Češki pisac Milan Kundera, koji je preminuo u 95. godini, najpoznatiji je po romanima koji istražuju misli, osećanja i verovanja pojedinaca, kao i ljubavne i seksualne veze.
U remek-delu „Nepodnošljiva lakoća postojanja“ ispričao je priču o ljubavnom trouglu tokom Praškog proleća, što ga je pretvorilo u međunarodnu književnu zvezdu kada je objavljeno 1984. godine.
On je do tada već živeo u egzilu u Parizu skoro jednu deceniju, knjige su mu bile zabranjene u Čehoslovačkoj, a kada mu je vlada podržana Sovjetima oduzela državljanstvo 1978. godine, postao je najpoznatiji pisac u egzilu iz ove države.
Nakon Plišane revolucije i pada Staklene zavese, formirana je Republika Češka, ali Kundera se nikada nije vratio u domovinu. Romani su mu objavljivani na češkom jeziku 1990-ih, ali Nepodnošljiva lakoća postojanja je tamo objavljena tek 2006. godine.
Kundera je rođen 1. aprila 1929. godine u Brnu, na njega je uticala češka kultura, ali i odrastanje tokom socijalizma. Postao je član komunističke partije 1948. godine, ali je izbačen dve godine kasnije i zato je morao da odustane od studija na Filmskoj akademiji.
Debitovao je kao pisac 1953. zbirkom pesama, uzbro potom se vratio u komunističku partiju, ali je ponovo izbačen iz nje. Nastavio je sa pisanjem do Praškog proleća 1968, kada je postao persona non grata.
Tada je izbačen iz udruženja pisaca, zabranjeno mu je predavanje na akademiji, drame su mu skinute sa repertoara, zabranjeno mu je objavljivanje knjiga a one već objavljene su povučene iz knjižara.
Nastavio je da piše, iako je znao da knjige neće biti objavljene u Čehoslovaškoj, one su debitovale na francuskom jeziku i ova zemlja mu je ponudila azil 1975. godine. I dalje je obrađivao kontroverzne teme, a pravi trenutak bio je objavljivanje „Nepodnošljive lakoće postojanja“.
Socijalizam je još jednom pokucao na vrata kada je Kundera 2008. optužen da je izdao jednog člana opozicije 1950, koji je potom nekoliko godina proveo u radnom kampu i za to je tajna policija navodno imala i dokaz.
Ne zna se da li je to on zaista učinio, jer je prestao da komentariše svoju prošlost, a u domovinu svraćao inkognito da poseti prijatelje. Premijer Andrej Babis ponudio mu je vraćanje državljanstva, ali nije odgovorio na to.
Poslednji roman objavio je 2014, nakon decenije pauze, pod nazivom „Praznik beznačajnosti“ i, iako je knjiga bila hit među čitaocima, kritičari su bili podeljeni.
Izvor: DW
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.