Metak u glavu alternativnoj kulturi

Umesto toga, država zatvara, urušava i izvršava masakr nad alternativnom kulturom svoje prestonice… Nije nam data mogućnost ni da sopstvenim novcem, koji smo godinama odvajali za plaćanje prostora za rad u Bigzu, sačuvamo Bigz. Jadan Beograd… – kažu za Danas Sandra i Nikola Vidojević, muzičari iz benda Dingospo Dali, koji u zgradi Bigza imaju Studio Sova.

Tu zgradu nedavno je kupila kompanija „Marera properties“, isto kao i „Beograđanku“, i zgradu „Beka“, dok je brojnim umetnicima i muzičarima koji su u Bigzu stvarali prethodnih desetak, petnaest godina dat rok od mesec dana da se isele. Iako je nemoguće izbrojati, više od 500 bendova u toj deceniji i po koristilo je prostorije nekadašnje državne štamparije za probe i snimanja. Ona je bila utočište umetničkim ateljeima, slikarskim, vajarskim, fotografskim, jazz klubu Čekaonica koji se nalazio na krovu Bigza, kao i sportskim centrima, a postojao je čak i prostor u kome su zbrinjavane povređene ulične životinje. Svi ljudi koji su tamo stvarali uredno su plaćali zakupe i od neuređene zgrade napravili centar alternativne kulture u Beogradu.

– Celokupna mlada muzička scena postoji jer je to Bigz omogućio. Sve što se dešava na beogradskoj sceni, dešava se zbog ovog mesta, kompletna alternativa je potekla odavde. Klinci koji su kod Brankovog mosta pravili šutku – oni su odavde. Prostorije Bigza dostupne su svim tim bendovima, da nije tako, oni ne bi imali gde da sviraju – ukazuje Milica iz studija Beat i dodaje da se tako nešto sada mora stvoriti na drugom mestu, zato što bendovi nemaju gde da odu.

Ta alternativna muzička scena uglavnom nije poznata široj javnosti, a Milica smatra da je tako zbog generalne atmosfere u zemlji u kojoj se promocija mladih buntovnika ne isplati zato što su oni pokretači svega, još od devedesetih pa nadalje, a to vlasti ne žele. Ona strahuje da ovakvo mesto više nigde neće postojati ako se ti klinci raziđu. Zato umetnici iz zgrade imaju u planu da naprave udruženje kako bi uspeli da dobiju prostor na nekom drugom mestu gde bi Bigz mogao da se „preseli“.

Iako pesma Discipline Kičme kaže da je „Buka u modi“ – a Kojin grafit pored grafita „Velikog Lebovskog“, Danila Kiša i Tita stoji na sedmom spratu ove zgrade gde se i nalaze muzički studiji – buka je ono što izgleda smeta nadležnima. Upitana da li su „bacili oko“ na neke druge, dovoljno gabaritne prostore koje bi mogle da iznesu potrebe scene, Milica potvrdno odgovara uz opasku da slikari nisu problem, ali muzičari jesu.

– Kada čuju čime se bavimo, odgovaraju „ne može muzika, smeta ljudima“, čak je i Vesić povodom odlaska muzičara iz zgrade izjavio da će „konačno da bude rešen problem buke u Bigzu“ – podseća Milica i dodaje da su ranijih godina, dok su tamo bile održavane svirke, svi sada poznatiji bendovi imali svoje prve nastupe baš tu. Mlađa generacija koja tek počinje da se probija i svira nema mesta u Beogradu, zaključuje Milica. Ona ukazuje da postoje firme i zgrade koje stoje prazne po 10, 20 godina koje bi ekipa iz Bigza mogla da zakupi, sredi, renovira o sopstvenom trošku, dok god su cene zakupa realne.

– Ovde su ljudi imali slobodu i to je glavna fora. Mogao si da dođeš i da ti bude lepo. Svima je žao, i ljudima koji su stalno u Bigzu i onima koji s vremena na vreme dolaze, kažu – „gubimo svoju drugu kuću“. Pitaju – „gde ćete vi, gde ćemo mi“… – priča Danilo Jovičić, muzičar iz Studija Beat. On smatra da treba razmišljati pozitivno i da svaki grad treba da ima jedan ovakav centar poput Bigza.

– Postoji zgrada Šećerane, koja je u vlasništvu Grada i koja je predviđena za kreativnu industriju, kulturu, umetnost, muzeje, sale različitih tipova… Ogromna je, ima 12.000 kvadrata. Zamenik gradonačelnika najavio je još pre par godina da će i ona da se renovira, i će se dati umetnicima. Mi smo ovde plaćali prostore i nameravamo da plaćamo i u buduće, ne očekujemo od Grada da nam pokloni nešto, mada se u nekim državama tako radi. Očigledno je da se sve prodaje, ali ‘ajde nešto da ne prodaju i da ostave Beogradu  – ističe muzičar Ivan Petrović, iz „Studija P3“.

Kod njega su albume snimali kako tinejdžeri, tako i majstori iz stare škole, preko 200 bendova: Partibrejkersi, Artan Lili, Stuttgart online, Vizelj, Hornsman Coyote, Remedy, Sharks Snakes & Planes, Lipov Loud, a Eyesburn odnedavno vežba tamo… Petrović smatra da će se duh kakav je postojao u Bizgu ponovo izgraditi, ali dok se iznađe takva „institucija“ biće potrebno neko vreme ili neko čudo.

– Najveći bedak je u tome što kad dođeš u neki grad i pitaš gde da ideš ljudi ti kažu „e, tamo je kul“. Svaki velegrad i manji grad ima to mesto gde je „kul“, gde je muzika, gde se dešavaju stvari, gde su ljudi otvorenog duha. Akademija je to nekada bila. To je bio Bigz, to više neće biti Bigz. Više ne možeš da kažeš strancu gde da ode i nemaš više gde da odeš da se osetiš dobro – primećuje muzičar i dodaje „dajte nam običnu stambenu zgradu i napravićemo čudo“.

Muzičar Nemanja Kojić, Hornsman Coyote iz benda Eyesburn, kaže da će se sada promeniti dosta stvari jer je Bigz bio mesto na kome su se nalazili dosta godina, čak i ljudi koji se nikada ne bi sreli u životu nekako su se tamo upoznali.

– Moj kontakt sa kolegama i drugarima sa domaće scene je bio tamo i to je najveći gubitak. Mi ćemo svi sa svojim opremama naći neko mesto negde, ovako individualno, ali ono što je kod Bigza bilo najlepše je druženje i neposredan kontakt, poznanstva koja smo napravili. Posle ovoga ćemo biti odvojeni – ističe on i dodaje da bi bilo divno da se nađe neko rešenje – ako već ne može ta zgrada, a pravno je očigledno da ne može, bar neki prostor koji bi bio nastavak priče koji su svi zajedno u imali u Bigzu. Kako kaže, ne samo kod Petrovića u studiju, nego sva tri, četiri sprata raznih kreativnih ljudi koji su bili tamo.

– Tu smo nekako i opstali poslednjih godina, jer umetnici te vrste nisu imali nikakvu podršku van institucije Bigza. Sve se dešavalo u toj zgradi – konstatuje Kojić.

On veruje da je moguće naći alternativni prostor gde bi se svi ljudi iz Bigza ponovo okupili i da je to smisao borbe sada, jer je ostalo izgubljeno, otišlo je svojim putem.

– Ovo je udar u centar našeg sistema i pogodak pravo tamo gde je najgore, a to je da nas razdvojiš u današnje vreme. Ovo ne možemo da vratimo, ali hajde da se izborimo za nešto novo – poručuje Coyote.

Bend SDŽP – Sara Džesika Panker, koga čine: Lazar Dodig, Jovan Bogdanović, Aleksandar Dubonjac, Nemanja Miković i Nikola Vuksanović, vežba u Bigzu kod Navy-ja u studiju i snimaju svoj prvenac. Momci iz benda konstatuju da je to poslednje što će Bigz izbaciti u fižičkom i u muzičkom smislu – poslednje dete Bigza.

– Mi nismo problem buke u Beogradu, jave se na televiziji i kažu „rešićemo problem buke“… Mi ovo radimo iz ljubavi, da bismo plasirali svoje ideje povodom nečeg što nam bode oči. U Bigzu se muzika pravi iz ljubavi, ne zbog novca. Bigz je velika familija, koja se drži zajedno, i sve grane umetnosti ovde postoje toliko godina. Zato je ovo je jedan veliki metak u glavu alternativnoj kulturi – ukazuju iz benda.

Prema njihovim rečima, ako već svojevremeno Akademija nije mogla da se sačuva, treba da se sačuva Bigz, tako što će se za ljude koji tamo stvaraju naći novi adekvatan prostor, jer oni ne planiraju da odustanu.

– Oni nas ne doživljavaju kao nešto što treba održati. Mi smo za njih, što kažu, „zmije, pacovi i narkomani“. Oni traže zombiranog čoveka, robota koji će da izvršava njihova naređenja. Njima ne treba čovek koji razmišlja slobodoumno, već sistem stada – zaključuju iz benda SDŽP.

Aleksa Dinić, bubnjar benda Bolesna Štenad, kaže da ga čini srećnim kada tokom probe izađe u hodnik i čuje da tu još deset bendova stvara, kada se u zgradi čuje muzika sa jednog krila, drugog krila i sprat dole, kada je okružen zvukom bubnja, basa, gitare…

– Nismo samo mi izvisili nego i slikari, na devetom spratu Bigza su likovni umetnici. Ljudi dole su držali fotografske studije, na petom spratu je bila velika stena za sportsko planinarenje, gde su se mnogi tokom zime pripremali za letnju sezonu. Tu je i sportsko mačevanje, odakle su ljudi išli na takmičenja i osvajali razne nagrade – objašnjava on.

Dinić smatra da ljudi treba više da se angažuju, da se protestom kaže vlasti da im treba zgrada iz koje mogu da funkcionišu, jer da se ovo dešava u Berlinu, Nemačka bi već sutra našla rešenje.

– Pošto živimo u svinjcu, ljudi nemaju razumevanja za nas. Država neće da nam pomogne ako mi sami sebi ne pomognemo. Ono što bih želeo je da se Bigz prebaci u na drugo mesto, jer zgrada kao zgrada nema „vajb“ već ljudi u njoj – ističe on.

Muzičar Predrag Srdić povodom gašenja Bigza primećuje da se odvija gašenje kulture na globalnom nivou.

– Sve se polako gasi oko nas. Od klasične muzike do tehno zvuka, to više nikog ne zanima, samo minimalizam u svemu i taj minimalizam skraćuju na varijante da više ništa ne postoji, na mikronizam – ukazuje on.

Dragan Vlajić iz sastava Bas i Stega emotivno doživljava to što gubi prostor u kome bend ima probe od nastanka 2011. Muzičari iz benda dolaze sa različitih strana: Pančevo, Nova Pazova, Vršac, Beograd, a Bigz je sredina u kojoj se okupljaju.

– Ovde postoji velika akumulacija energije i stvaralaštva, i bilo bi jako dobro da se nađe neki prostor sličan ovome, gde bi ljudi mogli da dolaze i organizuju svoje studije, probe, ateljee, gde bi svi bili povezani. Gde bi se udruživali oko zajedničkih akcija – ističe muzičar. On zapaža da je najlepše kod Bigza upravo to što se sreće gomila bendova, umetnika, a iz susreta izlazi pozitivna akcija, koja se dalje nadgrađuje.

– Voleo bih da se tako nešto ponovi, čak i da bude još bolje. Poprilično sam optimističan, jer svi ovi ljudi koji rade ovde imaju dovoljno snage da izguraju i da nađu neki novi prostor. Da se započne neka nova era. Žao mi je što više nećemo dolaziti u Bigz jer je celo naše stvaralaštvo vezano za njega, ali se nadam nekom novom prostoru, novom početku i novoj energiji – poručuje Vlajić.

Danas je Gradu uputio mejl sa pitanjem – da li u cilju očuvanja alternativne kulturne scene, po kojoj je Beograd prepoznatljiv, ima u planu da muzičarima i umetnicima iz Bigza ponudi rešenje u vidu nekog drugog prostora, međutim, odgovor do zaključenja ovog broja nije stigao.