Ne postoji migrantska kriza – to je migrantski izazov. Migracija je uvek bila deo ljudske prirode i biće još više, u budućnosti, zbog klimatskih promena i stradanja ljudi.
Mi smo, kao industrijske nacije, ali i iz istorijske perspektive odgovorni i jedini put u mirnu budućnost jeste prihvatanje migracije, a ne kriminalizacija ljudi koji traže bolji život – kaže za Danas režiser Nikolaus Geyrhalter, čiji će politički dokumentarac „The border fence“ biti prikazan 14. maja u Jugoslovenskoj kinoteci, na Međunarodnom festivalu dokumentarnog filma Beldocs.
NJegov dokumentarac govori o tome kako se austrijska vlada spremila da raširi žičanu ogradu, kao barikadu za migrante u cilju sprečavanja krize, jer su procenili da će doći do „navale“ migranata zbog zatvaranja Balkanske rute.
Ograda još uvek stoji „urolana“, a stanovnici tog malog alpskog mesta i dalje zaziru od nje, skreće pažnju Geyrhalter na početku razgovora za Danas.
* Šta Vas je motivisalo da napravite ovaj dokumentarac?
Znajući da ne mogu da sprečim izgradnju ograde, osećao sam da moram barem da dokumentujem da se to događa. Izgradnja ograda ne rešava probleme. I dalje ne mogu da poverujem da se Evropa vraća u vremena koja treba da ostanu u prošlosti.
* Šta predstavlja „ograda“? Da li ste hteli da napravite „angažovani“ film?
Ograda predstavlja siromašnu politiku, vođenu strahom i nacionalizmom. Vlade pokušavaju da uplaše ljude kako bi njima lakše upravljali, a uvek je lako stvoriti strah protiv stranaca, bez obzira na to jesu li izbeglice ili migranti. Namera mi je bila da pokažem da ne postoji apsolutno nikakav legitiman razlog za izgradnju ove ograde.
* Da li je austrijska vlada na bilo koji način reagovala kada je saznala da snimate priču o njihovoj odluci?
Mislim da nisu ni primetili, a i da jesu ne bi ih bilo briga. NJihov PR je mnogo jači od dokumentarnog filma, tako da se ne bi ni mučili da odreaguju. S druge strane, službene vlasti poput policije i vojske su bile srećne da sarađuju sa nama. Mišljenje, povodom samog čina izgradnje u tom trenutku, nije bilo izjednačeno kao što je vlada želela da bude. Bilo je mnogo neslaganja čak i unutar vlasti.
* Da li su ljudi iz dokumentarca „stvarni“, snimani na svojim radnim mestima ili ste sarađivali sa glumcima?
Svi likovi su „stvarne“ osobe, nije bilo glumaca na snimanju, mada bi farmer, zaista, mogao biti dobar glumac.
* U filmu se vide protesti protiv odluke Vlade da izgradi ogradu. Koje utiske imate o njima, šta ih je motivisalo na protest?
Ti ljudi su iskusili dug i težak proces uklanjanja graničnih ograda unutar Evropske unije i smatrali su da je izgradnja novih ograda korak natrag u prošlost u kojoj sloboda kretanja nije bila osnovno pravo građana kao što je danas. Protestovali su protiv kriminalizacije migranata i izbeglica.
* U filmu ste intervjuisali sveštenike, radnike i mnoge druge. Na koji način ste birali sagovornike i zašto je važno da se njihovo mišljenje čuje?
Osećao sam da način predstavljanja graničnog područja u javnim medijima nije tačan (istinit). Ideja mi je bila da prikažem „stvarni život“ i realnu situaciju na prelazu Brenner gde nisu svi želeli izgradnju ograde. Političari su govorili o stanovnicima i pretvarali se da predstavljaju njihovo mišljenje, ali niko nikada u medijima nije čuo pravo mišljenje tih ljudi.
* Šta su govorili, šta ste zaključili iz njihovih iskaza?
Imali su mnogo različitih mišljenja i često su se protivili predloženoj ogradi. Smatrali su da populisti koriste ogradu kako bi kreirali strah. Neko vreme ova metoda je funkcionisala i neki protagonisti su zaista bili uplašeni, iako nije bilo nikakvih incidenata, a broj izbeglica na prelazu Brenner je iznosio samo „šačicu“ dnevno. Neki ljudi su na internetu čitali o incidentima vezanim za migrante, koji su se odvijali na udaljenosti od oko 1.000 km u Nemačkoj, što im je dalo dovoljno razloga da se osećaju nesigurno.
* Zašto je granica Brenner „posebna“, kakva je njena istorija i šta ona predstavlja?
Granica Brenner razdvaja Severni Tirol od Južnog Tirola, regiona koji je bio podeljen granicom između Austrije i Italije nakon rata. Pre 20 godina uložen je veliki napor da se uklone sve granične kontrole i ograde iz brenerskog prolaza i danas ljudi sa severa rade na jugu i obrnuto. Ponovno uspostavljanje granične kontrole učinilo bi svakodnevni život ljudi, kakav danas poznaju, nemogućim.
* U određenim segmentima filma publika može da čuje vesti na TV-u. Koju funkciju one imaju u filmu?
Hteo sam da pokažem koliko su neke izjave političara bile apsurdne.
* U filmu stoji „Dve godine kasnije, ograda je još uvek zamotana u kontejner, jer se „navala“ izbeglica nikada nije dogodila“ („Two years later, the fence is still rolled up in a container, as the inrush of refugees never occurred“). Šta Vam to govori?
Da je čitava „zbrka“ oko izgradnje ograde bila rasipanje javnog novca, što je pomoglo da populističkim partijama da ojačaju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
