Dalje moramo sami. Hvala za sve, Milena

Tišina je na kraju komemoracije buknula u dugotrajni pljesak, stajaće ovacije, poneko bravo, mada su svi, sigurno hteli, u stvari, da kažu „hvala, Milena“.

– Ako ste se rodili s velikim darom za glumu i izuzetnom lepotom, vaše ime je Milena Dravić – rekao je Duško Kovačević dodajući – To se jednom dogodilo pre 78 godina i nikad više.

On je podsetio da je Milena pre 10 meseci, na Sceni nazvanoj po njenom prijatelju Danilu Bati Stojkoviću, bila nagrađena Dobričinim prstenom i da je tada bila istinski srećna.

– Uoči te svečanosti u jednom intervju je rekla: „Zvezdara je moje srce i moja duša pozorišta“. Mi smo u ovoj kući beskrajno ponosni na sve godine, a bilo ih je skoro 30 koje je Milena posvetila našem pozorištu i ove njene lepe reči ispisaćemo na putu za scenu da ostanu zauvek upamćene – poručio je Duško Kovačević.

– Ostaje samo da se ponosimo što je bila naša, što je publika obožavala od prvog dana pa u sledećih pedeset i više godina, što je bila neodoljiva u komediji, moćna u drami, što je prešla granicu, a nije otišla – rekla je Seka Sablić, Milenina koleginica i kuma. Za nju je Milena, kako je kazala, bila iskrena, draga, dobar prijatelj i lepa.

– Lepa do zadnjeg dana i hrabra. Veoma hrabra jer se godinama borila sa strašnim danima – boreći se za Draganov život, a onda i za svoj. Obe bitke je izgubila. Meni je stalno pred očima scena iz filma „Jutro“ kad ona odlazi u neku metafiziku života i smrti. Ja sam sigurna da njena duša sada ide prema nekom svitanju. Sa puno poštovanja i sa mnogo, mnogo ljubavi ja samo mogu da kažem zbogom. Za sada…. – poručila je Sablić.

Jagoš Marković, reditelj, rekao je da mu je teško da zamisli svet bez Milene Dravić i da on neće biti više isti.

– Biće mnogo manje lep, manje čestit, uzvišen, radostan, biće manje živ – konstatovao je.

Prema Markovićevim rečima, Milena je bila i ostala velika, prepuna lepote, one za koju je Dostojevski rekao da će spasiti svet.

– Bila je plemenitost, duh i šarm. Bila je Beograd i bila je Jugoslavija. Bila je i ostala svet – istakao je uz konstataciju – Završava se jedno vreme, jedna epoha u kom su velikani bili veliki ljudi, gospoda velika. Zaista je bila svetlost. Zaista je bila i ostala zvezda. Ne znam kako, ali znam da je ta svetlost neugasiva. Živote nam je obogatila i ulepšala. Sa njom smo bili ipak neka velika porodica. Sa njom, kao protivtežom, gospodstvo je nekako živelo i opstajalo među nama. Sobom je branila i profesiju i ceo esnaf i estetski i etički, a pre i posle svega branila je i dokazivala čovečnost. Hvala joj za sve – poručio je Jagoš Marković.

– Kao niko drugi Milena je presudno obeležila filmove sa ovih prostora – kazao je reditelj Stefan Arsenijević, dodajući da se velika jugoslovenska kinematografija apsolutno ne može zamisliti bez nje.

– Milena je jedina glumica iz bivše Jugoslavije čije ime uvršteno u Larusovu svetsku enciklopediju filma. Jedina je naša glumica koja se našla na naslovnoj strani NJujork tajmsa. Konačno, Milena je jedina glumica sa ovih prostora koja je osvojila nagradu na najprestižnijem svetskom festivalu u Kanu. I uz sve to, što je još fascinantnije u ovom svetu punom lažnih veličina, Milena je bila i ostala skromna. Milena je imala tremu i preispitivala se, jer joj je uvek bilo stalo. I, Milena je davala isključivo svoj maksimum. Milena je volela ljude i umela je da se raduje tuđem uspehu, što je u našoj profesiji dosta teško. Milena je bila i najveća filmska zvezda i jedna od nas. U našem filmu „LJubav i drugi zločini“ Milenin lik u jednom trenutku sedi ispred ogledala u improvizovanoj garderobi u magacinu restorana. Oko nje je neki krš i glavice kupusa poređene po policama, ali Milena u toj sceni izgleda kao da se sprema na izlazak na scenu u Olimpiji. I to je to. Gde god da se rodila, Milena Dravić bi bila zvezda i filmska diva. Imali smo sreće da se rodila kod nas. Sa njom bilo je mnogo lakše da podnosimo ovaj krš i kupus oko nas. Dalje moramo sami. Hvala za sve, Milena – poručio je Stefan Arsenijević.

Od svih Mileninih uloga pisac LJubomir Simović je izdvojio Ranku iz filma „Prekobrojna“, između ostalog i zato što ona tada mladoj glumici nije nudila ništa spektakularno. Prema rečima Simovića, ta rola je bila minimalna i neatraktivna priča, ali Mileni, međutim, dovoljna da pokaže sva bogatstva svog talenta.

– Ako nečega nije bilo možda u samoj priči, bilo je u Mileni – istakao je Simović. On je podsetio i na to kako je Milena Dravić meteorski išla iz filma u pozorište, iz pozorišta na televiziju, pa sa televizije opet na film, kroz sve žanrove, bez odmora i predaha. – I pritom je iz Pule, Jagodine, Venecije, Kana, Niša, donosila zlatne arene, zlatne ćurane, zlatne ruže, zlatne davide – podsetio je LJubomir Simović.

– Imala je harizmu karakterističnu za najveće zvezde u istoriji filma. Čitavom svojom bogatom karijerom je pokazala i dokazala ono što se čini gotovo nemogućim – uvek biti najbolji i više od toga – kazao je Radoslav Zelenović, nekadašnji direktor Jugoslovenske kinoteke i direktor Palićkog festivala. On je podsetio na mudre reči Ranka Munitića, koji je zapazio da Milena već sa prvim ulogama „uzdiže glumu na viši stupanj stalnog spoznavanja tajni čoveka samo njegovih znakova i naboja, navodeći time i nas gledaoce na spoznavanje onoga što i ne znajući nosimo u duši“.

Reditelj Dejan Mijač je veoma nadahnuto govorio o Mileni Dravić, koja je za njega pre svega ličnost dobrote i ljubavi . NJen odlazak je za njega kao odlazak dobre vile. Branka Petrić je podsetila na to kako su izgledali njeni i Milenini susreti i kako nikome nije bilo jasno kako to ona to što izvede na sceni izvede. Vojin Ćetković i Anica Dobra su takođe podelili sa publikom sećanja na Milenu Dravić, kao i Jugoslav Pantelić, direktor Jugoslovenske kinoteke.

Milenina rodbina je sedela u prvom redu, a sala je bila puna umetničinih prijatelja, kolega, poštovalaca. Svi su je pozdravili velikim, dugim, snažnim i iskrenim aplauzom. Stojeći…

Milena Dravić sahranjena je juče na Novom groblju u Beogradu, u Aleji zaslužnih građana, pored svog supruga Dragana Nikolića.

Milena i Gaga – časni i svoji

Jagoš Marković je rekao da Milena Dravić ide kod Mire Stupice, Olivere Marković, Žanke Stokić, LJubinke Bobić i kod njenog Dragana.

– Tužan je Beograd, tužna je Čubura, Srbija i sve republike bivše zajedničke države, njena Boka Kotorska, sve njene scene, sve njene kolege i sve komšije. Nije lako biti Milena i Gaga. Tolika slava i popularnost, a sami, svoji na Balkanu, u malom Beogradu, na Čuburi. Biti i umetnik i komšija i čovek, bez bodigardova i agenata, bez menadžera i interesnih grupa. Sami, svoji, časni i daroviti vredni i plemeniti, skromni i harizmatični, čovečni iznad svega. I odvojeno – svako za sebe, i kao par i životni i umetnički. Sve je to podvig i život i ljubav i umetnost dovedeni na nivo čistote savršene poezije. To je zaista redak podvig u vremenu većem od ovog našeg kojeg živimo i onog koje pamtimo – zaključio je Jagoš Marković.