Mi smo fontana koju stalno obogaćuje nova voda

 Proverite u petak 29. oktobra u ponoćnom programu beogradskog Doma omladine.

Uobičajeno je već da se kaže kako je priča o bendu Azymuth neka vrsta „soundtracka“ za modernu istoriju Brazila – da li biste nas ukratko podsetili na okolnosti koje su vas okupile zajedno negde u drugoj polovini ‘60, najpre kao soliste u prvobitnom Group Projeto 3?

– Veoma smo ponosni na to da nas smatraju „soundtrackom“ za modernu istoriju Brazila. Naš zajednički rad je otpočeo praktično čim smo se susreli, radeći do tog trenutka individualno, u kući pod imenom Canecao. Imali smo potpuno iste ideje, tako da je bilo prirodno da dođemo do zajedničkog muzičkog koncepta, čiji je prirodan izraz bio trio u kojem smo počeli sa regularnim nastupima.

Markos Vale, takođe jedan od još nedavnih gostiju Beogradskog džez festivala, po legendi je „odgovoran“ za konačni naziv Azymuth koji ste poneli. Kako je tačno do toga došlo?

– Već smo učestvovali u snimanju par albuma brazilskih i međunarodnih umetnika, kao što je i prvi album sa Markosom Valeom, kada nas je on pozvao da zajedno radimo na LP-ju filmske muzike u čast Emersona Fittipaldija, našeg legendarnog vozača Formule 1 koji je upravo osvojio svetski šampionat. Među pesmama koje je tada komponovao, a aranžirali su ih Mark Džejms i R. Bertrami, bila je jedna po imenu „Azymuth“, što je termin koji se koristi za balansiranje kočnica za vozila Formule 1. Kako je ova muzika postajala poznatija među fanovima, i kako su počeli da nas identifikuju po njoj, nekako su sami počeli da nas zovu Azymuth, što smo usvojili kao svoje ime, naravno, uz Markosovu dozvolu.

Kako biste danas mogli da opišete preokret, pa po nekima i pravu revoluciju, koju ste podigli u savremenom džez zvuku – tadašnji opis „samba doido“ („luda samba“) za vaš zvuk govori na izvestan način za sebe?

– Ja verujem da su velika promena i revolucija još u toku – kad god ste uključeni u projekat u kojeg verujete, a koji mediji ignorišu, dok se vi borite protiv pritiska da „komercijalizujete“ svoju muziku, pa onda sve više verujete u to što radite i to postaje vaš apsolutni ideal – e to je revolucija. Drugim rečima, to je sve ono u šta vi stvarno verujete da će promeniti vašu svest. Mislim da ukupan zbir saznanja iz realnosti muzike i zdravog razuma, koji vam govori šta je dobro, a šta je loše, pokazuje da treba učiti iz svih pozitivnih iskustava, bilo iz džeza, bilo iz izvorne muzike (u našem slučaju, to je samba, iz koje imamo najduži trening). Takođe verujem da rok muzika ima veoma veliki uticaj na formiranje dobrog muzičara. Ukrštanje ovih tokova i izvesne smelosti unutar naše ritam-sekcije (menjanje taktova i aranžmana u okviru jedne teme), dovele su do toga da našu muziku nazovu „ludom sambom“. Naš cilj je da nastavimo sa stvaranjem tih novih tema i sa inovacijama u muzičkom konceptu, i delimo sa našom publikom momente čistih osećanja, jer ipak najviše volimo da sviramo.

Ko su bili vaši uzori u brazilskoj, a koji u svetskoj muzici onog doba?

– Kao bubnjar, gitarista i aranžer, imao sam i još imam razne velike uzore, ali je zanimljivo da su mnogi od njih pevači, kao što je Elis Regina. Sa nekima sam imao tu sreću da snimam, pa su tako Gal Costa, Maria Bethania ili Roberto Carlos, puno uticali na moje stvaranje. Velika inspiracija su mi i maestri Erlon Clark, Paul Mauriat, Leonardo Bruno, te neki aranžeri koji su radili u velikim studijima. Što se bubnjara tiče, to su Bituca (Edgar Nunes Roca), Wilson das Neves (The Ipanemas), Juquinha, Edson Machado (koji je promenio smisao sviranja sambe) kao i Dom Um Romao. Od međunarodnih zvezda, na mene su uticali i još uvek utiču Gene Krupa, Bud Rich, Louis Belson, Jo Jones, Eric Tie, Grady Tate, Tony Williams, Bernard Purde.

Kako se osećate danas, u dvehiljaditim, na istom zadatku stvaranja muzike za sebe i publiku čitavog sveta?

– Veoma smo zahvalni što možemo da delimo sa slušaocima naša osećanja i muzičke koncepte, nikad ne zaboravljajući da je mlada publika ona koja u stvari menja naše ideje, donosi novu motivaciju i nova shvatanja već postojećih formula, razmenjujući sa nama informacije i poglede na svet. Mi smo kao fontana koju stalno obogaćuje nova voda.

Azimut je izraz koji označava uglovno odstojanje nekog nebeskog tela od severne ili južne tačke podnevka – kako bi se ovo značenje moglo primeniti na vaš bend?

– Azimut ima nekoliko definicija: u navigaciji se odnosi na orijentaciju, u studiju za snimanje se odnosi na dobro podešen ugao „glave za pisanje“ (head writer aligned), a kod trkačkih automobila na nameštanje kočnica. Kao što ste vi rekli, on je takođe mera pozicije prema zvezdi na nebu – dostignuti je možda nije moguće, ali gledati ih i tako uživati u njihovom sjaju, već je veliki dar.