Milčo Mančevski dobitnik dve nagrade Festa

– U ovom filmu zanimalo me kako se iz bratstva, ljubavi, prijateljstva, zbog suludih i često glupih razloga, prelazi u rat u kome se do tada poznati svet pretvara u pakao, pogotovo u građanskim ratovima, koji su nam bliski – izjavio je Zečević dodavši da je ovom temom poželeo da se bavi pročitavši scenario Đorđa Milosavljevića, koji nosi posebnost, atmosferu i mogućnost da se „uđe u glave junaka“. Zečević je takođe rekao da ovim filmom nisu hteli da daju odgovore, već da postave pitanja. Milosavljević se nadovezao rekavši da je ovo priča koja može da se dešava u bilo kojem ratu i da su na taj način želeli da kažu da rat nije izmišljen na Balkanu, kako se to često poslednjih decenija moglo čuti, što nažalost potvrđuju i trenutna slična zbivanja u ostatku sveta.

Tihomir Stanić, kome je pripala uloga nepoznatog čoveka koga na kraju rata u Bosni zazidanog u jednoj fabrici pronalaze vojnici i sa čijom pojavom ratna zbivanja kao da se nastavljaju, ali sada unutar iste vojske, zahvalio se Zečeviću što je poverenje ukazao glumcima iz Republike Srpske dodeljući velike uloge debitantima i glumcima bez „oreola mejnstrima“. Jedan od njih, Goran Jokić u ulozi Faruka (onoga koji po etimologiji imena raspoznaje dobro i zlo), ocenio je ovaj film ne kao ratni, već kao psihotriler u kome ne ratuje vojska protiv vojske, država protiv države, čovek protiv čoveka, već čovek protiv samog sebe, protiv umora, gladi, čežnje za domom koja ga u datim okolnostima obuzima. Duško Mazalica i Vladimir Đorđević, koji su takođe dobili priliku da zaigraju u ovom filmu, imaju uloge bez teksta, a upravo su reči koje izgovara lik nepoznatog čoveka, zaključili su oni, te koje pokreću junaka na zlo. Jedna od glumačkih zvezda u filmu – Slavko Štimac, dodao je da on lik nepoznatog vidi kao manipulatora, prepoznajući ga nakon što je u ratu video razne vrste „raščovečivanja“. Pored Štimca, među poznatim glumcima su i: Ljubomir Bandović, Dragan Marinković Maca, Vuk Kostić i Aleksandar Stojković. Kompozitor je Nemanja Mosurović, direktor fotografije Dušan Joksimović. Film je sniman u Republici Srpskoj, na Kozari, od oktobra do decembra 2009. i koštao je 1.010.000 evra. Realizovan je u koprodukciji Srbije, RS, Hrvatske i Mađarske. Premijerno će biti prikazan i večeras u Novom Sadu u bioskopu Arena Cinplex. Za ostatak Srbije distribucija počinje sa sedam kopija, a u regionu biće prikazan na većini festivala.

Nagrade

O nagradi za najbolji film takmičarskog programa Evropa van Evrope odlučivao je žiri u sastavu: Goran Paskaljević, reditelj, Debora Jang, Barbara Lorej de Lašrijer i Dubravka Lakić (filmske kritičarke). Eritrocit, rad vajara Nikole Pešića, pripao je Mančevskom „za vrlo suptilno istraživanje istine i fikcije u tri namerno raznolike epizode, i smelo pomeranje granice između fikcije i dokumentarnog, kako bi istakao i preneo snažan osećej još uvek prisutnog matrijarhata u makedonskom društvu“. Autoru „Majke“ pripala je i nagrada „Nebojša Đukelić“ filmskih novinara i krtičara Beograda. A nagrada žirija Fipresci Srbija za najbolji film 39. Festa pripala je filmu Suzan Bir „U boljem svetu“, dok je specijalno priznanje dobio Rejf Fajns za film „Koriolan“.

Filmove videlo 115.000 gledalaca

Sa 93.000 prodatih ulaznica, jednim brojem protokolarnih karata, pres projekcijama i specijalnim projekcijama za filmske radnike i studente akademija, filmove na ovogodišnjem Festu videlo je između 110.000 i 115.000 gledalaca, saopštio je direktor Direkcije Festa Miloš Paramentić. Umetnički direktor Boroslav Anđelić rekao je da je realizovana osnovna ideja – da se nekadašnji slogan Festa – „novi optimizam“ povrati u teškim, pre svega finansijskim uslovima.