Izložba slika akademika Stojana Ćelića (1925-1992) biće otvorena večeras u 19 sati u kragujevačkoj Galeriji RIMA i trajaće do 4. juna. Postavka će obuhvatati radove iz privatnih kolekcija nastale od druge polovine 50-ih godina 20. veka do poslednjih godina umetnikovog života.
Publika će moći da se upozna sa primerima Ćelićevog opusa po kome je najšire prepoznatljiv – geometrijskoj apstrakciji. Zapravo, ona je duboko likovno promišljanje o prostoru kao metafizičkoj kategoriji, realizovano na postulatima modernističke slike.
Lazar Trifunović je definisao „topologiju Stojana Ćelića“ razlikujući tri toposa u njegovom stvaralaštvu: „Ako bi trebalo da metaforički izrazim celu strukturu Ćelićeve topologije, rekao bih da ‘ja-prostor’ sadrži metafizički haos koji svaki pravi umetnik nosi u sebi, da ‘prostor-vreme’ čuva misao, a ‘prostor-zvuk’ poeziju Ćelićevog slikarstva“. U svojoj stručnoj studiji o Ćelićevom slikarstvu, koju objavljuje upravo u katalogu ove izložbe, dr Lidija Merenik ističe da su dela nastala od 70-ih do 90-ih godina, na kojima će biti akcenat u sklopu postavke, zapravo sinteza sva tri „tipa/toposa“ Ćelićevog slikarstva.
Ne treba zaboraviti da je ovo slikarstvo ujedno odraz jedne duboko intelektualne ličnosti kakva je bio profesor i dekan Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu akademik Stojan Ćelić. On je bio ne samo akter svog vremena već i njegov tumač u oblasti likovne teorije. Pisao je likovne kritike i studije o umetnosti, kao i niz predgovora za kataloge izložbi Aleksandra Tomaševića, Majde Kurnik, Zorana Pavlovića, Branka Miljuša, Vladimira Veličkovića, Halila Tikveše, Jovana Kratohvila i drugih, kao i knjige o Marku Čelebonoviću, Ignjatu Jobu i Nedeljku Gvozdenoviću.
Izložbu će večeras otvoriti dr Lidija Merenik.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
