Foto Katarina Brajović, Milan Maricic, ATA Images, Marija Mladjen ATA IMagesKada je u medijima objavljen javni poziv da se bojkutuje nagrada „Meša Selimović“ koju dodeljuju Večernje novosti, za šta je neposredni povod bio to što je ovaj list protivno zakonu objavio lične podatke studenata, isplivale su i mnoge druge kontroverze koje se tiču ovog književnog priznanja.
Književni kritičari, pisci, kao i unuk Meše Selimovića i reditelj Nikola Momčilović su podržali javni poziv, koji je inače incirao pisac Nebojša Milenković, ali bi se iz njihovih komentara na društvenim mrežama moglo pretpostaviti da je nedopustivo objavljivanje ličnih podataka studenata u Novostima kap koja prelila čašu, a da je književna nagrada koju dodeljuju i koja nosi ime našeg velikog pisca odavno degradirana potpuno nakaradnim i netransparentnim konceptom procenjivanja književnih dela.
Takođe, to nije ništa novo, već „javna tajna“, kažu sagovornici Danasa – unuk Meše Selimovića Nikola Momčilović, pisac, dvostruki dobitnik Ninove nagrade, a 2008. godine i nagrade „Meša Selimović“ Dragan Velikić i redovni profesor na Filološkom fakultetu, književni kritičar i teoretičar Tihomir Brajović.
Nikola Momčilović kaže za Danas da su njegova osećanja u vezi sa celom situacijom podeljena.
„Postoje dve nagrade ‘Meša Selimović’, jedna koju dodeljuju Večernje novosti i druga koja se dodeljuje u Tuzli na književnim susretima Cum grano salis. Ni jedni ni drugi nisu pitali nikoga iz familije da li mogu da koriste ime Meša Selimović. Večernje novosti su možda i pitale 1988. godine moju pokojnu baku ali nisam siguran da s tim u vezi postoji neki pisani trag, ali ću o tome više znati kad konsultujem svoju advokaticu. Ona je unuka Mešinog advokata, mojoj majci je njena majka bila advokat, tako da se ta porodica više od 50 godina bavi svim poslovima u vezi sa dedinim knjigama. Iako mi se javilo mnogo advokata koji su ponudili pro bono svoje usluge, meni je bitno da se konsultujem sa Jasnom (advokatica unuka Meše Selimovića prim. A. Ć.) jer ona tačno zna kada je šta potpisivano i da li je potpisivano. Takođe, prema njenom mišljenju, kad bi u ovoj zemlji pokrenuli spor na sudu u vezi sa čitavom stvari on bi se otegao do besmisla i time se, verovatno, ništa ne bi uradilo“, kaže Nikola.
On dodaje kako je i sam malo istraživao.
„Pronašao sam da su nagradu osnovali 1988. godine Udruženje izdavača i knjižara Jugoslavije, koje je imalo pravnog naslednika u Udruženju knjižara Srbije ali sam čuo da ni oni ne postoje više, a drugi osnivač je na početku bilo društveno preduzeće Novosti koje je kasnije privatizovano“, objašnjava sagovornik Danasa.
Nikola dodaje da ne zna mnogo o znatno mlađoj Nagradi Meša Selimović koja se dodeljuje u Tuzli i ograđuje se, kako kaže, jer nije stručnjak za književnost, ali da mu se čini da ovo priznanje dobijaju prilično ozbiljna imena i kako u ovom talasu bojkota nagrade „Meša Selimović“ koju odeljuju Večernje novosti ne bi želeo da ospori nagradu koja se dodeljuje u Tuzli i koja takođe nosi ime njegovog dede.
„Meni nije teško da u trenutku kada Večernje novosti budu dodeljivale nagradu napišem saopštenje i ogradim familiju od nje, ali verovatno da to ovde i nema neku težinu, osim da ja se sebe sperem taj gorak ukus Milorada Vučelića. Priznajem da je sve to lično motivisano i da me je ponela ljutnja budući da sam iz takve familije gde me od 1991. vuku za ruku na proteste, a da je Vučelić uvek bio na onoj drugoj strani. Naravno i da se apsolutno protivim objavi ličnih podataka studenata. Večernje novosti, kao i nagrada ‘Meša Selimović’ su izgubile integritet koje su imale. Ne dopada mi se ni uređivačka politika i način poslovanja ovog dnevnika jer je jasno na čijoj je strani. Ranije se znalo ko je dobio nagradu Ninovu nagradu i ko je dobio nagradu ‘Meša Selimović’ ali poslednjih godina čini mi se da je ovo priznanje izgubilo vrednost. Ta nagrada je počela da bledi i da se gubi, i mnogo mi je zbog toga žao. Vidim da pedesetak kritičara odlučuju o toj nagradi a ne znam gde svi ti kritičari objavljuju svoje književne kritike i sledstveno tome kakav onda integritet ima to priznanje. Ja od 16 godine radim u medijima, pa ne bih mogao da nabrojim 50 medija koji imaju referentnu i ozbiljnu književnu kritiku. Mnoge stvari u vezi sa ovom nagradom su upitne i ne znam koga okriviti za taj moralni pad. Valjda kako je ovde počelo da se urušava društvo to se odrazilo i na nagradu, a list koji je dodeljuje se već sam po sebi urušio i nema više bilo kakvu relevantnost“, zaključuje unuk Meše Selimovića i reditelj Nikola Momčilović.
04, jun, 2021, Beograd – Prestizna nagrada „Mesa Selimovic“ za knjigu godine, koju 33. put dodeljuju Vecernje novosti urucena je piscu Igoru Marojevicu za roman „Ostaci sveta“, u izdanju „Derete“ na Kosancicevom vencu, na mestu gde je bila Narodna biblioteka Srbije. Photo: Milan Maricic/ATAImages
Pisac i rekorder po broju prestižnih književnih nagrada, koji je 2008. godine bio i laureat nagrade „Meša Selimović“ za roman „Ruski prozor“, Dragan Velikić, kaže za Danas da je sve u Srbiji degradirano, pogotovo kultura sa kojom ne znaju šta da rade. Ona je kao neko opterećenje, primećuje Velikić, a za samu nagradu „Meša Selimović“ kaže da je izgubila kredibilitet.
„To je kao deset puta podgrejana čorba, a obaška što je otkrivanje identiteta studenata nedopustivo. Da se ime Meša Selimović, čoveka koji je napisao ‘Derviš i smrt’, koristi za književnu nagradu novina koja učini tako nešto nedopustivo?!“, čudi se i ne odobrava Velikić dodajući ironično da to i nije tako neobično s obzirom na to da je Srbija kao zemlja – „carstvo nedopustivog“.
Prema njegovim rečima, ovaj javni poziv je neka vrsta početka rešavanja problema.
„Važno je početi sa čišćenjem i moja puna podrška javnom pozivu bojkota jer je Nagrada obesmišljena. Iza nje ne može da stoji nešto što se zove Novosti, počev od čoveka koji stoji na njihovom čelu. Oni su se ogrešili o nešto što je potpuno nezamislivo u pravnom smislu“, ističe Dragan Velikić.
„Ja sam u početku bio i član žirija Nagrade Meša Selimović ali je veoma brzo počelo da se govori da se lobira. U osnovi je to loša koncepcija. Ne možete imati 50 članova žirija koji su jednako valjani. Nema 50 ili 70 ljudi koji su na isti način valjani u smislu procene književnosti. To je zapravo falš ideja da nagrada može biti demokratska. Postoji samo jedna takva nagrada, ali ona je esnafska i to je Oskar, ali morate biti član Akademije, morate da zadovoljite određene profesionalne kriterijume. Kod nas ne postoji Udruženje kritičara, što znači da svako može da se proglasi kritičarem ako napiše jedan tekstić ili dva bilo gde, u fabričkom listu ili u nekom minornom lokalnom listu. Ja ništa ne omalovažavam, nego prosto to ne može tako“, ističe Tihomir Brajović.
On dodaje da ako se prati način na koji se raspoređuju glasovi za Nagradu Meša Selimović koju dodeljuju Večernje novosti, jasno je da postoji prostor za manipulaciju.
„Lično sam čuo od nekih mlađih članova žirija, koji su bili moji saradnici ili studenti, da su ih zvali oni koji su u konkurenciji i nudili razne usluge. Ja to na sudu ne bih mogao da dokažem, ali znam šta su mi ljudi rekli. To je javna tajna“, kaže sagovornik Danasa.
Prema njegovim rečima, načelno gledano u konkurenciji za tu nagradu je sve.
„Ko može da pročita sve, ko obezbeđuje mogućnost da članovi žirija pročitaju sve? Glasa se tako što ljudi preporučuju ono što znaju. A ako znate šta se dešava u književnom životu ovde, videćete da ljudi glasaju za svoje poznanike, kolege i to nema smisla. Ta ideja, da je to najdemokratskija nagrada je potpuno falš“, ističe Tihomir Brajović.
On kaže da je bilo godina kada su tu nagradu dobijale zaista valjane knjige, a to je najčešće onda kada postoje nesumnjiva dela, koja su tada osvajala i druge nagrade kao što je Ninova nagrada, Vitalova nagrada…
Tihomir Brajović smatra da je nedopustivo objavljivanje ličnih podataka studenata bio samo povod da se pretrese situacija u vezi sa ovim književnim priznanjem, ali da je to moglo i mnogo ranije da se primeti.
„Ja sam pre 30 godina prestao da učestvujem u tom žiriju, pa su me zvali i upućivali pozive još nekoliko godina. Nisam im odgovarao pa mi više nisu ni upućivali pozive ali ako pogledate ko je glasao a ko nije glasao poslednjih 10 godina videćete da dobar broj ljudi koji znače nešto u književnosti, nauci i kritici nisu učestvovali u tom žiriju. Tu postoji ogroman prostor za manipulaciju i štelovanje. To se vidi i po tome ko dobija nagradu i za koja dela“, zaključuje Tihomir Brajović.
Laureat na sastanku
Danas je pokušao da stupi u kontakt sa Selimirom Radulovićem, poslednjim, 36. po redu dobitnikom Nagrade „Meša Selimović“ koju je osvojio za knjigu „Zapis na stubu jerusalimskom“ u izdanju Lagune i ujedno upravnikom Biblioteke Matice srpske u Novom Sadu, ali do zaključenja ovog broja on nije mogao da se javi pošto je na sastanku.
Javna tajna koja ne ostavlja traga
„To je javna tajna, koja se zna već 30 godina, da se mnogo lobira. Ne samo da se šalju knjige što takođe ne bi smelo jer to stvara nelojalnu konkurenciju“, kaže je Tihomir Brajović.
Na pitanje da li bi pomoglo da su kritičari osim što se nisu odazivali na pozive da učestvuju u žiriranju, javno istupili i to rekli, Brajović odgovara odrično.
„Ovde se to primeti ili ne primeti, ali ne ostavlja nekog traga. Ne verujem da bi to išta promenilo. Dok ne bude napravljeno Udruženje književnih kritičara koje će imati određene formalne uzuse i etički kodeks tu neće moći biti uveden bilo kakav red“, zaključuje Brajović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
