Najpoznatiji severnomakedonski reditelj Milčo Mančevski, dobitnik više od pedeset nagrada na svetskim i domaćim festivalima (Zlatni lav u Veneciji i nominacja za Oskar za film „Pre kiše“, „Živojin Žika Pavlović“ za životno delo“…), koji je proslavio ovdašnju kinematografiju, ovih dana žrtva je staljinističkih napada u prodržavnim medijima u svojoj zemlji.
Kako kaže za Danas, sve je počelo kada je Agenciji za film i Udruženju filmskih radnika prijavio nameštene konkurse, sukob interesa i korupciju.
– Ogroman deo budžeta je podeljen filmovima bez bankarske garancije, koji se, naravno, nikad nisu snimili. Recenzenti na konkursu su nevenčana žena direktora agencije i njegov poslovni partner. Rukovodstvo Udruženja filmskih radnika – njih dvoje – kontrolišu čak šest producentskih kompanija. Najveći zločin je naplata provizije za sve koji snimaju – ponekad i trideset do pedeset odsto. Svi znaju šta se dešava, ali se i svi boje da o tome govore. Antikorupcijska komisija i Transparensi internešnl potvrdili su postojanje problema koje sam naveo. Antikorupcijska je zatražila od Vlade da promeni direktora, a Transparensi je čak podnela krivičnu prijavu protiv njega – objašnjava Mančevski.
Ali, umesto smene direktora Agencije za film, započela je dirigovana hajka na njega – optužen je da nije predao finansijski izveštaj za film „Majke“, koji je završio pre 13 godina. Podsećanja radi, ova j film je na 39. Festu 2011. osvojio nagradu za najbolje ostvarenje u programu „Evropa van Evrope“.
– Naravno da sam predao izveštaj i da su izmislili tu laž, kao i neke druge nebuloze kojima ovde pune provladine tabloide. A inspekcija samog Ministarstva za kulturu utvrdila je da u vezi filma „Majke“ nema ničeg nepropisnog. Ali, izveštaj inspekcije je ignorisan od strane Agencije za film – ističe Mančevski.
I dok u svojoj zemlji trpi ponižavajuće uvrede, jednom od najvažnijih filmskih autora ovog prostora koji je značajnu karijeru ostvario i u Americi, kako kaže za Danas, upravo je stigla podrška direktora Venecijanskog festivala Alberta Barbera, i predsednika dva italijanska filmska udruženja, „ANAC“ i „100 autori“, Frančeska Ranijerija Martinotija i Frančeska Komenćinija.
„Izuzetno nam je žao što čujemo da se suočavate sa masovnom kampanjom političke klevete, ličnim pretnjama i političkim i profesionalnim stavljanjem na „crnu listu“. Potpisnici ovog pisma – što pokazuje zabrinutost koju dele Venecijanski filmski festival i dva italijanska udruženja koja okupljaju autore i filmske stvaraoce naše zemlje: ANAC-Autori i Cento Autori – žele da vam izraze našu bezuslovnu solidarnost“, kažu u svom saopštenju, koje je objavljeno i na zvaničnom blogu Venecijanskog festivala.
„Poznajemo i cenimo Vaš umetnički rad, uvek obeležen kriterijumima apsolutne etičke i moralne ispravnosti, izražajne doslednosti podstaknute snažnim osećajem društvene odgovornosti i intelektualnog poštenja. Od vašeg prvog filma „Pre kiše“ koji je osvojio Zlatnog lava za najbolji film na Venecijanskom filmskom festivalu 1994. godine, što je pomoglo da ceo svet postane svestan postojanja i kvaliteta filmskog stvaralaštva u Severnoj Makedoniji. A zatim, kroz vaša kasnija dela, uključujući i one napravljene van vaše zemlje, sa stalnim ciljem da se jednog dana vratite tamo (kao što ste i uradili), da pomognete u jačanju filmske industrije kojoj je još uvek potrebna podrška da nastavi da raste“, ističu italijanske kolege.
„Još više razloga da budete zapanjeni što je vaše hrabro osuđivanje nepravilnosti koje je počinila agencija odgovorna za podršku makedonskoj kinematografiji praćeno neverovatnom kampanjom ostrakizma i stalnim neprijateljstvom agencije čije je loše ponašanje, štaviše, priznato. Snažno se nadamo da će skoro objavljivanje rezultata nove istrage koju je sprovela Državna komisija za sprečavanje korupcije (SCPS), konačno rasvetliti celu situaciju i staviti tačku na ostrakizam koji ste do sada trpeli“, smatraju potpisnici ove podrške.
Kako Mančevski ističe za Danas, pored toga što mu je jako drago što su ga podržali najbolji festival na svetu i kolege, to napade na njega zbog toga što je prijavio korupciju sada postavlja u drugi kontekst.
– Sad će ovo postati politički slučaj, umešaće se ambasadori, Evropska komisija, itd, itd… Ljudi u svetu poštuju moj rad. I kod nas narod poštuje i voli moj rad, ali ima Salijerija kojima smeta kad neko naruši kriterijum, kad pokaže da i severnomakedonski film može da bude svetski, da ne mora da bude glupost koju država finansira samo zbog partijskih veza – objašnjava Mančevski.
Pored izmišljene afere sa filmom „Majka“, sada i Filmski fond Severne Makedonije odbija da poštuje ugovor koji je potpisao sa njegovom producentskom kućom i neće da isplati poslednjih 30 odsto od budžeta za film „Kajmak“.
– Pokušavaju da silom bankrotiraju moju kompaniju. Upravni sud je presudio da nisu u pravu, ali oni nastavljaju kabadahijski.“Kajmak“ je već prikazan kod nas, pa nisu mogli da ga zaustave, inače bi rado. Bio je najgledaniji film prošle godine, ovog meseca ima festivalske projekcije u Sarajevu, Kaliforniji, Italiji i Herceg Novom. Prodat je za čitavu Južnu i Srednju Ameriku, i po Evropi – sve ukupno skoro 50 zemalja u svetu otkupile su prava za prikazivanje “Kajmaka”. Iako je za ovaj film sva papirologija završena, iako su Danska, Holandija i Hrvatska već spunili svoje obaveze, naš Filmski fond sada odbija da poštuje ugovor.
Na pitanje Danasa da li su napadi i progon umetnika koji ukazuju na greške sistema najbolji pokazatelj autoritarnosti jedne vlasti, a imamo ne tako davne primere hapšenja slavnog iranskog sineaste Džafara Panahija, ili Kirila Serebrenikova koji je kritikovao Putinovu diktaturu, a onda je uhapšen pod optužbom da je, navodno, proneverio milion evra, Mančevski kaže da su vlastodršci vrlo osetljivi na kritike.
– Posebno ako dolaze od ljudi sa kredibilitetom. Što je ego veći, to je fragilniji. Ova grupica od šestoro – sedmoro filmskih radnika u mojoj zemlji, koji su došli do ovih pozicija preko političkih partija, korupcije, tatinih veza ili kreveta, znaju da su ljudi pročitali njihovu prevaru. Ali, i dalje ostaju na vlasti u filmskoj industriji zahvaljujući teroru i partiji. Kad se pojavi neko kome ljudi veruju i kaže istinu, onda ih pored zavisti uhvati i panika. Premijer mi je rekao „Ja se u film ne razumem“, ali kad se donose nezakonske odluke, filmska se mafija krije iza njega – kaže Mančevski.
– Mi na Balkanu danas živimo u plemenskim društvima, koja su samo navodno, u nazivu demokratska – ističe reditelj koji je u Americi snimio i jednu epizodu svetski popularne serije „Vajr“, čiji je spot za pesmu „Tenesi“, poznatog sastava Arested divelopment, Roling Stoun magazin uvrstio na listu 100 najboljih muzičkih spotova svih vremena.
O tome da li se tamo lažno optužuju „nepodobni umetnici“, i da li neko može da zaustavi neki film, recimo, Olivera Stouna koji je najveći kritičar američkog sistema, Mančevski kaže:
– Holivudska cenzura je drugačija, što ne znači da je prijatnija. Producenti, distributeri i šefovi studija imaju ogromnu moć, koju niko ne dovodi u pitanje. Jednostavno, kultura je takva da odluke donosi onaj koji plaća. U Evropi je to drugačije, poštuje se autor i delo. Holivudski producent može komotno da preuzme scenario kad mu se prohte, da promeni kraj, da preradi početak, da presnimi sredinu, a da autor ne sme ni da zucne. I tamo je u pitanju vlast i ego, ali su pravila bar unapred jasna – i pare su privatne. Nemate situaciju da neko vlada vašim radom preko para koje nisu njegove nego su iz džepova svih građana – objašnjava Mančevski.
Uprkos progonu u svojoj zemlji, kako kaže, ipak želi da veruje u institucije.
– Napustio sam tadašnju Jugoslaviju 1979. jer nisam imao veze da se školujem i da radim kod nas. Kad sam se vratio posle filmske akademije, imao sam projekat koji je izvrsno krenuo, ali su ga politika i starije kolege ugušile. Preselio sam se u Njujork 1985, i kad sam snimao “Pre kiše”vratio sam se ovde kao stranac. Film je bio napisan i finansiran u inostranstvu. Doneo sam ga kao poklon tadašnjoj Makedoniji. Ja živim i u Njujorku, svoj američki film snimio sam pre šest godina. Ali, sada nemam nameru da se vraćam dok ne sredim ovu situaciju. Bitku ću isterati do kraja, za buduće generacije. Strašno je puno ljudi napustilo region, isposnila se zemlja, više nema kritične mase. Ali, i pored svega, verujem u institucije. Alternativa je haos i anemija – ističe Milčo Mančevski.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.