Milašinović: Gondola je pitanje unutrašnjeg društvenog i ekspertskog dijaloga

Nesporno je da svaka naša aktivnost koja je formalno vidljiva Unesku utiče na ugled države i potvrđuje ili osporava njen kapacitet da ostvari univerzalne i integrativne ciljeve čovečanstva sadašnjosti i budućnosti. Mislim da konkretni problem sa najavljenom gradnjom gondole na Beogradskoj tvrđavi treba da bude rešen unutrašnjim društvenim dijalogom u duhu stručnosti i odgovornosti, a ne pokušajem privlačenja pažnje Uneska, koji sa dobrima na preliminarnoj nacionalnoj listi nema nikakve formalne relacije i ne može da bude arbitar – kaže za Danas profesor Goran Milašinović, predsednik Nacionalne komisije za saradnju sa Uneskom pri Ministarstvu spoljnih poslova.

Povod za razgovor je stav više stručnih udruženja da su izgradnjom gondole između Beogradske tvrđave i Ušća prekršeni Ustav Srbije, važeći Generalni urbanistički plan Beograda, zakoni i međunarodne konvencije, što može da utiče na upis nominacije „Granice Rimskog carstva – Dunavski Limes“ na Uneskovu listu.

* Više stručnih i institucionalnih udruženja potpisnika „Peticije protiv gradnje gondole na Beogradskoj tvrđavi“ uputilo je Nacionalnom komitetu za saradnju sa Uneskom pismo sa popisom neregularnosti u izradi Plana detaljne regulacije za gondolu Kalemegdan – Ušće. Oni zahtevaju hitno obustavljanje ovog projekta. Šta je odgovor Nacionalnog komiteta na ove zahteve?

– Nacionalna komisija za saradnju sa Uneskom je ad hoc telo Vlade Republike Srbije pri Ministarstvu spoljnih poslova, komponovano od 25 eksperata iz oblasti kulture, nauke i obrazovanja, a osnovano radi komunikacije Uneska sa stručnim i nadležnim državnim institucijama i službama koje sprovode njegove aktivnosti. Zbog toga zahtev za hitno obustavljanje projekta izgradnje gondole na Beogradskoj tvrđavi izlazi iz njene nadležnosti, ali svaki član Komisije ima puno pravo da izloži svoje pojedinačno ekspertsko ili građansko mišljenje, što Komisija podstiče i ohrabruje. Na isti način i sam, kao građanin, jesam protiv kršenja zakona i devastiranja Beogradske tvrđave, kao kulturnog dobra koje je simbol Beograda, ali, istovremeno, mislim da Komisija kao telo ne treba da se meša u dijalog koji treba da vode stručna lica i nadležne institucije, kao što su Republički zavod za zaštitu spomenika kulture, Ministarstvo kulture, Arheološki institut, i druga.

* Možete li da pojasnite status Beogradske tvrđave na Tentativnoj listi Uneska?

– Pravilnik Komiteta za svetsku baštinu određuje da svako kulturno dobro koje je predmet eventualne buduće nominacije bude prethodno stavljeno na nacionalnu Preliminarnu ili Tentativnu listu, koju, potom, objavljuje Unesko na svom sajtu, što je za naš deo „Dunavskog Limesa“ urađeno 2015. godine. Od šezdeset dva dobra na Preliminarnoj listi, Beogradska tvrđava je jedno od sedamnaest za koje su se naši eksperti iz Zavoda za zaštitu spomenika i Arheološkog instituta već usaglasili da treba da bude nominovano. Rok je kraj januara 2021, a do tada eksperti treba da završe nominacioni dosije, kao i Plan upravljanja, za koji je neophodna saglasnost lokalne samouprave – Grada Beograda. Po prijemu dokumentacije, Komitet za svetsku baštinu vrši evaluaciju i donosi pozitivnu, negativnu ili odluku o doradi dokumentacije. „Granice Rimskog carstva – Dunavski Limes“ je trenutno najveći svetski prekogranični projekat Uneska, što povećava značaj našeg sudelovanja i nameće povišen oprez oko mogućih konflikata, poput, ovog oko gondole na Beogradskoj tvrđavi. Unesko nema formalnu komunikaciju sa dobrom koje nije već upisano, ali ukoliko naši eksperti smatraju da im treba savet nekog eksperta iz Uneska u ovoj fazi, mogu da mu se obrate i o svom trošku zatraže mišljenje; Nacionalna Komisija za saradnju sa Uneskom nema sredstva ni ingerencije za taj vid saradnje, osim pomoći oko komunikacija, preko svog diplomatskog predstavništva u Parizu.

* Da li je Nacionalni komitet imao uvid u navodni dokument Republičkog zavoda za zaštitu spomenika i njegove uslove za izgradnju gondole, koji javnosti nije dostavljen?

– Nisam upoznat sa dokumentom koji pominjete, budući da iz svega već rečenog Zavod nema obavezu, niti je to svrsishodno, da povodom gondole obaveštava Komisiju ili da traži njeno mišljenje.

* Da li Nacionalni komitet za saradnju sa Uneskom ima mehanizme, ovlašćenja i autoritet da zaustavi projekat izgradnje sporne gondole ili bilo kog objekta koji ugrožava kulturnu baštinu na listama Uneska?

– Ne, osim što treba da naglasi značaj da se taj problem što pre reši kako na Beogradsku tvrđavu kao već nominovano dobro ne bi pala nikakva senka koja bi mogla da ugrozi njen upis na listu Svetske baštine, što mislim da svi želimo. Iako je za pretpostaviti da eventualna izgradnja gondole neće doprineti upisu, istina je da mi trenutno nemamo način da znamo kako će na eventualno postojanje gondole gledati evaluaciona tela Komiteta za svetsku baštinu, poput ICOMOS-a u Rimu, kada nominacija bude predmet njihovih procena. Kada je reč o već upisanim dobrima, pre dve godine smo bili suočeni sa nelegalnom izgradnjom skijališta na Goliji, koja je naš rezervat biosfere i Unesko je zapretio skidanjem sa Svetske liste rezervata biosfere. Tada je problem otklonjen uz pomoć stručnog tima iz upravljačkog tela ovim rezervatom – „Srbijašume“, kao i aktivnošću Republičkog zavoda za zaštitu priode, a Komisija je odigrala uloga spojnice i facilitatora. Treba reći da je ovo i globalni problem; pre nekoliko godina Istorijsko jezgro grada Drezdena je skinuto sa liste Svetske baštine zbog nepoštovanja Uneskovih smernica i pravila za održavanje dobara, a trenutno je u istoj opasnosti i Beč.

Eksperti, intelektualni mir, pompa

* Na kojim je projektima Nacionalni komitet trenutno najviše angažovan?

– Uz brojne redovne aktivnosti, od velike važnosti je opšta revizija naše Preliminarne liste dobara za listu Svetske baštine kulture i prirode, što nema veze sa Dunavskim Limesom, budući da su neka dobra uvrštena još pre 20 godina i sa upitnim šansama za upis. Uz to, Komisija je posvećena ulivanju energije i motivisanju za rad na postojećim i novim projektima njenih odbora i komiteta, kao i pažljivom praćenju ispunjavanja obaveza koje imamo kao država u odnosu na Unesko. Ipak, koliko god bilo važno da rad Uneskovih tela bude javno vidljiv i praćen, po mom mišljenju, posao eksperata treba da se odvija u neometanom intelektualnom miru, bez pompi i epinikija. Na kraju, kada se ostvare rezultati, biće vremena i prostora za ponos i osećaj integracije sa svetom i čovečanstvom, kao što je bilo, na primer, nakon upisa „Bačkog Podunavlja“ 2017. na listu Svetskih rezervata biosfere, upisa „Kola“ iste godine i „Pevanja uz gusle“ 2018. na listu Nematerijalnog kulturnog nasleđa, ili „Stećaka – srednjovekovnih nadgrobnih spomenika“ 2016, kao prekograničnog upisa na listu Svetske baštine kulture i svih ostalih. Međutim, ne treba gubiti iz vida da je očuvanje upisanog dobra na Uneskovim listama jednako kompleksan i težak zadatak, koliko i sam upis.