to vreme bila oficijalna priznanja koja su se dodeljivala u svetu.
Prema rečima reditelja, radnja filma smeštena je dve godine posle Prvog svetskog rata, kada se dvojica junaka opijeni pobedom i nepovratno inficirani duhom slobode i napretka koji su osetili u „velikom svetu”, vraćaju u oronuli Leskovac.
Jedan u svoj nekadašnji bioskop, a drugi znanjem koje je stekao u Mančesteru, pokreće uspešnu tekstilnu fabriku, zavrti točak napretka i ponovo osvaja svoju verenicu…
Viktor Savić, Teodora Ristovski i Sloboda Boba Mićalović, koji uz Nemanju Radulovića, Radovana Vujovića, Predraga Mikija Manojlovića i Zorana Cvijanovića igraju likove glavnih junaka, opisali su ovaj film kao romantičnu, duhovitu i nostalgičnu priča u kojoj obični ljudi postaju nada i nosioci promene u onim malim sredinama poput Leskovca.
– Ovo je priča koja nadahnjuje i pokreće, a to je i razlog zašto sam prihvatio ovu ulogu. Mislim da je nama u Srbiji ova priča neophodna, jer podiže duh naroda, a kada kažemo „zlatno doba“ Leskovca, to ujedno znači i zlatno doba Srbije – rekao je Savić.
Teodora Ristovski, koja igra glavnu žensku ulogu u ljubavnom „trouglu“ ovog filma, opisuje svoju junakinju kao veštu svevremenu ženu koja je svakako ispred svog vremena.
Za Bobu Mićalović, kojoj je Leskovac grad rođenja i odrastanja, ovaj film u tom smislu ima i posebnu ličnu emociju i, kako je istakla, srećna je što će ljudi moći da saznaju šta je on nekada bio i za Srbiju i za ovaj naš region.
Njena Ružica, junakinja koju igra, kako je opisala Mićalović, nažalost, zbog svojih „urokljivih očiju“, kako je vidi tadašnja patrijarhalna sredina, ne doživljava hepiend u životu.
U autorskoj ekipi „Bilo jednom u Srbiji“ su i: direktor fotografije Dalibor Tonković, scenografkinja Ana Milošević i kostimografkinja Dragica Laušević.
Film je podržan od FCS, a snimljen je u produkciji Le Filma iz Leskovca, u koprodukciji sa kućama Media House, DME Video, Soul Food Films.
Od 10. marta ova oda Leskovcu i jednom vremenu stiže na redovni repertoar biosokopa širom Srbije, u distribuciji MegaCom filma.
Omaž Milanu Vlajčiću i njegovoj porodici
Izvršni producent filma Miroslav Mogorović naglasio je da se snimanje ove istorijske sage dva puta prekidalo zbog pandemije i da je bilo vrlo komplikovano.
Nekoliko članova ekipe je preminulo i nije dočekalo premijeru, među njima su glumac Ivan Bekjarev, koga gledaoci neće videti u ovom filmu, ali će se pojaviti u istoimenoj TV seriji, i jedan od scenarista, Vladimir Andrić.
„Bilo jednom u Srbiji“ na svojevsrtan je način i posveta ovim umetnicima, a u jednom segmentu je i omaž nedavno preminulom legendarnom kritičaru MIlanu Vlajčiću.
U ovom filmu jedan od junaka piše pismo autentičnom leskovačkom industrijalcu, čuvenom Todoru Vlajčiću, i traži pomoć od njega.
Todor je svoju decu školovao po inostranstvu, deo njegove porodice bio je u Švajcarskoj, deo u Leskovcu, a deo u Beogradu, i kako je objasnio Šimunec, ta scena je ostala u filmu kao sećanje i omaž velikom Vlajčiću.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
