Milena Marković: Moj roman se bavi ekstazom, sudbinom i agonijom slobode

Teofil Pančić, predsednik žirija, Ivan Milenković i Marjan Čakarević glasali su za „Decu“ Milene Marković, Branko Kukić za „Prolog“ (Čarobna knjiga) Davida Albaharija i Marija Nenezić za „Mokrinske hronike“ (Arhipelag) Srđana V. Tešina.

U najužem krugu bili su još romani Elvedina Nezirovića „Ono o čemu se ne može govoriti“ (Laguna) Ilije Đurovića „Sampas“ (Treći trg/ Srebrno drvo) i „Španska čizma“ (Laguna) Vladimira Kopicla, ali, kako je to predsednik NIN-ovog žirija rekao, dosta rano tokom ovog žiriranja, kada je stekao kompletniji uvid o tome šta ima u ponudi tokom godine, roman „Deca“ se izdvojio.

– Bilo mi je jasno da će teško šta moći da zaseni knjigu Milene Marković i to se do kraja ništa nije promenilo. Ta knjiga je ne samo unutar njenog opusa poseban iskorak, nego je to pre svega veliki iskorak za savremenu srpsku književnost. Roman, poema, kako god tretirali ovo delo, „Deca“ su knjiga koja će se pamtiti – istakao je Teofil Pančić.

On je dodao da je, pored toga što je na dobitku autorka jer joj je pripalo ovako značajno književno priznanje, na dobitku i sama NIN-ova nagrada jer potvrđuje vlastitu vitalnost time što ne ide linijom manjeg otpora nego nagrađuje knjigu koja je po mnogo čemu drugačija i bolja od onoga što je konvencionalno očekivanje od toga kako bi jedan „ninovski“ roman trebalo da izgleda.

– To je knjiga koja je po svakom mogućem kriterijumu izvan standarda, izvan šablona, izvan horizonta očekivanja – naglasio je Pančić zaključivši da, zaista, ne može da zamisli čitaoca koji bi pred ovakvom knjigom ostao ravnodušan i nepromenjen.

Ivan Milenković je rekao da je svaki put govorio o tendencijama u književnosti, ali da to ovaj put neće učiniti jer, kako je istakao, ovog puta je bila velika čast biti u žiriju koji će nagraditi ovu i ovakvu knjigu, naročito ako je istina u književnosti ono najvažnije u jednom književnom delu.

– „Deca“ Milene Marković bez ikakve sumnje spadaju u jedno od najistinitijih dela srpske književnosti pri čemu, da ne bude nerazumevanja ili pogrešnog razumevanja, istina u književnosti nikada se ne tiče odnosa između onoga što se dešava u stvarnom životu i onoga što piše u tekstu. Istina u književnosti se tiče same književnosti. Ovaj tekst koji kao da je ispisan noževima – od prve do poslednje stranice je istinit jer u samome sebi nalazi onu meru koja knjigu Milene Marković čini velikom i koja će bez ikakve sumnje da traje – zaključio je Ivan Milenković.

Milena Marković se zahvalila žiriju na lepim rečima i rekla da je počastvovana što je dobila NIN-ovu nagradu, pogotovo zbog društva u finalu – Davida Albaharija i Vladimira Kopicla jer druge autore nije imala čast da čita ali će, kako je kazala, brzo to ispraviti.

Ona se nadovezala na ocenu da su „Deca“ roman u stihu, rekavši da je tanka linija između poezije i proze.

– Onog trenutka kad sam videla da će sve to što sam pisala nekoliko godina da postigne određenu veličinu u aristotelovskom smislu, ja sam se odlučila da napravim roman, odnosno poemu – roman u stihu – kazala je Milena.

Prema njenim rečima, kada je bila na pola puta, shvatila je da se bavi epohom sveta koji je zauvek nestao, ne samo zemlje u kojoj smo mi živeli nego i drugih zemalja i vrednosti.

– Taj moj roman se, između ostalog, bavi ekstazom, sudbinom i agonijom slobode – istakla je Milena dodajući da se takođe bavila i cenom kojom se ona plaća.

– Pokušala sam kroz jednu priču koja je lična da pokažem kako svi plaćaju. Mislim da je zbog toga, kao što su kritičari rekli, taj moj roman nadrastao i mene. I pošto sam ja neko ko se trudi da bude skrušen i u životu i u radu, nije sve tako bilo uvek, mene sad samo zanima kako ću dalje, sirota, jer ne dolazi u obzir da prestanem da radim – dodala je Milena Marković.

Vreme i mesto dodele 68. NIN-ove nagrade, čiji su pokrovitelji Sberbank, jedna domaća i dve strane kompanije, koje žele da ostanu anonimne, biće naknadno saopšteni.

Nezaboravna slika Svetlane Cece Bojković ispred kamiona

NIN-ova Nagrada za ličnost godine, koja je ustanovljena pre osam godina, pripala je glumici Svetlani Ceci Bojković, saopštio je juče Milan Ćulibrk, glavni i odgovorni urednik nedeljnika NIN, dodajući da ne treba mnogo objašnjavati zašto.

– Prošlu godinu obeležila je svest o tome da je životna sredina u Srbiji ugrožena i pojačane aktivnosti ljudi, da nema života bez zdrave životne sredine, a neko ko je obeležio ove proteste je Svetlana Ceca Bojković – istakao je Ćulibrk. Prema njegovim rečima, ovo priznanje je zaslužila tim pre što spada u kategoriju ljudi kojoj to baš i nije trebalo, kao što se to kaže u ovom narodu, nego je jednostavno unutrašnji poriv naveo na to. – Verovatno nema čoveka u Srbiji koji može da zaboravi onu sliku kad je stajala ispred kamiona u Revi za koju verovatno većina Beograđana, a kamoli građana, nikada pre nije čulo. Zato je naša obaveza da ta nagrada za 2021. pripadne Svetlani Ceci Bojković – zaključio je Milan Ćulibrk.