“Ne znam kako vi, ali ja volim kavaljere, galantne tipove, dase. To su pravi muškarci. Ako ti taj priredi samo jedan dan, to vredi više nego pola nekog vašljivog života, mame mi”, reči su koje je Milena Dravić krajem prošlog veka izgovorila u kameru, a koje su nekoliko decenija kasnije opet pronašle put, ovog puta do neke nove, mlađe publike, svedočeći o vanvremenskom talentu glumice da tekst, koji je napisao Duško Radović, ovekoveči i u video formatu.
Godine 1958. Milena Dravić prvi put odlazi iz Beograda za Sarajevo kod tetke i tamo snima prvi film – „Vrata ostaju otvorena“.
„Odmah je bila zapažena, jer je imala nešto osobeno“, rekao je Zdravko Šotra jednom prilikom.
Na časove akademije nije stizala da ide, jer je, kako je tada Šotra izjavio, morala da snima filmove i onda su je izbacili.
„Šefica klase je predložila da ’Prekobrojna’, uloga za koju je dobila Arenu u Puli, bude priznata kao njen diplomski rad i tako ona više nije bila naturščik već školovana glumica“, napomenuo je on.
Glumila je u preko 100 filmskih ostvarenja, zajedno sa najvećim domaćim i holivudskim glumcima, a među onim naslovima koji kao sinonim nose njeno ime, svakako su “Prekobrojna”, “Ljubavni život Budimira Trajkovića”, “Rad na određeno vreme”, “Nije lako sa muškarcima” i mnoge druge.
Upravo je zahvaljujući svojoj ulozi u filmu “Misterija organizma” otputovala na Kanski festival, gde je upoznala Džona Lenona, Joko Ono i Džeka Nikolsona.
Uporedo je igrala i u pozorištu, gde je ostvarila oko 70 uloga.
Ne treba zaboraviti ni njene uloge učiteljice iz kultne serije “Priče iz Nepričave”, zatim Vere iz “Policajca sa Petlovog brda”, Živke iz “Gospođe ministarke”, kao Dušice iz TV-serije za decu “Metla bez drške”, ali i uloge Vukosave Petrović i Spomenke iz TV–komedija “Pozorište u kući” i “Lud, zbunjen, normalan”.
Sa Draganom Nikolićem je od 1972. do 1974. vodila popularni šou program “Obraz uz obraz”.
Gotovo da ne postoji domaće priznanje koje nije ponela, a karijeru su joj obeležile i brojne nagrade inostranih festivala. Dobričin prsten, Nagrada Žanka Stokić, Nagrada za najbolju sporednu glumicu na Kanskom filmskom festivalu, specijalna nagrada Zlatna ruža na Filmskom festivalu u Veneciji, sedam Pulskih arena, tri Statuete Ćuran i jedan Zlatni ćuran na Danima komedije, Statueta Joakim Vujić, Nagrada Pavle Vuisić i Nušićeva nagrada samo su neka od najvećih priznanja koja krase njenu biografiju.
Milena Dravić i Dragan Nikolić: Dva filma, snimanje i ruska salata nakon svadbe
Milena se prvi put udala za reditelja Mladomira Purišu Đorđevića 1960. godine, od kog se razvela nekoliko godina kasnije. Kasnije, ponovo se udala za reditelja Vojislava Kokana Rakonjca, sa kojim je bila u braku sve do njegove smrti.
Ipak, najupamćenija ostala je njena ljubav i brak sa Draganom Nikolićem, bardom jugoslovenskog i srpskog glumišta.
“Kad sam joj prišao imao sam utisak da mi je to stara školska drugarica koju dugo nisam video, ili neka devojka iz kraja koju poznajem ceo život. Upravo u tome je njena prava veličina. Osvojila me je svojom neposrednošću i normalnošću, uprkos velikoj popularnosti koju je već tada uživala. Mogla je da se ponaša kako hoće i niko joj ne bi zamerio, jer je već tada bila jedna od naših najvećih zvezda. To je nešto čime ona pleni i osvaja”, rekao je jednom prilikom Dragan.
Upoznali su se na snimanju filma „Horoskop” Bore Draškovića. Venčali su se tri godine kasnije tokom snimanja filma “Kako su se volele dve budale”.
„Pošto mi se poveravao, jednog dana je došao i rekao: ‘Smuvao sam Milenu’, a ja sam rekla: ‘Lažeš'“, prepričala je Seka Sablić u jednom intervjuu.
U jednoj od pauza između snimanja 31. decembra 1971. otišli su u Opštinu Vračar i venčali se.
Kuma im je bila upravo Seka Sablić, a venčanje je prošlo bez medija i ostala im je zabeležena samo jedna fotografija.
„Oni su tada bili zvezde, pa je venčanje bilo tajno – na sporedna vrata smo ušli u Opštinu Vračar, da nas niko ne vidi, tamo smo se ispotpisivali i brže bolje u njihov stan, gde smo pojeli rusku salatu, a onda su se oni vratili na snimanje”, rekla je ona.
Privatne detalje iz svog života nisu voleli da iznose u javnost. Ipak, neke anegdote su sačuvane od zaborava.
“Milena uvek ‘ludi’ kad me vidi da čitam novine dok jedem. Otkad smo zajedno, više od trideset pet godina, govori mi da to rade samo prostaci. Jednom prilikom smo otišli u neki pariski restoran prosečnog izgleda i odlične kuhinje. Čim smo ušli, spazili smo čoveka koji je u jednoj ruci držao novine, a u drugoj kašiku. Nekoliko trenutka kasnije, kad je gospodin spustio novine toliko da otkrije lice, shvatili smo da je u pitanju Marčelo Mastrojani. ‘Kad može Marčelo da čita, zašto ne bih mogao i ja’ konstatovao sam glasno dok je Milena kolutala očima”, izjavio je svojevremeno Gaga.
Od zaborava je sačuvano i Draganovo obrazloženje zašto je voleo Milenu. Reči koje je tada izgovorio neretko se i danas koriste za udvaranje.
“A ona jednim pogledom uspe da mi pomeri svet i jednim osmehom popravi dan. I onda me pitaju zašto je volim“, svojevremeno je izjavio pokojni glumac.
Milena Dravić i Ljubiša Samardžić: Filmski partneri, preko 25 ostvarenja i nijedan poljubac na platnu
Dragan Nikolić bio je njena najveća ljubav. Ipak, koliko je on to bio u svakodnevnom životu, Ljubiša je tu ulogu igrao na filmskom platnu.
Iako ih danas više nema, Milena Dravić i Ljubiša Samardžić bili su i ostali jedan od najpriznatijih filmskih parova kako bivše Jugoslavije, tako i na prostoru današnjih država. Prvi film u kom su zaigrali bio je “Prekobrojna” reditelja Branka Bauera, ispostaviće se kasnije, filma koji je započeo jedno novo poglavlje domaće kinematografije.
„Bio sam, priznajem, srećne ruke da u svojoj dugoj karijeri i ja obilato delim, ali i dobijam tu pomoć, jer glumac, osobito dok je mlad, nije sposoban da otkrije sve svoje mogućnosti. Zato mu partner ili partnerka, pomažu da spozna samoga sebe. Meni je to, pre svih, pomogla Milena Dravić. O Mileni se osećam nekako najkompetentniji da govorim, jer je i ona, kao i ja, pred očima javnosti izdržala, opet kao i ja, sva iskušenja i provere. Prvim svojim koracima Milena je unela u našu kinematografiju mladost, lepršavost, prćavost, šarm, detinjastu ljupkost koji su, uz ogroman prirodni dar, na juriš osvojili srca producenata, reditelja, gledalaca. Srećan sam što sam uz nju ušao u kinematografiju i uz nju tu i ostao“, rekao je svojevremo Ljubiša Samardžić.
Odigrali su više od 25 uloga u kojima su glumili muža i ženu, što je jugoslovenski, evropski, a prema pojedinim izvorima, čak i svetski rekord.
Da li je to bila samo volja autora filmova ili publike koja je volela iznova da ih gleda u novim ostvarenjima, ostaje manje bitna stvar.
Tokom 20 godina snimanja u više od 25 filmova, kao par, nisu se nijednom poljubili.
Glumili su u kultnim ostvarenjima kao što su “Nije lako sa muškarcima”, “Razvod na određeno vreme”, “Predstava Hamleta u selu Mrduša donja”, “Bitka na Neretvi”, “Sutjeska”, “Policajac sa Petlovog brda”…
„Životna priča i umetnička biografija najveće dive jugoslovenske scene“
Nekoliko meseci nakon njene smrti, objavljena je i monografija „Milena Dravić – Više od umetnosti“.
„Milena Dravić priča o svom detinjstvu, strahovima, sazrevanju, o svojoj glumi, glumcima i režiserima, o lepom i strašnom u životu na sceni i iza nje, o Draganu“, kratak je opis knjige o skoro šezdeset godina karijere.
Između ostalog, u knjizi se mogu naći i svedočenja brojnih umetnika sa domaće scene koji su imali prilike da sa Milenom rade tokom njene duge karijere.
„Milena Dravić je ime i prezime srpskog i jugoslovenskog filma, osmeh generacija i generacija koje su je volele u nezaboravnim ulogama, sa darom, toplinom i šarmom neponovljivim u nekom skorijem vremenu“, rekao je Dušan Kovačević
Poslednji film na kom je radila i čiji kraj snimanja nije uspela da dočeka, bio je „Ribanje i ribarsko prigovaranje“ zajedno sa dugogodišnjim prijateljem i saradnikom, Radetom Šerbedžijom, koji je od nje, u mesecima nakon smrti Dragana Nikolića, dobio jedan nesvakidašnji poklon.
„Zvala me je dva meseca nakon Draganove smrti, kad sam bio u Beogradu, i rekla da je Gagin brod odlučila da pokloni meni. Još ga nije ni stavio u more kad se razboleo, završavao ga je, bio je to nov brod. Rekao sam Mileni da već imam dve barke i zahvalio joj se. Ali, ona je, kao i obično kad bi se naljutila na mene, rekla: ‘Ne lupetaj’ i dodala da želi da imam uspomenu na njega. Prebacio sam ga u Hrvatsku i dao mojim ljudima da njim prevoze mlade glumce na probe i predstave. Sad je u floti brijunskog teatra Ulysses. Na njemu piše Gaga, uz sliku mog druga Dragana Nikolića kao Popaja u mornarskoj majici. Sad nas Gaga vozi i Dragan Nikolić je svaki dan s nama tokom leta. Čuva nas i štiti“, prisetio se Šerbedžija za „Jutarnji“.
To nije bio jedini put kada je Šerbedžija govorio o Mileni.
„Milena je smisao ovoga našega umjetničkog traženja istine i svakako netko tko je najviše poletio u nadnaravno i nepoznato i apstraktno, od svih nas koji smo se bavili kazalištem i filmom u cijeloj bivšoj Jugoslaviji“, rekao je Rade Šerbedžija povodom izdavanja Milenine monografije.
Odlazak jedne dive
Preminula je 14. oktobra 2018. godine, posle duge i teške bolesti. Nakon komemoracije održane u pozorištu u kome je najviše igrala, Zvezdara teatru, Milena je sahranjena 19. oktobra 2018. u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.
Sahranjena je upravo pored njenog „kavaljera, galantnog tipa, dase“.
Iako nisu imali dece, svu decu su voleli kao svoju. Humanitarni rad im nije bio stran. Iako nisu pribegavali svakodnevnom iznošenju stavova o situaciji u društvu, što je danas gotovo normalna pojava, kada bi nešto rekli, ostajao je jak eho. Od nedavno su dobili i svoj „skver“ u Beogradu.
„Ovde je došlo do velikog poniženja umetnika. Nestalo je ushićenja, uzbuđenja koje se dešava pred premijeru kada se osećaš odgovornim pred publikom. Tom publikom koja danas gleda četiri rijalitija dnevno. To je tragedija za mlad svet“, rekla je Milena u jednom intervjuu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.