Mesta revizije istorije i politike negiranja

Reč je o projektu koji istražuje kompleksnu situaciju u kojoj se nalaze dva bivša koncentraciona logora na teritoriji nekadašnje Jugoslavije – Staro sajmište i Omarska. Na mestu nekadašnjeg koncentracionog logora Staro sajmište iz Drugog svetskog rata danas su naseljeni Romi, izbeglice iz 90-ih, a tu se nalaze i umetnički studiji i zanatske radionice, dok je nekadašnji socijalistički rudnik Omarska, kasnije koncentracioni logor iz 90-ih, postao mesto proizvodnje kapitala i spektakla. U Omarskoj je sniman film „Sveti Georgije ubiva aždahu“, a danas je u privatnom vlasništvu Arcelor Mittala, najvećeg proizvođača čelika na svetu. Living Death Camp ima za cilj da istraži probleme u vezi sa sećanjem na ova dva logora i njihovu istoriju.

– Ovaj projekat je zapravo inicijativa koja se zalaže da se formira plenum u kome će učestvovati svih koji žive i rade na mestima na kojima su nekada bili logori, kao i svih zainteresovanih i na kome će se davati predlozi o obeležavanju i memorizaciji ovih mesta – kaže Jelena Petrović, jedna od kustoskinja ovogodišnjeg Oktobarskog salona i članica Grupe Spomenik i Red Min(e)d. Ona je pokušala i da objasni kako je došlo da nesporazuma i reakcija u javnosti koje je izazvao koncept ovog projekta, kada je Muzej žrtava genocida saopštio da između ova dva logora ne može da se povlači paralela. Po rečima Jelene Petrović, mediji su preneli da projekat Living Death Camp „istražuje povezanost dva koncentraciona logora u bivšoj Jugoslaviji (Staro Sajmište i Omarska u opštini Prijedor 90-ih) i probleme u vezi sa prisećanjem na njihovu istoriju“, što je, prema tvrdnji kustoskinje, istrgnuto iz konteksta najave i time menja suštinu projekta koji ukazuje, pre svega, na specifičnost i različitost ova dva logora koje povezuje situacija u kojoj se danas nalaze.

– To su mesta uništenja ljudi na kojima se, nakon što su zatvorena, život nastavio kao da se ništa pre toga nije dogodilo. Na mestu logora Omarska nastavljena je eksploatacija rude, dok je Staro sajmište postalo mesto života i rada više generacija nakon Drugog svetskog rata. Logori Staro Sajmište i Omarska, iako različiti istorijski i strukturno, u nezaključenom su procesu memorizacije, istovremeno i procesu istorijske revizije i politike negiranja – objašnjava Petrovićeva.

Prema njenim rečima, ovaj projekat problematizuje različite slojeve istorijskih naracija koje se oko ovih mesta grade i postavlja pitanje šta zapravo one znače, kako i zbog čega se iznova dešava njihova zvanična istorijska revizija, kao i šta danas znači prostor na kome je nekad bio logor u njegovoj aktuelnosti, odnosno za ljude koji su na tom mestu stradali i pre svega za ljude koji na njemu danas rade i žive. Polemika koja se povela u javnosti povodom ovog događaja zapravo ukazuje na sve te probleme.

– Ne bih da ulazim dalje u diskusiju i obrazloženja da li je polje umetnosti polje političkog i društveno angažovanog, zato što je to zapravo jedini smisao i zadatak savremene umetnosti – da dovodi u pitanje, problematizuje, čini vidljivim svet u kome živimo, ona je mesto politike afekta koja u sebi nosi društvenu akumulaciju želje, navike, pamćenja/sećanja, mišljenja, različitih vrsta emocija i iskustva, a samim tim i potencijal promene, snagu beskompromisnog postojanja i delovanja. U tome je njena sloboda.

Memorijal u Egzilu

U sklopu programa na Starom Sajmištu biće prikazan film „Memorijal u Egzilu“, predstaviće se koncept Living Death Campa, nakon koga će biti upriličen javni intervju između Roberta Jan Van Pelta i Ejala Vajzmana oko pitanja memorijalizacije i produkcije znanja na mestima logora smrti. Kerolajn Stardi Kols, koja se bavi forenzičkom arheologijom, takođe će biti učesnica ovog programa i prikazaće deo svog istraživanja na Starom Sajmištu koje je prošle godine napravila pomoću satelitskog skeniranja terena. U drugom delu programa sledi javna diskusija o Living Death Campu i predlogu da se formira plenum po pitanju memorizacije Starog Sajmišta. Ceo program rađen je u saradnji Grupe Spomenik sa Centrom za istraživanje arhitekture u okviru projekta Forenzička arhitektura (Katedra za vizuelnu kulturu, Goldsmiths, Univerzitet u Londonu) i projektom Četiri lica Omarske.