Mesto ubijanja očima deteta

Na njega se čekalo godinama i država je konačno odlučila da stane iza ovog projekta. Za nas to predstavlja čast, odgovornost i veliko breme – rekao je reditelj Predrag Gaga Antonijević danas u Vladi Srbije, gde je organizovana konferencija za medije povodom početka snimanja njegovog filma „Dara iz Jasenovca“. Film će se pred publikom naći u martu li aprilu sledeće godine, a snimanje počinje ovih dana.

Podsetimo, ovaj projekat je, prema Odluci o dodeli sredstava za finansiranje i sufinansiranje u kinematografiji za 2018. godinu u kategoriji Sufinansiranje proizvodnje domaćih filmova sa nacionalnom temom, podržan sa 61 milion dinara. Film je oblikovan kao dečija priča, a glavnu ulogu tumači jedanaestogodišnja devojčica Biljana Čakić iz sela Sreflije u Kozarskoj Dubici.

Ona se, prema rečima Gage Antonijevića, svojom spontanošću i talentom izdvojila među više stotina dece koja su učestvovala na kastingu za film. Reditelj je ispričao da su ciljano tražili decu iz podkozarskog područja – odakle su ljudi odvođeni u Jasenovac – i decu koja nisu išla u škole glume, a zanimljivo je što je Biljanina prababa Bosiljka u približno njenim godinama i sama bila zarobljenica u zloglasnom logoru. Prema Antonijevićevim rečima, „ceo film je na leđima jedanaestogodišnje Biljane, a budući da će u njemu igrati još dece, to je dodatni izazov za celu ekipu“.

– Snimanje će trajati od 12 do 14 nedelja. Biće teško jer ćemo raditi sa decom svaki dan, a pitanje je koliko ih dugo možete snimati jer ne znate koliko ih drži koncentracija. Potrudićemo se da napravimo što komforniju klimu za Biljanu i njene drugare zbog stravičnih scena u kojima učestvuju – kazao je Antonijević.

Marko Janketić, koji će tumačiti lik Maksa Luburića, zločinca i zapovednika logora Jasenovac, kazao je da ova uloga budi u njemu veliku odgovornost i da ona zahteva ozbiljan istraživački rad u polju glume.

– Reč je o faktima i zato oni moraju biti autentično dočarani – istakao je Janketić.

Pisac, predavač i stručni konsultant u konceptualnom razvoju muzeja i istorijskih filmova Majkl Barenbaum istakao je da je veoma važno i da filmu daje snagu to što je to priča o jednoj osobi.

– Kroz priču o jednoj osobi vidimo kako su ti užasi i ta struktura ubijanja uticali na život te osobe, njene porodice, zajednice. To nam je poslužilo da personalizujemo stradanje Srba u tim vremenima. Jedan pesnik je rekao da je smrt deteta gubitak beskrajnih mogućnosti jer dete može da postane šta god hoće. To je napad na budućnost jer čovek ne može da zamisli da se deca mogu smatrati neprijateljima. To nas primorava da se suočimo, mada ne obavezno i da razumemo to koliko je užasan čin ubijanja dece. Moramo da se suočimo sa realnošću da čovek koji ubije nečije dete jednostavno nakon toga ode kući i zagrli sopstveno dete. Vrati se idućeg dana i nastavi sa tim užasnim poslom. Moramo se suočiti sa takvom surovošću iako ništa ne garantuje da ćemo je uopšte razumeti – istakao je Barenbaum. On očekuje da će film „Dara iz Jasenovca“ kroz ličnu priču baciti svetlo na užase koji su se događali.

– Snaga filma je da pruži na intelektualnom planu određene informacije, ali je mnogo važnije da nas emotivno pogodi i dirne. Nadam se da će se svi oni koji budu pogledali ovaj film opredeliti da više saznaju o ovoj priči, da će nastaviti da je pričaju i da je čak možda urade bolje od nas – poručio je Majkl Barenbaum.

Gaga Antonijević se složio da je emocija ključna.

– Jasenovac je jedna ogromna tragedija, genocid, mesto zla i ubijanja. Zato smo se opredelili da ispričamo priču kroz Darine oči, kroz njenu sudbinu i sudbinu njene porodice. Zbog toga je ova priča duboko emotivna. Emocija je negde najvažnija. I ranije sam imao takav pristup, a sada je to posebno bitno – zaključio je Antonijević.

Nataša Drakulić, autorka scenarija, rekla je da se sve ono što zna o Jasenovcu slilo u priču koju je napisala.

Predsednica Upravnog odbora Filmskog centra Srbije Jelena Trivan izrazila je zadovoljstvo što je država jasno locirala ovaj projekat i što je iza njega do kraja stala, ali i spočitala to što ranije nije imala vremena, interesa, snage, novca da ovakav projekat snimi.

– Drago mi je što Filmski centar Srbije prepoznaje značaj istorijskih i nacionalnih tema i što će uskoro snimati film o Košarama, isto velikoj nacionalnoj a zaboravljenoj temi, na način na koji smo snimili filmove o Prvom svetskom ratu. Ta vrsta nacionalnih konkursa sada je postala pravilo. Novca ima dovoljno, filmska industrija u Srbiji doživljava ekspanziju. Samo prošle godine smo snimili 23 igrana filma i više od 50 dokumentarnih, animiranih, kratkog metra i slično, a kao država izdvajamo najveća sredstva za kinematografiju u regionu – istakla je Trivan.

Iako će film biti mučan i težak, najstrašnije scene, prema rečima reditelja, biće snimljene s poludistancom, to jest, na sličan način kako je to radio u filmu „Spasitelj“, a planira se da film „Dara iz Jasenovca“ bude prikazan i đacima radi edukacije.

Svedočenja preživelih logoraša

Posle ustaško-nemačke ofanzive na Kozari, lokalno stanovništvo završava u koncentracionim logorima. Među njima je i desetogodišnja Dara sa svojom majkom i dva brata. O sudbini oca ne znaju ništa. Užas koji će preživeti preko Jasenovca do logora Stara Gradiška učiniće da devojčica Dara odraste preko noći. Darinu majku i starijeg brata ubijaju, a smisao njenog života postaje da sačuva život mlađeg brata. Mnoga deca iz logora Stara Gradiška odvođena su u domove širom Hrvatske ili smeštana po porodicama, ali je veliki broj dece ubijen ili preminuo od posledica izuzetno teških uslova života u logoru. Svi događaji u filmu pisani su na osnovu autentičnih svedočanstava preživelih logoraša. Darina sudbina je sudbina jednog deteta Kozare, kroz nju je ispričana sudbina dece Jasenovca, a ono što su preživeli ne sme nikada biti zaboravljeno, navodi se u sinopsisu filma „Dara iz Jasenovca“.