Menjaju se tehnologije, ali teme ostaju iste

Zahvaljujući se na nagradi, Kusturica je rekao da su, otkako je informatička revolucija promenila svet, tehnološki procesi ubrzani, te da se zamenom 35-milimetarske trake za video, „u stvari nije desilo ništa“.

– Kako god okreneš, moraš da imaš dobru ideju. Po mom dubokom uverenju, da bi napravio veliki globalni hit, ne smeš biti pametan. Utoliko su festivali kao što je ovaj postali sigurne kuće za dobre filmove i utoliko sam zahvalan festivalu na ovoj nagradi – rekao je Kusturica.

Mihalkov je, u svom obraćanju publici posle uručenja nagrade, objasnio koliko mu je vremena bilo potrebno da iz Nižnjeg Novgoroda, gde trenutno radi, stigne do Palića, tako da je više vremena proveo u putu nego na samom festivalu.

– Dok stojim ovde i razmišljam koliko će mi vremena trebati da se vratim natrag, pomislio sam koliko volim Srbiju da bih sve to uradio – kazao je Mihalkov, koji je tokom svog dugog putu ipak uspeo da obiđe dva manastira na Fruškoj gori.

Slavni ruski reditelj je na konferenciji za novinare kazao da mu je jako teško da priča o svojim filmovima, budući da su neki od njih za njega svojevrsna ispovest i priznanje ljubavi.

– Ne mogu čak da se setim ni kako sam ih radio. To nije bila profesija već pesma, a ona ne može da se prepriča – rekao je Mihalkov.

Prema njegovim rečima, veoma je teško gledati sa strane ono što radiš iznutra.

– Možeš da se pretvoriš u filmskog kritičara pa da kažeš nešto pametno. Ja mogu mnogo da pričam o filmu koji tek snimam ili sam ga upravo završio, ali već posle tri meseca više se ne sećam, a i ne osećam teret onoga što sam radio. Iskreno vam kažem, nekada dok gledam svoje stare filmove, iznenadim se i kažem „bravo“ – rekao je Mihalkov i dodao da ima mnogo reditelja koji tako pametno govore o svojim filmovima, a u samim filmovima tih misli nema.

On je na pitanje novinara da li sa odumiranjem klasičnih bioskopa i filmske trake sedma umetnost odlazi u muzej kazao da će on on u tom slučaju postati muzejski radnik.

– Menjaju se tehnologije i jezik, a problemi ostaju isti – život, deca, ratovi, glad. Drugo je pitanje kako te problem rešavati. Ipak, ja smatram mi još uvek stojimo pred istim temama: verujem – ne verujem, mogu – ne mogu i bitno je da postoji harmonija, da ono što želiš to i možeš. Najgore je da misliš da možeš samo zato što hoćeš – rekao je reditelj.

Mihalkov je istakao da danas u Rusiji bez državne pomoći film ne bi mogao da opstane i dodao da na kinematografiju godišnje odlazi tri milijarde rubalja. Kako kaže, poznato je da ko plaća taj i bira muziku, ali da to ne znači da državi treba ideološki film, već film koji odgovara na pitanja koja stoje pred društvom.

– Položaj našeg filma za ovih 20 godina je postao tragičan. Mnogi su slobodu stvaralaštva shvatili pogrešno, pa rade filmove kao odraz u ogledalu. Problem u domaćem filmu se pojavio kada publika nije više htela da gleda najsurovije životne slike. Surova istina bez ljubavi je laž na filmu. Ja, kao gledalac, hoću da pitam te reditelje: da li vole svoje junake, kako mogu da im pomognu, prikazuju ih kao prljave mrave, a odakle su oni – rekao je Mihalkov. On je dodao da ipak ima nadu.

– Film je živa umetnost i ima puno mladih autora koji su naučili kako, mada još nisu naučili šta, a to je važno jer forma bez sadržaja ne vredi – zaključio je Mihalkov.

Više od 90 filmova na programu

Festival evropskog filma Palić otvorilo je ostvarenje „Kongres“ Arija Folmana, koje je prikazano van konkurencije. Manifestacija će trajati do 19. jula do kada će više od 90 filmova biti prikazano na nekoliko lokacija kraj jezera Palić i u Subotici. Najboljim filmovima u okviru Glavnog takmičarskog programa žiri će dodeliti nagrade Zlatni toranj za najbolji film i Palićki toranj za najbolju režiju, kao i specijalnu nagradu žirija.