Foto: Muzej Krajine NegotinRazglednice pripadaju grupi masovnih medija, predstavljaju i vrednu dokumentarnu građu, kao što su, na primer, razglednice iz zbirke Stevana Mokranjca, u Muzeju Krajine u Negotinu.
Kao sredstvo komunikacije, razglednice su postale veoma popularne u drugoj polovini 19. veka.
Smatra se da je prva koja je stigla u Srbiju poslata 1871. godine iz Beča u Sombor, a dvadesetak godina kasnije, iz gradova zapadne Evrope – Кarlsbada, Lajpciga, Berlina, Drezdena, Frankfurta, Beča, Praga, Budimpešte, sa svojih putovanja Stevan Stojanović Mokranjac slao je razglednice svojoj supruzi Mici.
Ove razglednice čine deo zbrike Stevana Mokranjca negotinskog Muzeja i važni su dokumenti u proučavanju Mokranjčevog privatnog života.
U negotinskom Muzeju nam kažu da razglednice predstavljaju neverbalnu poruku proisteklu iz ličnih kontakata, tako da među njima ima: prijateljskih, porodičnih, drugarskih, putopisnih, ljubavnih, kako onih koje je Mokranjac pisao sa putovanja Beogradskog pevačkog društva i sa odlazaka na lečenje svojoj supruzi, tako i brojnih razglednica koje su Mokranjčevoj porodici pisali prijatelji i rođaci.
-Misli, osećanja i stavovi pošiljaoca čine razglednicu ličnom. Na razglednicama koje je Mokranjac slao Mici, uočavamo neke od najintimnijih momenata, kao što je ljubavna izjava. Obično je početni oblik njegovih razglednica glasio Draga Mico, Draga Moja, Mila moja Mico, Miciko Moja, kroz koji iskazuje poštovanje i ljubav prema njegovoj supruzi, dok se potpisivao Tvoj Stipan. Tako na razglednici iz Budimpešte od 15. februara 1899. godine, Mokranjac piše svojoj supruzi: Draga Moja, Mnogo misli na Tebe i pozdravlja te Tvoj Stipan – objašnjavaju kustosi Muzeja Krajine u Negotinu.
Saznajemo, takođe, da se u zbirci Stevana Mokranjca čuva 359 razglednica.
Najviše njih je adresirano na Micu – 245, na Mokranjca 78, na Momčila Mokranjca šest, na porodicu Mokranjac 10, a četiri na porodicu Predić, dok je 16 razglednica neiskorišćeno.
Pojašnjavaju da su za izradu ovih razglednica korišćene različite štamparske tehnike: litografija kao crtež sa bojom i bez nje, a crno – bele fotografije tonirane su u braon, plavo ili zeleno.
-Višebojne razglednice nastale su kolorisanjem fotografija, a meki tonovi oponašali su stvarnu sliku u prirodi. Boja je često nadoknađivala polutonove sa fotografija, koje je bilo teško preneti štamparskom tehnikom – kažu nam u negotinskom muzeju čiji je deo i Mokranjčeva kuća koja je od proletos, uz muzeje Mocarta, Betovena, Bramsa i drugih velikih evropskih kompozitora u “Asocijaciji kuća i muzeja evropskih kompozitora”.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
