Foto: FoNet/ Aleksandar LevajkovicNije iznenađujuće, samo prosto: nije prijatno.
Nezakonita smena na manje od polovine mandata, nije jedna od onih stvari na koje možeš da se spremiš, pa makar i sto puta video kako to izgleda, na tuđem slučaju. Svakako je da će ti taj događaj doneti jednu količinu ogorčenosti, razočaranja i umora… Pa, eto. Nisam iznenađena, samo sam strašno umorna, razočarana i gorka -objašnjava za Danas Milena Minja Bogavac kako se oseća nakon što su šabačke vlasti, na čijem čelu odnedavno stoji Srpska napredna stranka, odlučili da je smene po ubrzanom procesu sa mesta direktorke Šabačkog pozorišta, iako je tek na početku svog mandata.
Ona dodaje da je, otkako su se formirali novi organi vlasti, imala utisak da s njima igra neku igru živaca.
„U toj igri ja sam pobedila. Iako sam, inače, izgubila mnogo, pobedila sam u smislu: nastavila sam da igram, po pravilima, čak i onda kada mi nijedna okolnost više nije odgovarala. Oni su ih prekršili… Jer, da su čekali još samo petnaest dana – u kojima ih molim da obezbede osnovne uslove za rad svog, gradskog pozorišta, a oni ne odgovaraju na moje dopise… možda bih nudila ostavku na kolenima; preklinjala ih da me razreše, samo da prestane sva neizvesnost i muka… Biti direktorka javne ustanove, koja nema podršku osnivača, mnogo je gore nego ne biti direktorka, uopšte, a kamoli biti slobodna umetnica, nezakonski smenjena, po ubrzanom postupku. Stvarno ne mogu da se nerviram zbog toga što neki tamo ljudi, koji u lokalno pozorište nisu ušli najmanje dve i po godine, misle da nisam dobro vodila to isto pozorište. Uostalom, i ja mislim da oni ne vode dobro grad, ni državu. Mislim i da vode ovo društvo u propast, a nelegalne smene, samo pokazuju da ni inače ne poštuju zakone… Radujem se svom povratku u status slobodne umetnice. To je status koji mi niko ne može oduzeti, a odakle se ove i sve druge istine mogu plasirati pravo u centar teme, bez taktiziranja i bez kompromisa“, priča Milena Bogavac.
* Iako se možda moglo očekivati da će se ovo desiti, ovo sve je ipak protivzakonito, budući da ste vi za mesto direktorke bili izabrani na konkursu i da vaš mandat i dalje traje. Postoji li nešto na šta se naprednjaci pozivaju u ovom slučaju? Pokušavaju li da nađu neko opravdanje? I zašto se sve odvija sada i po ubrzanom postupku?
– Za direktorku Šabačkog pozorišta imenovana sam u martu 2019. Moj mandat, dakle, trebalo je da traje do 2023. U dokumentu kojim sam razrešena navode se članovi Zakona o kulturi kojim se direktori ustanova mogu razrešiti pre isteka mandata, ali ne i tačan stav tog zakona koji bi mogao da se odnosi na moju smenu. Dakle, nije mi jasno šta sam to tačno uradila ili propustila da uradim da bih zaslužila da budem smenjena po hitnom postupku… Nisam dobila ni neki ukaz ili obaveštenje, u kom me nadležni organi informišu o izvesnoj većoj nepravilnosti u poslovanju Šabačkog pozorišta… i nadam se da – ako takvih stvari bude, o njima neću saznavati iz tabloida. U svakom slučaju, tu sam… nikud ne idem, i neću pobeći od odgovornosti, za šta god da je imam. Ne znam šta je opravdanje, ali znam da mi je bilo ponuđeno da biram: da podnesem ostavku ili da budem smenjena. Izabrala sam da budem smenjena. Jer, ostavka bi bila degradirajuća za mene, kao ličnost i profesionalca. Nisam preuzela ovu dužnost, jer mi se dopalo da se igram direktorke pozorišta. Preuzela sam je sa punom svešću o tome koji posao treba da radim, koju odgovornost to povlači i šta se sve usput može dogoditi.
* Kako je izgledao vaš rad proteklih meseci od kada se dogodila ta smena na vrhu gradskih vlasti? Da li ste imali nekih problema?
– Uvek sam imala problema. O radnom mestu sa kog odlazim, u poslednje vreme, mnogo se pričalo u medijima. Mogao se steći utisak da je u pitanju neki Holivud, koji ja ne zaslužujem. A nije bilo tako. Bilo je vrlo izazovno i često: veoma naporno. Ipak, ja sam se ja trudila da stvari predstavljam u dobrom svetlu, smatrajući to jednim od svojih zaduženja. Pa, eto. Izgleda da su mi neki zaista poverovali. Bilo kako bilo: svi problemi s kojima se Šabačko pozorište suočava u toku pandemije, postali su mnogo složeniji, od kada je na vlasti Srpska napredna stranka, pre svega zato što šabački naprednjaci ne znaju dovoljno o pozorištu. Vrlo je teško rešavati stvari, sa nekim ko nije dobro upućen u problematiku. Primera radi: molim da se obezbede PCR testovi za naše glumce, a odgovor sam dobila još u junu i glasio je „to je besmisleno“. Drugi primer: dekoraterski cugovi na velikoj sceni nisu prošli poslednji atest; dakle, više nisu bezbedni za rad. Hajde, objasnite ovo nekom ko ne zna šta su dekoraterski cugovi! Zapravo, srećna sam što ovo više nisu moji problemi!
* Kakvi su vaši planovi u tom smislu? Hoćete li potražiti neku pravnu pomoć?
– Razmisliću o svemu, ali ne bih da se o tome izjašnjavam sada. Moram malo da se odmorim, da se vratim kući, da sredim život i prioritete. Istina je da sam u protekle dve i po godine, naučila mnogo o radnom pravu i da i sama mislim da znam koja prava, u ovoj situaciji, imam… Ali, trenutno ne mogu da razmišljam o tome da li ću ih braniti.
I dalje sam veoma zabrinuta za tekuće projekte u pozorištu; i dalje mislim o obavezama koje Šabačko pozorište ima prema koproducentima predstava koje se trenutno spremaju… i dalje mi se mozak vrti 300 na sat, oko problema koji zapravo, više nisu moji… Zato sam sigurna da mi prvo treba odmor i pomoć bliskih prijatelja da sredim svoje sopstvene misli. Kada se to desi, razmisliću o svemu ostalom… Ali, suština jeste da ovo kako sam danas smenjena, nije moj lični problem. Suština je da se nezakonskim smenama direktora, degradiraju institucije, kolektivi, zajednica, društvo. Shvatam da mi je zapalo da se za taj viši društveni cilj, borim na ličnom primeru… samo što se ja lično, trenutno osećam kao jedan pregažen primer. Pre nego što potražim pravnu pomoć moram nekako da se sastružem sa točka koji me pregazio i vidim šta je od mene ostalo. Dozvolićete mi da procenim da je moje najvažnije pravo da branim svoj mir, svoje zdravlje i svoju bezbednost.
* Šta ste uspeli da sprovedete od svojih planova, a šta ne, za ovo vreme koje ste proveli na mestu direktorke? Sa kakvim osećajem se sada opraštate, ako je to prikladna reče, od Šabačkog pozorišta?
– Veoma je nezahvalno odgovoriti na to pitanje. Ja nisam bila ni na polovini mandata… Sem toga, polovinu mandata u kom sam radila u Šabačkom, pojela je ova prokleta epidemija i čitav niz vanrednih okolnosti, koje nisu mogle postojati ni u jednom planu. Znam da sam dala sve od sebe da se sa tim okolnostima nosim. Uverena sam da je Šabačko pozorište, u poslednjih deset meseci, uspešno odgovorilo na sve izazove koji su dolazili… ali moj plan koji je Skupština grada Šapca usvojila, ostao je negde u fioci, zatrpan nepredviđenim okolnostima koje su nailazile. Opraštam se sa rečima: oprostite zbog svega što eventualno nije valjalo, jer i ja vama opraštam… U ovom našem poslu uvek bude mnogo problema i svi se oni zaborave posle premijere. Pa, evo. Zamislimo da je ovo neka premijera! Aplaudiram iz sveg srca, a kolege – kako hoće. Druga stvar koja mi je beskrajno važna: u ovom gradu i dalje žive klinci i klinke iz Omladinskog kluba. Ako su oni nešto naučili i nešto dobili, od mene i Pozorišta, misija je uspela!
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
