Milana Laneta Gutovića, pozorišnog, televizijskog i filmskog glumca, popularnost nije promenila po pitanju komunikacije sa medijima.
Retko se u njima pojavljuje i daje intervjue, a kada se i to desi, bude u emisijama u kojima ga možda ne biste očekivali. Nedavno je njegovo gostovanje na televiziji Balkan info, gde je komentarisao aktuelnu društveno-političku situaciju u zemlji, izazvalo burne medijske reakcije, ali on u tome ne vidi ništa posebno. Na pitanje Danasa da li je očekivao ili se iznenadio medijskom prašinom koja se podigla u vezi sa njegovim intervjuom na pomenutoj TV stanici odgovara: „Nisam očekivao ništa, što se i desilo.“
* Mediji su kao najspornije momente izdvojili to što ste rekli da su oko predsednika Vučića nesposobni ljudi. Mislite li da je zabrinjavajuće što se medijska hajka podiže gotovo svaki put kad neko otvoreno kritikuje aktuelnu vlast?
– Aktuelna vlast je Vučić, a njega nisam kritikovao. Ovi koji se ljute su „listopadna garnitura“. Vi ih sažaljevate pa kažete da sam rekao samo da su nesposobni. Rekao sam im mnogo gore od toga, ali su navikli na slično pa to i ne primećuju.
* Kažete da niste kritikovali aktuelnu vlast, to jest, predsednika, nego nesposobnjakoviće oko njega. Nije li to, ipak, kritika aktuelne vlasti budući da predsednik bira svoje društvo? Ako da i ako ne – zašto?
– Vi ste pitanjem insinuirali jednu Preverovu šalu koja glasi:
„Kralj: Zasmej me, budalo!
Budala: Kralju, vaš prvi ministar je budala.
Kralj: Ha, ha, ha… Još, još…
Budala: Kralju, i vaš drugi ministar je budala.
Kralj: Ha, ha, ha… Još, još…
Budala: A vi ste kralj budala.“
Nisam siguran da bira ministre i saradnike. Mislim da mu je jedan deo saradnika „dodeljen“ kao bagaž koji mora da nosi sa sobom ili na sebi. Ne samo da ih trpi i nosi, nego i da opravdava njihove brljotine jer bez njih nema opstanka ni njemu. Kako drugačije, sem „pranjem brljotine“, opravdati vožnju u kabini kamiona koji je trebalo da prođe kroz tunele koji su bili pogrešno dimenzionirani a ipak pušteni u korišćenje.
* Takođe ste u tom intervjuu govorili o premijerki Ani Brnabić i precizno rekli da nemate problem u vezi sa njenim seksualnim opredeljenjem koliko što je na poziciji na kojoj jeste. Zbog čega?
– U mojoj svesti, osoba koja upravlja mojim životom i može da bude razlog moje nesreće treba da bude bolja od mene da bih njene odluke mogao da poštujem. Smatram da ličnost sa sličnim osobinama ni na koji način ne zaslužuje da bude gospodar naših života, a to se desilo.
* U intervjuu je segment o Ani Brnabić nastavljen pričom o psima, pa su pojedini mediji naveli da ste rekli „da je premijerka kučka“. Kako to komentarišete?
– Ne komentarišem jer taj komentator laže.
* S tim u vezi, kako vidite aktuelnu situaciju u srpskim medijima?
– U slobodu pisanja spada i „ne pisati“! Ako nemate slobode, ili nemojte da pišete ili pišite i ostavljajte napisano „za daleka neka pokoljenja“. Ima toliko velikana pera koji su svoja dela ostavili za neka srećnija vremena. Što se televizija tiče, nema opozicije u programima. Nema! Tačno je! Zašto? Zato što je svakom vlasniku televizije jasna ona narodna: „Ne može se, moj Vilipe, i uz duduk i uz diple.“
* Ono što ste precizirali jeste da je narod stoka a da su, otprilike, takvi i penzioneri jer pristaju, moglo bi se tako shvatiti iz onoga što ste rekli, na ponižavajuće uslove života. Da li ste preterali u karakterizaciji naroda?
– Kao i sa saradnicima, i u proceni naroda sam bio nežan. „Pučina je stoka jedna grdna“, primetio je i Njegoš… pre mene. Da je znao da ću ja to isto reći, ne bi se istrčavao sa tom izjavom. Moju izjavu treba vrednovati kao podršku NJegošu.
* Kako komentarišete otvorenu podršku vaših kolega određenim političkim opcijama. Da li je u prirodi umetnika, koji teži slobodi, da se uklapa u ograničenja partija?
– Oni za te angažmane vide razloge koje ja ne mogu da komentarišem, ali ih tumačim kao njihovu socijalnu spretnost.
* Kako komentarišete to što je Šojić postao toliko popularan, a većini auditorijuma i simpatičan lik, iako on ne može da se podiči nijednom pozitivnom osobinom?
– Zato što se Šojić može gledati na sve načine. Šojića možete recimo da prepoznate i kada ga gledate naopačke. Jedan Šojić nema pozitivnih osobina a popularan je, a kada okrenete Šojića naopačke, imate osobu koja nema nijednu negativnu osobinu, a nesimpatičan je lik. I jedan i drugi zabavljaju narod.
* Vi u svojim nastupima, kroz satiru, ne štedite nijednu političku opciju, a opet, radili ste na televiziji Pink koja je uvek bila isključiva u zagovaranju vladajuće političke opcije. Kako to objašnjavate, da li vam je to smetalo?
– Ne. To me nije interesovalo, a to nisam ni primetio. Da se razumemo – ja sam samo igrao na Pinku, ali ga za razliku od vas nisam gledao.
* Zašto ste se opredelili za kabare, koje su specifičnosti te forme i koje ste, s tim u vezi, dobili pouke od Rahele Ferari?
– Gospođa Rahela je umela da mi jezikom koji je meni bio razumljiv objasni ono što nisam razumevao, i da mi uputi kritike koje od drugih ne bih podnosio. Uzgred, gospođa Rahela Ferari je igrala u kabareu koji je bio poznat i priznat u Pešti. Rekla je da će mi dati note, kuplete i tekstove tih predstava, ali je umrla.
* Duhoviti ljudi, u koje i sami spadate neretko, što deluje paradoksalno, imaju komplikovanu i tmurnu narav. Kako to objašnjavate i da li je to zbog toga što oni imaju bolji uvid u deformisanosti sveta, pa kad ne zasmejavaju ljude brinu zbog svega toga?
– Tmurna narav nije komplikovana. Humor je ozbiljna i odgovorna disciplina pa ovo što vi nazivate „tmurnim“ samo je zabrinutost da niste propustili nekoga da uvredite.
* Da li se želja i radost deljenja smeha sa ljudima može razumeti i kao žudnja za životom i za ljubavlju?
– Mislim da je šala uopšte nadmudrena bol i nepravda. Pomažem šalom da služenje života u Srbiji brže prođe.
* Koji su vaši budući profesionalni planovi?
– Nemam planova. Glumci su uvek u trpnom stanju. Zavise od tuđih planova.
* U „Običnoj večeri“ postoji deo „Da sam ja vlast“ u kojem demonstrirate razne varijante vladanja. Šta biste sada radili, da ste vi vlast?
– Sada ne bih voleo da sam na vlasti jer kada maštam o vlasti, maštam da budem car Lazar, a ne Vuk Branković.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.