Milan Stanković – SevdahBABY, uoči koncerta 3. decembra: I komercijalni uspeh i umetnička vrednost

Milan za Danas objašnjava kako će koncert izgledati i dodaje da neće biti puštanja muzike kao na DJ setu.

– Da razbistrim dileme, sve će biti živa svirka, podržana elektronskim matricama. Tako da – samo SevdahBABY pesme i, naravno, obrade. Mislim da je zvuk ovog benda najbolje predstavljen u emisiji „Tri boje zvuka”. Ti snimci su fenomen, zaista smo ogromnu gledanost postigli tim nastupima.

Obrade starijih pesama kao što su „Koketa“ (Srđan Jul), „Tri poljupca“ (Snežana Savić) i „Ti samo budi dovoljno daleko“ (Generacija 5), samo su neke po kojima je Milanova muzika prepoznatljiva.

Pored obrada i remiksa, publika voli i starije autorske SevdahBABY pesme poput „Pređimo na stvar“ ili „Prava ljubav“, a najnoviji album nastao je tokom karantina 2020. godine pod nazivom „Dekameron“ – 10 pesama za 10 dana.

– Moje obrade starih SFRJ pesama, to je ono što je „proradilo“ kod publike i po čemu prepoznaju SevdahBABY brend. Mene to već godinama smara, jer mislim da imam i dobrih autorskih pesama. Tako da, kada neko istakne recimo „Najbolju pesmu“ kao omiljenu, taj uvek ima posebno mesto kod mene jer je to verovatno najjača autorska pesma u našem lajv repertoaru.

Pored obrada i autorskih pesama, Milan je poznat kao di-džej i kao producent.

Pod pseudonimom Brutt Van Daal pobeđuje na dva internacionalna takmičenja u remiksovanju.

Umetničko ime i brend SevdahBABY nastalo je 2004. godine, sasvim slučajno.

– Radio sam muziku za jedan slovenački film “Tu pa tam”, pa je na kraju trebalo smisliti kako da potpišem svu tu muziku. Pošto sam koristio semplove iz domaće folk muzike, brzinsko rešenje mi je bila asocijacija na sevdah i na najobičniju englesku reč – baby. Ništa posebno, samo taj trenutak inspiracije.

SevdahBABY prvih nekoliko godina radi sam, sa ponekim gostujućim vokalom.

Ideja da se formira lajv bend počela je da se rađa 2008. godine, a 2010. se desila i prva svirka na tadašnjem Mikser festivalu.

– Od tada, ono što je sigurno i meni vrlo očigledno je da sam mnogo napredovao u tehničkom smislu, u obradi zvuka. Danas kada poslušam stare pesme, pomislim koliko u to doba nisam imao pojma šta je miksanje. Ali su te pesme imale sirovu energiju i glad za uspehom, što iskreno ponekad i danas želim da rekonstruišem na malo disciplinovaniji način, a ponekad i na štetu savršenog kvaliteta zvuka.

Nakon velikog broja koncerata po bivšoj Jugoslaviji i pored dva nastupa na Egzitu, Milan izdvaja Beer fest 2011. godine kao svirku koju će zauvek pamtiti.

– Tada smo svirali pred oko 50.000 ljudi. Žao mi je što sam tada bio više okupiran kontrolisanjem svega, logistikom, vođenjem računa da sve ispadne kako treba… Bio je to kratak nastup, sve se završilo za tren, a ja nisam uspeo ni da skapiram šta se desilo. Priželjkujem ponovo takvu situaciju, jer šta god muzičari pričali o vrednosti intimnih prostora, klubova, ipak je velika bina i gomila ljudi nešto posebno.

Stanković objašnjava i koliko je danas teško održati se na muzičkoj sceni posle više od 15 godina postojanja, a pritom ne stvarati samo onaj zvuk koji je aktuelan i ono što će u tom trenutku kod publike “dobro proći”.

– Često kažem da bi većina ljudi na mom mestu ili odlepila, ili počela da se drogira, ili da pije. Jer je toliko razočarenja, toliko neuspeha i izdaja, započeti a neostvareni projekti iz ovog ili onog razloga… Toliko nerazumevanja od strane šire publike – koja je uvek bila moja ciljna grupa – da čovek koji je iole osetljiv često pomisli da odustane. A ruke su mi vezane, jer mi je nezamislivo da pravim muziku iz banalne želje za popularnošću. Ja sam oduvek želeo više od života, hteo sam da ostvarim i komercijalni uspeh i umetničku vrednost, makar po mojim kriterijumima. I u tome za sada plivam a pomalo i plutam, što bi rekao moj prijatelj Bege Fank.